Komponente novog americkog anti-raketnog stita ce biti bazirane u Rumuniji? http://bit.ly/98RdYK — pre manje od minute
RT @BLRAviation: Boeing 747-8F first flight scheduled today, watch it live http://ff.im/-fAGrh — pre 2 sata
RT @BreakingNews: France to sell Russia an advanced amphibious warship, French defense officials say, alarming some ex-Soviet countries - AP — pre 4 sata
Možda je najlucidniji opis Tango Six 2010 kalendara, na jednom od foruma dao, moj omiljeni hejter, simpatični zloćudni RV penzioner iz Dobanovaca – Cyber Fulchrum. Ovaj pionir domaće internet piraterije opisao je naš kalendar kao “prostituciju i pornografiju avijacije”.
Negativnih karakterizacija poput ove bilo je na još nekoliko mesta, ali dozvolite da započnem ovaj kraći osvrt sa možda najnegativnijom činjenicom od svih.
Realnom nemogućnošću da nas nekoliko izvedemo složenu produkciju jednog kalendara i da on ugleda svetlost dana.
To je činjenica koju smo definisali. I izabrali da ignorišemo.
Ono što nikako nije za ignorisati je možda i najvrednija stvar koju smo postigli ovim projektom. Uspeli smo da pokrenemo i animiramo sve značajnije činioce naše generalne avijacije. Izradu (štampanje) kalendara pomogli su aero-kluboviultra-lake avijacije, poslovna avijacija, padobranski klub, proizvođač pilotskih jakni i odevnih artikala sa temom avijacije i prvi on-line pilot shop kod nas. Moralnu podršku su nam dali i ostali segmenti naše avijacije i na tome im svima još jednom zahvaljujemo.
Srećan sam što smo uspeli da spojimo ljude i da su svi veći sponzori projekta pritekli u pomoć onda kada je to bilo najpotrebnije. Svi su iz domaće avijacije i predpostavljam da smo uspeli da je reanimiramo, barem na kratko. Energija i entuzijazam su tu, kadrovski smo i više nego sposobni.
Detaljniji opis produkcije kalendara možete pročitati ovde.
Deo o korišćenju Facebook-a pri potrazi za modelima možete naći ovde.
Jedan od ciljeva projekta, promocija Tango Six Media etikete, je ispunjen. Po ne tako preciznoj proceni, razne sadržaje koji imaju veze sa produkcijom kalendara (slike, video, tekst) videlo je više od 3.500 ljudi.
Projekat je zamišljen kao neprofitan i takav je i ostao. Tiraž od 300 primeraka unapred je podeljen. Deo na promociji koju smo imali tri dana pre nove godine, dok je ostatak raspoređen svim bitnijim ljudima u našoj avijaciji, forumima, časopisima i ostalim medijima.
Čitaocima bloga namenjeno je 10 primeraka. U određenom trenutku će na Facebook Fan Page-u Tango Six Bloga u nekom od sledeća tri dana (22. 23. ili 24. Januar) biti objavljen način na koji možete osvojiti jedan primerak za sebe.
Tako da pronađite nas na FB-u, pratite FP, reagujte na vreme i brzo!
Srećna stara 2009 godina Za nama je 2009, godina velikih očekivanja, velikih promena i velikih nada za civilno vazduhoplovstvo Srbije. A kakav je suma sumarum za 2009?
JAT je i dalje ničiji i svačiji. Niko ga još nije kupio, a kad će ne zna se. Vize su ukinute, pa se navala avio kompanija na tržiste Srbije može samo predpostaviti. Open Sky je napokon primenjen. Hvala ti Bože, gde čuli i gde ne čuli! Niš ima sasvim izgledne sanse da postane međunarodni aerodrom sa redovnim saobraćajem. I ovde hvala Bogu! Na proleće se mogu očekivati značajne novosti na planu letenja iz i u Srbiju. Tour operateri Srbije su izgleda digli ruke od JAT-a. Potvrdu ili demant ovoga ćemo imati na sajmu turizma 2010 godine. Zbog fenomenalne kompanijske politike JAT-a preti novi egzodus pilota. Ko li će ostati da leti u JAT-u?
Elem, ako nastavim ovako pitam se da li je zaista stara 2009 bila srećna? Ako ona nije bila srećna, šta li se tek može reći za 2010? U svakom slučaju, Svima Nama želim Srećnu i Uspešnu 2010 godinu. Godinu koja obećava. Godinu koja pruža priliku Srbiji da pokrene svoje civilno vazduhplovstvo sa dna. Godinu koju smo tako željno već godinama očekivali.
Pre mesec i po dana napisah da je došlo vreme za pekinšku patku. I evo patke, stiže na poslužavniku. Pravo iz Kine.
