Prvi srpski Aero – tabloid (Mercury)

Manje i agilnije kompanije često postanu žrtve svoje ambicije. Optimizam u kreiranju novih segmenata tržišta uvek je praćen dodatnim nivoom rizika. Ukoliko se takva priča odvija u avio industriji i još prilikom razvoja novog aviona, rizik je ogroman.

Grob AG – je veoma zanimljiv primer svežeg i originalnog pristupa koji nije izdržao test sopstvene ambicije, kao ni savršenu oluju nove ekonomske realnosti u svetu korporativnog prevoza vazduhom.

Važili su nekada za poznatu i iskusnu kompaniju koja se bavila proizvodnjom kompozitnih aviona, još od 1971. Najpoznatiji su bili po svojim jedrilicama i avionima za obuku koji su nekako uvek bili rezervisani za vojno tržište i upotrebu.

Malerozan niz zanimljivih razvojnih projekata počeo je osamdesetih sa razvojem izviđačke letelice kojom je Grob pokušao da se nametne u tadašnjem programu zamene U-2 pod nazivom “Senior Guardian”. Letelica se zvala Egrete II (D-520). Pad berlinskog zida i tadašnje prebacivanje fokusa na SIGNIT pomoću satelita ukida ovaj program. Grob ostaje bez veoma zanimljive platforme.

SPn

Personal Jet nazvan SPn (Sports Utility Jet) bio je marketinški veoma zanimljiv predlog. Nisu se gurali u VLJ segment i pokušali su da naprave biz-jet koji poleće sa trave (karakteristika koja je do tada pripadala jedino turbopropovima), krstari na 41.000 fita, ima brzinu od maksimalnih 0,72 Maha i domet od 1800 nautičkih milja. Cena je bila projektovana na vrlo realnih (sada je možemo porediti pomoću aviona slične veličine) – 5.8 milona evra.

Dva srbina bila su u flight test departmentu SPn-a, svojevrsnom dream-teamu inženjera i test pilota u kojem je bio i unuk Vernera Fon Brauna, oca američkog svemirskog programa. Tim koji nakon izrade prvog prvimerka imao zadatak da avion istraži i dokaže reklamirane performanse i načine upotrebe.

Ekskluzivno za Tango Six Blog govori Marko Ivanković (desno na slici), rodom iz Valjeva. Marko je završio “Embry-Riddle” univerzitet i pored toga što je flight-test inženjer takođe je padobranac i pilot:

- Grob je počeo ovaj veoma ambiciozni projekat suviše olako a menadžment firme koja je do tada pravila uglavnom klipne avione nije shvatao kompleksnost aviona.

To je izazivalo česte konflikte unutar same firme izmedju inženjerskih timova i menadžmenta a pogotovo između flight test odeljenja i rukovodioca firme.-

Markovom ljubaznošću možete pogledati svojevrsnu svetsku premijeru video snimaka napravljenih prilikom flight-test programa:

Grob SPn Flight Testing from Tango Six Blog on Vimeo.
Sledi Markov opis i pojašnjenje onoga što možete videti na klipu i kratka rekapitulacija flight-test faze:

- Na snimku se vidi poletanje prototipa prvi put, zatim klasičan “brisanjac” koji je izvođen uvek u promotivne svrhe kada potencijalni kupci dođu u fabriku. Zatim je prikazana serija svaljivanja aviona koja je rađena u svrhu ispitivanja karakteristika istih. Tu se vidi da avion ima nepredvidive i jako “gadne karakteristike svaljivanja”. Takođe se na krilu tokom svaljivanja vidi otcepljenje graničnog sloja prilikom sloma uzgona a končići na krilima daju vernu sliku o tome.

Prikazane su neke anomalije oko stajnog trapa koje su se dešavale tokom testiranja, zatim poletanje i sletanje sa nepripremljene travnate piste za šta je inače avion i projektovan. Takođe je prikazano testiranje raketnog starta antikovitnog padobrana.