Comac samo što nije zvanično potvrdio izbor motora za C919. A kada potvrdi, sve su šanse da će motor biti CFM Leap-X. Motor koji je još uvek na papiru, ali koji obećava da će situacija na tržištu kratko-srednje linijske flote biti veoma vruća i interesantna.
Izbor Kineza će postaviti Airbus i Boeing pred samo jednu opciju, a to je da ubrzano urade nešto sa A320 i B737 familijom aviona. I ne samo brzo, već i kvalitetno. Ovaj put kozmetička doterivanja neće biti dovoljna. Ne, ovaj put se mora ići u radikalne izmene. Ili radikalno ili Kina uzima štafetnu palicu iz ruku Zapada. Doduše, ona će to uraditi pre ili kasnije, ali sada ću se zadržati samo na avio industriji i samo na A320/B737 segmentu iste.
Novi motor bi trebao da omogući fantastičnu uštedu u potrošnji goriva. Čak do 16% u odnosu na sadašnju CFM porodicu motora. Ni na pamet mi ne pada da sada ovde ponavljam već poznato, a to je koliko će ta ušteda biti od značaja avio kompanijama kada se budu odlučivala, koji avion i od koga da kupe. Uz ostale inovacije koje Kinezi nagoveštavaju budućnost kratko-srednje linijske flote je zaista sjajna. Uz Kineze, Ruse i ostatak novopridošlih, napokon će Airbus i Boeing morati ozbiljno da zasuču rukave i prionu na posao.
Zaista sam znatiželjan kakav će odgovor Zapada biti na kineski izazov. A da se oluja sprema, vidi se iz nagoveštaja da Kina ubrzano radi na finansijskom paketu koji će pružiti potencijalnim kupcima kineskog prozivoda. Sa Zapadom koji se jedva oporavlja od finasijskog udara, ovaj dodatni kineski udar može biti odlučujući.
Da je neko sa konkretnim ciljem bio tu da izmeri radarski “potpis” Raptora – najveći odraz mogao je dobiti na jedva pet sekundi. Ponos USAF-a je samo u jednom prolazu iznad publike dozvolio da mu se pogleda u bomboluk. Bilo da ste laik ili obaveštajni oficir koji prikuplja podatke, imali ste tri prilike da utvrdite gradivo. Mogli ste da doživite nešto slično kao da ste, nekom srećom, na jednom od budućih Red Flag-ova u pustinji Nevade.
Najstarija formacija američkog ratnog vazduhoplovstva, 1st. Figter Wing baziran na Langley AFB (Air Force Base) došao je sa svojim F-22 demo-timom, formiranim iz jedne od ukupno tri eskadrile pomenutog Wing-a. Raptor demo-tim je tako bio jedan od timova koje je ACC (Air Combat Command) dovela na Dubai Airshow sa ciljem da ostvari jedno od najimpresivnijih prisustava američkog vojnog vazduhoplovstva na nekoj vazduhoplovnoj priredbi do sada.
Raptor, očekivano, nije bio baziran na “Airport Expo” stajanci Dubai Internationala. Prilika da ga vidimo na statičnom delu nije postojala.
Očigledni bezbednosni razlozi verovatno stoje iza ove odluke, ali na samo nekoliko desetina kilometara, u Al Dhafra bazi ratnog vazduhoplovstva UAE, bilo ih je čak šest!
US ACC došla je poslom. Uoči airshow-a održan je skup komadanata vodećih ratnih vazduhoplovstava sveta, kao i prvo DACT (Dissimilar Air Combat Training) pojavljivanje Raptora na kojem je možda (a možda i nije) imao simuliranu borbu u vazduhu sa Eurofighter-om i Rafalom. Kao i većini manifestacija domaćin je bio Njegovo Kraljevsko Visočanstvo šeik Ahmed bin Saed Al-Maktum (direktor Dubai CAA-a i predsednik Emirates Airlines Group). Pokrviteljstvo koje bi zvučalo čudno ukoliko se ne zna da UAE AF trenutno ima jednu od najmlađih i najmodernijih flota na svetu. Razgovaralo se o raznim temama. Od konkretnih razrada i analiza trenutnih strategija u oblasti ofanzivne primene avijacije do zanimljive razmene mišljenja između Ruskog i Američkog komadanta RV-a u pogledu UCAV upotreba.
Prvo F-22 pojavljivanje na nekom airshow-u van Amerike bilo je zanimljivo iz nekoliko uglova. Prva činjenica koja je “bola oči” bila je da ga Le Bourget prošle godine nije uspeo dobiti. Zvaničan razlog je bio tzv. “high-op tempo”. Objašnjenje je bilo da operativni zahtevi to nisu dozvoljavali i da je avion jednostavno bio zauzet. Većina novinara, ipak, nije do kraja poverovala u tu priču i spekulacije su bile razne. Od političkih, preko problema koje je sam program imao u svojoj domovini, do optužbi koje su se mogle čuti na račun Francuskog RV-a i njihovog navodnog špijuniranja prilikom prošlog Red Flag-a na kome su učestvovali sa Rafalima!
Objektivna analiza može krenuti iz dobro poznate činjenice da je borba za prvi lovac pete generacije definitivno izgubljena. Želja Pentagona da se proizvodna linija ne ugasi je eliminisana kao i neke razrade dodatnog unapređenja filosofije borbene upotrebe ove platforme. 187 primeraka je maksimum onoga što će biti na raspolaganju USAF-u. Barak Obama je iskoristio (i to na neke prilično neuobičajene načine) ovaj program kao primer veće fiskalne discipline kada su u pitanju buduće nabavke odbrambenih sistema. Japan će kao dosadašnji najzainteresovaniji (ili barem najglasniji) interesent ići sa F-35 opcijom. Avionom koji nema toliko agresivnu envelopu ali koji će po svemu biti moderniji i upotrebljiviji od F-22 u cost-efective ravni razmatranja.
Svi ovi razlozi dovoljni su da se zaključi da US DoD (Department of Defence) nema interesa da F-22 pokazuje bilo gde.
Ove godine su to u Dubaiju ipak uradili.
Na žalost ni cinizam u pogledu nepreglednog bogatstva i mogućnosti UAE da ih možda ipak kupi nije toliko opravdan. Lockheed Martin je uspeo svojom, već čuvenom, razrađenom poslovnom praksom da F-16 Block 60 nametne između dva evropska “ciklusa” – trenutnog u vidu Miraža 2000-9 i budućeg Rafala. Malo je verovatno da je F-22 uopšte i bio nuđen Emiratima.
Stoga na žalost ostaju oni najnezanimljiviji razlozi: dobra volja, unapređivanje bilateralne vojne saradnje i organizovani PR kome nema premca u svetu. Nakon mog intervjua sa pilotima Raptora dobio sam uveravanja da je prošle godine zaista bilo “gusto” u operativnom smislu. Svako uvođenje složenog sistema poput ovoga ne prolazi bez problema prvih nekoliko godina, pa možda zaista nema razloga sumnjati.
Uprkos svemu tome borbena vrednost se polako isplaćuje. Pravi cilj prisustva čak šest aparata koji na kraju izgleda nisu ni učestvovali u planiranim manevrima je možda bilo i zastrašivanje Irana koji je relativno blizu Emiratima.
Swing-role koncept konstantno evoluira čemu svedoče i planirane modifikacije AIM-9X rakete za dejstva v-z, koja je očigledno namenjena Raptoru.
Raptor je leteo tri od pet letačkih dana i pokazao neke zanimljive stvari. Bio je jedini koji je napravio krug iznad publike pri kraju svoje rutine koja nikako nije bila karakteristično stidljiva za avione koji se negde prvi put pojavljuju.
“Supermanevaribilnost” je demonstrirana kroz upotrebu vektorisanog potiska koji je ogranicen na 20 stepeni po vertikalnoj osi i većina evolucija se skraćuje što je moguće više da bi ostala u “zero energy” kategoriji.
U prvom delu video reportaže koja sledi imaćete priliku da vidite kompletan nastup aviona, dok je moj ekskluzivni intervju sa F-22 demo pilotom i sa komadantom svih operativnih Raptora u drugom delu.
Od danas krećem sa objavljivanjem materijala sa “Dubai Airshow-a”. Svaki dan u sledećih desetak dana imaćete prilike da čitate i gledate specijalno pripremljene priloge sa trećeg po veličini airshow-a na svetu.
Pariz i London su možda najveći sajmovi okupljanja vazduhoplovne industrije, ali ukoliko želite da vidite preterivanje u svakom pogledu, sveopštu dekadenciju pravljenja izobilja u sred ničega dođite u Dubai.
Organizovati ovako veliki trade-show u vreme recesije, rasprodati sva izložbena mesta još pre dve godine (početak turbulencije u globalnoj ekonomiji) i uraditi to dobro, zaista je poduhvat vredan pažnje.
Dobro došli na prvi dan “Dubai Airshow-a 2009″ – trećeg najvećeg airshow-a na svetu. Od danas pa sve do Četvrtka, 890 kompanija iz 47 zemalja predstaviće svoje ponude i tražiti potencijalne mušterije. 130 aviona biće parkirano na stajanci ispred Dubai Airport Expo Centra. Letački program će biti veoma zanimljiv i ekskluzivan. Budući da je u pitanju B2B event, sajam neće biti otvoren za javnost. Karte su mogli kupiti i rezervisati jedino oni koji imaju neke veze sa izlagačima ili mušterijama. Zvuči restriktivno ali očekuje se više od 50.000 ljudi.