U samom avionu se vidi testiranje takozvanog “egress” sistema za spasavanje posade, što bi bila neka vrsta civilnog katapulta, s’tim što taj pneumatski sistem samo dovlači pilota po šinama do vrata za iskakanje.

Avion je imao izvanredne STOL karakteristike.

Ukupno je napravljeno četiri prototipa od čega je prototip br. 2 uništen u udesu koji je najverovatnije prouzrokovan flaterom na repu što je imalo za posledicu otpadanje kormila visine i levog horizontalnog stabilizatora u brišućem letu i udar aviona u zemlju brzinom većom od 270 čvorova. Tom prilikom je poginuo probni pilot Gerard Guillaumaud.

Prototip br. 3 je poslat sa timom inženjera i pilota među kojima sam bio i ja u Granadu na jugu Španije u civilni test centar. Tokom četiri meseca intenzivnog razvojnog ispitivanja ustanovljeno je niz nedostataka i tehničkih rešenja na avionu što je i pokušano da se popravi na prototipu br. 4.

Međutim zbog dugog odlaganja i problema u kontrli kvaliteta, prototip 4 je kasnio dugo te je stigao da napravi samo par letova pre nego što je glavni investitor odlučio da prekine finansiranje projekta.

Projekat je na ledu do daljnjeg, sva tri prototipa su u hangaru u Nemačkoj i čeka se eventualni kupac koji bi otkupio projekat i nastavio program. Zbog ekonomske krize u svetu ovo se još uvek nije desilo a kako će dalje proći ostaje da se vidi.-

Prošlog Četvrtka (25.02) održana je ceremonija dodele “Zlatnog Orla” u prostorijama Vazduhoplovnog Saveza Srbije. Više od 50 godina najboljim vazduhoplovnim sportistima sabiraju se rezultati iz takmičenja tokom sezone i najbolji među njima dobijaju ovu prestižnu nagradu. Najbolji od najboljih za ovu godinu su:

Goran Đurković, paraglajderista iz Vršca u letačkoj i
Živan Josipović, najbolji srpski raketni modelar u neletačkoj kategoriji.

Dvojica ovogodišnjih dobitnika “Zlatnog Orla” bili su među  200 zvanica na najvećem okupljanju civilne avijacije na zatvorenom prostoru u našoj zemlji. Osvajači najviših odličija na  državnim prvenstvima u našem sportskom vazduhoplovstvu takođe su primili odgovarajuće nagrade. Priznanja je primilo i 15 državnih rekordera u raznim disciplinama.

Najinspirativniji među njima bio je svakako bivši pripadnik 63. Padobranske brigade Goran Todorović “Faca”. Nakon kobnog skoka pri kome mu je zakazao padobran i teške povrede usled koje je vezan za invalidska kolica, Faca je postavio novi (za sada i dalje nezvanični) svetski rekord za skok paraplegičara u tandemu. Poduhvat od koga zastaje dah dogodio se  u Sloveniji (Slovenj Gradcu) iz aviona na visini od tačno 7.924 metra. Postavljanje ovog rekorda omogućio mu je kolega i prijatelj, bivši pripadnik 63. Padobranske i kao tandem-pilot pomogao Faci da ponovo iskusi svoju najveću strast. Strast od koje očigledno nikako ne odustaje i uz pomoć koje prikuplja sredstva za preko potrebno lečenje u Rusiji. Administrativni centar svih vazduhoplovnih sportova kod nas – Vazduhoplovni Savez, beleži intenzivne aktivnosti.

Uspesi:
- Beograd i VSS će 2011. biti domaćini godišnje generalne skupštine Svetske vazduhoplovne federacije (FAI). Globalne svetske institucije koja okuplja sportske saveze nacija i koja ima monopol na najvažnija takmičenja u vazduhoplovnim sportskim disciplinama. Organizacija koja će verovatno efektivno samo potrošiti ionako limitirane resurse udobno pada na period stogodišnjice Srpske avijacije. Prilika za pumpanje ega i ignorisanje mnogo akutnijih problema.
- Srbija, Kikinda tačnije, je dobila organizaciju evropskog padobranskog prvenstva za juniore i seniore.
- Kontinualna dominacija neletačkih disciplina u domaćim i svetskim okvirima. Vazduhoplovno modelarstvo i raketarstvo. Jeftinije, masovnije i  sa rezultatima koji su za respekt. Srbija tu ne posustaje ni ove godine.
- Treći besplatan primerak časopisa “Sportsko Vazduhoplovstvo” u izdanju Saveza. Trenutno najkvalitetniji domaći časopis sa temom avijacije kod nas, produciran uz veliki trud i aktivnost PR-a Saveza i uz pomoć raznih firmi koje se bave vazduhoplovnim sportom. Celokupna medijska komunikacija VSS-a vodi se veoma dobro (uz hronični nedostatak poštene nagrade za trud i rad) i svetao je primer kako mladost i stručnost mogu da urade posao. Veoma konkretna suprotnost bacanju para poreskih obveznika na razne medija centre i politička popunjavanja jedino možda vizuelno prihvatljivih ljudi.
- Atmosfera. Generalno pozitivan utisak koji sam stekao pričajući sa i osluškujući razgovore najenergičnijih sportista. Padobranstvo, paraglajding, ultra-lako letenje i jedriličarstvo definitivno imaju sposobne ljude. Ljude koji nemilosrdno troše svoje vreme i entuzijazam na pronalaženje raznih načina da se takmičenja održavaju, najbolji nekako ipak šalju u inostranstvo i da se mladi privuku na neke nove načine. VSS za sada ne smeta previše u tome.

Neuspesi:
Hroničan manjak u budžetu i njegovo nestručno i nedomaćinsko trošenje je nešto na šta ni državna ministarstva ne obraćaju pažnju. Zbog čega bi to radio Savez? Inercija sada već obaveznog manjka novca ne posustaje i dodatni problemi nisu dobrodošli. Oni se naravno ipak dešavaju.
Reč je o slučaju Bradić-Ovuka. Slučaju bivšeg i sadašnjeg generalnog sekretara. Siniša Bradić, predhodni sekretar, smenjen je zbog lošeg rada. Procedura smenjivanja urađena je veoma nestručno i na osnovu toga Bradić dobija presudu da se vrati na posao i odštetu koja potencijalno može bankrotirati Savez. Presuda navodi da Bradić efektivno nema prekida u radu na toj poziciji i stoga će pripadajuće plate i ostali doprinosi morati da mu se isplate, kad-tad. Presuda se ne može izvršiti na silu (zaposedanje kancelarije i operativnog rukovođenja) pa čovek realno prima platu iako ne radi apsolutno ništa. Na suprotnoj strani fronta, Savez sprema svoju tužbu protiv Bradića za nanetu štetu tokom njegovog (ne)rada na pomenutoj funkciji.

Zla krv i nesporazumi podignuti su na najdestruktivniji mogući nivo po samu instituciju. Budućnost nikako nije svetla. Savez trenutno nije u mogućnosti da konkretno finansira ulazak novih mladih ljudi u formi obuka za razne grane letačkih i neletačkih sportova. Nemogućnost koja će se vrlo brzo pokazati kao fatalna za ovu našu stogodišnju avijaciju.

Photo: Dušan Atlagić

Ove nedelje na blogu vas čeka nekoliko svetskih ekskluziva. Ljubaznošću Marka Ivankovića, vazduhoplovnog inženjera, pilota i padobranca iz Valjeva, imate priliku da vidite kako izgleda originalni sertifikat koji je “Prva Petoletka” iz Trstenika dobila od strane Boeinga kao ovlašćeni proizvođač komponenti za njihovu komercijalnu liniju aviona.
Zanimljivo je prisetiti se vremena kada je ova zemlja bila u samom vrhu vazduhoplovne industrije. U trenutku kada se Boeing 737-300 sve više pominje u kontekstu zastarelosti flote nacionalnog prevoznika i urgentne potrebe za njenom zamnom.

Ovako je to bilo nekada, kada je taj isti JAT imao taj isti najmoderniji avion među prvima na svetu i u Evropi:

Detaljna tura A380 na Dubai Airshow-u.
U prvom delu Airbusov inženjer predstavlja avion sa tehničke strane.
Drugi deo se dešava u kokpitu gde Airbusov test pilot priča o pilotskoj perspektivi A380 iskustva.

Novi guest blogger – Ivan Bečarević dolazi iz Niša. Fotografije (osim prve) Dimitrije Ostojić

I opet dan zatamljen sivilom. Hmm…Čudno, nisu tako rekli na prognozi.
Zar su opet omanuli? Ma ne, sigurno nisu, nepogrešivost je to. Nekako se nebo izobličilo, jako je čudno bilo…Da, veoma čudno… Niš, grad sa malo loših dana za čelične ptice. Povoljni uslovi, kotlina, ruža vetrova koja jako često odgovara svakoj namernoj i nenamernoj ptici dok izvučenim trapom grabi ka pisti. Stara dobra alternativa velikim aerodromima. Bespravno zapostavljen, nikada dovoljno cenjen.

A uvek je to zasluživao. Stari terminali, komunistička arhitektonska rešenja i od sunca izjeden natpis – “Aerodrom Niš”. Sladak mali Folow Me autić. Moderan – ne…Ali ima neku dušu, ta farba na njemu, završna obrada…Ipak ga prate…Ali ne često…Jer retki su dani kada nebo zapara neki jet motor…Čak toliko retki, da modernu životnu pojavu u gradu, nikako zanemarljivom po veličini, kao što je tutnjanje motora na prilazu izaziva uznemirenost i paniku…Nelagodu…Ali to je druga priča…Toliko puta prepričavana…Bombardovali nas…Da…Da li je mašina kriva?
Ne! Ali ljudima je teško objašnjavati.

Možda je teže tako nekome postaviti stvari, nego naterati ga da konstruiše istu takvu mašinu…Niš…Lep grad…Meni najlepši…Neki bi to nazvali lokalpatriotizmom, neki uskim vidicima…Neki bi pripisali to manjku putovanja i obilaženja sveta…Neee…To je nešto drugo…Nešto što svi ti koji etiketiraju neće shvatiti.
Nebo koje okružuje taj isti grad, priča drugu priču. Sećam se, kao klinac, dok sam se peo na toranj…Bilo je tu svega i svačega…Od Migova do Anova, od Gazela do “Krava”. Sva imena, sve životinje, svi nadimci. Smenjivali su se, čas gore, čas dole, neumorno izvršavajući zadatke zbog kojih su stvoreni. Jata gazela, da – bukvalno jata. Jurile su se u najrazličitijim formacijama, a onda bi ih presekao Mi-8 uz buku.
Ne postoji silikon ili diht masa koja bi izolovala prozore i sprečila rezonancu koju izazivaju dva “Kilimova”.
To je osećaj, te vibracije, ta slatka neizvesnost – hoću li ponovo morati da menjam staklo u dnevnoj sobi.A kada bi se sve spustilo, na scenu bi došao moj favorit, prvi avion koji mi je kao najsitnijem klincu privlačio pažnju! “Dvoklilac” An-2. Spreman je negde preko Jastrebca. Prelep prizor. Sunčan dan, avion koji bukvalno stoji u mestu, i gomila ljudstva koje verujući istoj takvoj gomili niti na svojim opasačima srlja niz otvor. Školjke tog malog dvokrilnog čuda. Prvo se ne vide, a onda počinju da se duvaju kupole. Ključan trenutak! Ne samo njima, već i pilotima koji čekaju poletanje. Psovke. Nema mrdanja kaže kontrola! Dok se ne spusti zadnji…Iz perspektive grada, to je malo drugačije. Ljudi nekuda jure, trče i robuju svojim administrativno birokratskim obavezama.

Preleće An-26. Nema ko nije podigao glavu. Roditelji dižu male dečake na leđa. Vauuuu…Antonov neumoljivo prolazi. Žuri. Nosi neki teret, nema vremena. Prelazi preko tvrđave i nastavlja.
On je bučan, odlučan, napet. Do krajnjih granica. Klinci se spuštaju sa ramena a zvuk lagano utišava. Samo par aeromitinga je ukrasilo ovaj grad. Ljudi je bilo zaista mnogo! Sve strukture, sve interesne grupe su pohrlile da vide šta to leti našim nebom. Prisustvovao tim retkim događajima…da…Ceo grad bude u znaku toga…Da…Ranije…Zadnji otvoreni dan avijacije pre par meseci nisam ni posetio. A majka mi radi na aerodromu…kontrola letenja…Šta da vam pričam…Medijski slabo (a vi čitajte patetično) propraćeno. Orlovi, Galebovi…Tutnje…Razaraju vazduh…Taj sunčan dan…A nikome nije jasno šta se dešava. Zvuk motora boli, i to se na licima vidi. Neiskusne glave na još neiskusnijim vratovima traže avione po zvuku tumarajući pogledom po nebu…Unezvereni ljudi gledaju odakle dolazi…Ko dolazi?

Treba nam terapija. Selektivno, plansko organizovanje druženja sa avionima…Neka svako priđe i dodirne te mašine…Poput najbanalnijih psihoterapija na trulom zapadu. Dodir čoveka i mašine.
Lečenje posttraumatskog stresa…A kada se opuste i omekšaju, lako cemo ustati. Treba vratiti tu ljubav. Zaspao sam na krevetu uz film…kao po običaju, spavam kao turista 1978 na železničkoj stanici-klupi. Budi me tutnjanje… 03:45 Am. Izlazim na terasu. Gusti oblaci impregnirani crvenom svetlošću grada i zvuk forsiranja motora pred sletanje…Primam tri poruke u približno vreme-približno koncipirane: “Šta bi?” “Nemam pojma”-”konceptualno” odgovaram. Ali sam zaintrigiran. Sutra saznajem da je alternativni status Niškog aerodroma te večeri došao do izražaja. Jaka magla u Bg-u nametnula je Niš kao mesto finalnog kontakta trapa sa asvaltom.

Ustajem ujutru, kao goxxxo. Kako i ne bih, kada sam spavao na “železničkoj”. Odlazim na kafu. Na putu mi vidno polje vetrobrana preseca Cesna našeg aerokluba. Odlazi na neki skup.
Volim tu sportsku avijaciju…Uvek nešto rade, kombinuju, improvizuju…Uvek smišljaju i organizuju. Gde li se zaputio…Baš zaintrigiran idem dalje, priključujući se istoj onoj masi koja robuje administrativno-birokratskim obavezama…Čekam dan kada će se iznad ovog parčeta neba opet leteti. Kada će biti više aktivnosti a manje “planiranja” letenja. Dan kada će se ljubav prema avijaciji u Nišu podići na nivo više od sklapanja maketa kupljenih u maloprodajama (ostataka maketa koje nam je Revel poslao). Malo entuzijasta i puno praznog neba. Prelepog plavog neba. Valjda će biti bolje. Optimizam, ako već sam po sebi često ne pomaže da se reši problem, bar u vidu vere živi i čuva strune u glavi za trenutke  kada će se kreativno rastegnuti. Srpska Neurohibernacija. Niš, grad u kome sam rastao, provodio dane. Grad u kome ću ih provoditi i kojem ću se, ako me život odnese dalje od njega uvek rado vraćati. Jednog dana…
Kada mi bude najviše nedostajao. Vezan pred sletanje, posmatraću svoj grad odozgo, znajući da me dole gleda mnogo ljudi, sada novim očima bez straha, dok prelećem preko njihovog grada.
A ja ću za to vreme, odmarajući od te uloge, zadovoljno posmatrati nove šljašteće neon cevi, pažljivo izuvijane i upakovane u nove crvene ovojnice, novog, meni oduvek poznatog natpisa – Aerodrom Niš.
Posle magle – svetlost.

Možda je najlucidniji opis Tango Six 2010 kalendara, na jednom od foruma dao, moj omiljeni hejter, simpatični zloćudni RV penzioner iz Dobanovaca – Cyber Fulchrum. Ovaj pionir domaće internet piraterije opisao je naš kalendar kao “prostituciju i pornografiju avijacije”.
Negativnih karakterizacija poput ove bilo je na još nekoliko mesta, ali dozvolite da započnem ovaj kraći osvrt sa možda najnegativnijom činjenicom od svih.
Realnom nemogućnošću da nas nekoliko izvedemo složenu produkciju jednog kalendara i da on ugleda svetlost dana.

To je činjenica koju smo definisali. I izabrali da ignorišemo.

Ono što nikako nije za ignorisati je možda i najvrednija stvar koju smo postigli ovim projektom. Uspeli smo da pokrenemo i animiramo sve značajnije činioce naše generalne avijacije. Izradu (štampanje) kalendara pomogli su aero-klubovi ultra-lake avijacije, poslovna avijacija, padobranski klub, proizvođač pilotskih jakni i odevnih artikala sa temom avijacije i prvi on-line pilot shop kod nas. Moralnu podršku su nam dali i ostali segmenti naše avijacije i na tome im svima još jednom zahvaljujemo.
Srećan sam što smo uspeli da spojimo ljude i da su svi veći sponzori projekta pritekli u pomoć onda kada je to bilo najpotrebnije. Svi su iz domaće avijacije i predpostavljam da smo uspeli da je reanimiramo, barem na kratko. Energija i entuzijazam su tu, kadrovski smo i više nego sposobni.

Detaljniji opis produkcije kalendara možete pročitati ovde.

Deo o korišćenju Facebook-a pri potrazi za modelima možete naći ovde.

Jedan od ciljeva projekta, promocija Tango Six Media etikete, je ispunjen. Po ne tako preciznoj proceni, razne sadržaje koji imaju veze sa produkcijom kalendara (slike, video, tekst) videlo je više od 3.500 ljudi.

Najveći “saobraćaj” na raznim on-line lokacijama dobili smo od Flight Internationala, najstarijeg časopisa i najposećenijeg portala posvećenog vestima u globalnoj avijaciji. Tu smo uvršteni u pregled svih svetskih kalendara u temi avijacije za 2010. godinu.
Nije loše, priznaćete, da veći deo planete dobije priliku da vidi kako je provesti jedan sunčan dan na Jarku ili Zemun Polju.

Projekat je zamišljen kao neprofitan i takav je i ostao. Tiraž od 300 primeraka unapred je podeljen. Deo na promociji koju smo imali tri dana pre nove godine, dok je ostatak raspoređen svim bitnijim ljudima u našoj avijaciji, forumima, časopisima i ostalim medijima.

Čitaocima bloga namenjeno je 10 primeraka. U određenom trenutku će na Facebook Fan Page-u Tango Six Bloga u nekom od sledeća tri dana (22. 23. ili 24. Januar) biti objavljen način na koji možete osvojiti jedan primerak za sebe.
Tako da pronađite nas na FB-u, pratite FP, reagujte na vreme i brzo!

Srećna stara 2009 godina Za nama je 2009, godina velikih očekivanja, velikih promena i velikih nada za civilno vazduhoplovstvo Srbije. A kakav je suma sumarum za 2009?

JAT je i dalje ničiji i svačiji. Niko ga još nije kupio, a kad će ne zna se. Vize su ukinute, pa se navala avio kompanija na tržiste Srbije može samo predpostaviti. Open Sky je napokon primenjen. Hvala ti Bože, gde čuli i gde ne čuli! Niš ima sasvim izgledne sanse da postane međunarodni aerodrom sa redovnim saobraćajem. I ovde hvala Bogu! Na proleće se mogu očekivati značajne novosti na planu letenja iz i u Srbiju. Tour operateri Srbije su izgleda digli ruke od JAT-a. Potvrdu ili demant ovoga ćemo imati na sajmu turizma 2010 godine. Zbog fenomenalne kompanijske politike JAT-a preti novi egzodus pilota. Ko li će ostati da leti u JAT-u?

Elem, ako nastavim ovako pitam se da li je zaista stara 2009 bila srećna? Ako ona nije bila srećna, šta li se tek može reći za 2010? U svakom slučaju, Svima Nama želim Srećnu i Uspešnu 2010 godinu. Godinu koja obećava. Godinu koja pruža priliku Srbiji da pokrene svoje civilno vazduhplovstvo sa dna. Godinu koju smo tako željno već godinama očekivali.

Da je neko sa konkretnim ciljem bio tu da izmeri radarski “potpis” Raptora – najveći odraz mogao je dobiti na jedva pet sekundi. Ponos USAF-a je samo u jednom prolazu iznad publike dozvolio da mu se pogleda u bomboluk. Bilo da ste laik ili obaveštajni oficir koji prikuplja podatke, imali ste tri prilike da utvrdite gradivo. Mogli ste da doživite nešto slično kao da ste, nekom srećom, na jednom od budućih Red Flag-ova u pustinji Nevade.

Najstarija formacija američkog ratnog vazduhoplovstva, 1st. Figter Wing baziran na Langley AFB (Air Force Base) došao je sa svojim F-22 demo-timom, formiranim iz jedne od ukupno tri eskadrile pomenutog Wing-a. Raptor demo-tim je tako bio jedan od timova koje je  ACC (Air Combat Command) dovela na Dubai Airshow sa ciljem da ostvari jedno od najimpresivnijih prisustava američkog vojnog vazduhoplovstva na nekoj vazduhoplovnoj priredbi do sada.

Raptor, očekivano, nije bio baziran na “Airport Expo” stajanci Dubai Internationala. Prilika da ga vidimo na statičnom delu nije postojala.
Očigledni bezbednosni razlozi verovatno stoje iza ove odluke, ali na samo nekoliko desetina kilometara, u Al Dhafra bazi ratnog vazduhoplovstva UAE, bilo ih je čak šest!
US ACC došla je poslom. Uoči airshow-a održan je skup komadanata vodećih ratnih vazduhoplovstava sveta, kao i prvo DACT (Dissimilar Air Combat Training) pojavljivanje Raptora na kojem je možda (a možda i nije) imao simuliranu borbu u vazduhu sa Eurofighter-om i Rafalom. Kao i većini manifestacija domaćin je bio Njegovo Kraljevsko Visočanstvo šeik Ahmed bin Saed Al-Maktum (direktor Dubai CAA-a i predsednik Emirates Airlines Group). Pokrviteljstvo koje bi zvučalo čudno ukoliko se ne zna da UAE AF trenutno ima jednu od najmlađih i najmodernijih flota na svetu. Razgovaralo se o raznim temama. Od konkretnih razrada i analiza trenutnih strategija u oblasti ofanzivne primene avijacije do zanimljive razmene mišljenja između Ruskog i Američkog komadanta RV-a u pogledu UCAV upotreba.

Prvo F-22 pojavljivanje na nekom airshow-u van Amerike bilo je zanimljivo iz nekoliko uglova. Prva činjenica koja je “bola oči” bila je da ga Le Bourget prošle godine nije uspeo dobiti. Zvaničan razlog je bio tzv. “high-op tempo”. Objašnjenje je bilo da operativni zahtevi to nisu dozvoljavali i da je avion jednostavno bio zauzet. Većina novinara, ipak, nije do kraja poverovala u tu priču i spekulacije su bile razne. Od političkih, preko problema koje je sam program imao u svojoj domovini, do optužbi koje su se mogle čuti na račun Francuskog RV-a i njihovog navodnog špijuniranja prilikom prošlog Red Flag-a na kome su učestvovali sa Rafalima!
Objektivna analiza može krenuti iz dobro poznate činjenice da je borba za prvi lovac pete generacije definitivno izgubljena. Želja Pentagona da se proizvodna linija ne ugasi je eliminisana kao i neke razrade dodatnog unapređenja filosofije borbene upotrebe ove platforme. 187 primeraka je maksimum onoga što će biti na raspolaganju USAF-u. Barak Obama je iskoristio (i to na neke prilično neuobičajene načine) ovaj program kao primer veće fiskalne discipline kada su u pitanju buduće nabavke odbrambenih sistema. Japan će kao dosadašnji najzainteresovaniji (ili barem najglasniji) interesent ići sa F-35 opcijom. Avionom koji nema toliko agresivnu envelopu ali koji će po svemu biti moderniji i upotrebljiviji od F-22 u cost-efective ravni razmatranja.
Svi ovi razlozi dovoljni su da se zaključi da US DoD (Department of Defence) nema interesa da F-22 pokazuje bilo gde.

Ove godine su to u Dubaiju ipak uradili.
Na žalost ni cinizam u pogledu nepreglednog bogatstva i mogućnosti UAE da ih možda ipak kupi nije toliko opravdan. Lockheed Martin je uspeo svojom, već čuvenom, razrađenom poslovnom praksom da F-16 Block 60 nametne između dva evropska “ciklusa” – trenutnog u vidu Miraža 2000-9 i budućeg Rafala. Malo je verovatno da je F-22 uopšte i bio nuđen Emiratima.
Stoga na žalost ostaju oni najnezanimljiviji razlozi: dobra volja, unapređivanje bilateralne vojne saradnje i organizovani PR kome nema premca u svetu. Nakon mog intervjua sa pilotima Raptora dobio sam uveravanja da je prošle godine zaista bilo “gusto” u operativnom smislu. Svako uvođenje složenog sistema poput ovoga ne prolazi bez problema prvih nekoliko godina, pa možda zaista nema razloga sumnjati.

Uprkos svemu tome borbena vrednost se polako isplaćuje. Pravi cilj prisustva čak šest aparata koji na kraju izgleda nisu ni učestvovali u planiranim manevrima je možda bilo i zastrašivanje Irana koji je relativno blizu Emiratima.
Swing-role koncept konstantno evoluira čemu svedoče i planirane modifikacije AIM-9X rakete za dejstva v-z, koja je očigledno namenjena Raptoru.

Raptor je leteo tri od pet letačkih dana i pokazao neke zanimljive stvari. Bio je jedini koji je napravio krug iznad publike pri kraju svoje rutine koja nikako nije bila karakteristično stidljiva za avione koji se negde prvi put pojavljuju.
“Supermanevaribilnost” je demonstrirana kroz upotrebu vektorisanog potiska koji je ogranicen na 20 stepeni po vertikalnoj osi i većina evolucija se skraćuje što je moguće više da bi ostala u “zero energy” kategoriji.

U prvom delu video reportaže koja sledi imaćete priliku da vidite kompletan nastup aviona, dok je moj ekskluzivni intervju sa F-22 demo pilotom i sa komadantom svih operativnih Raptora u drugom delu.