Iako je plan bio da se ove godine sajam preseli na novi Al Maktoum Int., potrebni kapaciteti nisu kompletirani i centralna priredba ove vrste na Bliskom Istoku ostala je na svojoj staroj lokaciji. Aerodrom Dubai International je na jednom svom kraju domaćin Airport Expo Centru. Na toj lokaciji je zbog povećanog broja izlagača Emirates ponovo pritekao u pomoć i izgradio treću ogromnu halu “Emirates Hall”.
Statistike su impresivne, značajni kapital je i dalje prisutan i spremno čeka rezultate najavljenog optimizma ka izlazu iz recesije. Rekordne cene nafte od pre skoro godinu i po dana su samo sećanje, ali ništa od onoga što sam do sada video ne govori u prilog toj realnosti.
U Dubai sam stigao pre dva dana i izveštavaću do samog kraja koji je u Četvrtak. Trudiću se da vam na najbolji mogući način prenesem atmosferu i vesti sa ovog zaista ogromnog događaja.
Juče je bio dan rezervisan za generalnu probu letačkog programa i sve se privodilo kraju. Iskoristio sam taj dan za upoznavanje sa lokacijom koja je zaista impresivna po svojim dimenzijama. Četiri sajamske hale (svaka veličine odprilike manje hale Beogradskog sajma) i stajanka koja je po svojoj dužini jednaka Batajničkoj, dok je po dubini znatno šira.
Pored radnika i izlagača koji su užurbano spremali svoje štandove, akreditovanim novinarima je takođe bio dozvoljen pristup. Obezbeđenje je veoma detaljno, pass-ovi se pokazuju skoro na svakom koraku, svi se izuvaju, skidaju kaiševe i ispraznuju sadržaje svoji torbi. Svi, bez izuzetaka.
Press centar (koga je sponzorisao i opremio Boeing) lociran je na samom kraju poslednje hale i veoma je detaljno osmišljen imajući u vidu sve potrebe novinara.
Odbrambena industrija naravno dominira. Svi veći proizvođači su tu. Od borbenih aviona tu su Tajfun, Rafal, F-15E i dve veoma prijatne ekskluzive. F-22 i Kineski Advanced Trainer Hongdu L-15 “Soko”. Nastup F-22 je, naravno, prilično iznenađenje. Posle odluke da se njegova proizvodnja zaustavi na 187 primeraka, eliminisana je šansa za nastavak i održavanje proizvodne linije a samim tim i mogućnost izvoza. To je bio jedan od glavnih razloga zbog kojih F-22 nije bio u Parizu ove godine. Pojavljivanje u Dubaiju je očigledna podrška Amerike ovom događaju, pored statičnog dela na kome su B-1B, C-17, E-8C JSTARS, F/A-18E, E-2D i F-15E. F-22 neće biti lociran na samom aerodromu priredbe već će doletati radi svog displeja iz obližnje vojne baze.
Hongdu L-15 “Falcon” je možda jedina prava novina u Dubaiju ali i u svetskim okvirima. Prvo međunarodno pojavljivanje Kineskog naprednog trejnera je veoma smišljeno. Kuvajt i Katar su u procesu naručivanja aviona četvrte i/ili pete generacije i ovakav avion će im biti sigurno potreban. Kinezi na to računaju i izašli su na svoj prvi trade-show u nameri da se bore protiv recimo Aermacchija M-346 “Mastera” koji je isto prisutan na izložbi. Jedna od prvih vesti sa sajma puštena je juče. Potpisana je prva zvanična narudžbina ovog aviona za Italijansko RV.
Italijani su tu i sa C-27J Spartanom i fantastičnim Tricolorima koji su danas zatvorili miting. Njihovih deset aviona je bilo uživanje gledati, ali po mom mišljenju nisu mogli da nadmaše Francuze.
Francuzi su prisutni zaista u punoj snazi. Patrouille De France su zvanično i otvorili letački deo i zaista su impresionirali. Toliki broj figura, koordinacija i možda najmaštovitiji program na svetu zaista ostavlja bez daha. Po meni, rade najbolje “srce sa strelom” i sve to dok će biti prva akro-grupa čiji je vođa postala žena. Rafal je tu kao jedan od retkih kompletno “nacionalnih” proizvoda. Thales elektronika, Snecma pogonska grupa i nekoliko domaće razvijenih ubojnih sredstava ne ostavljaju dilemu u snagu Francuske vojne industrije. Industrije kojoj je sada potrebna svaka prilika u konačnom pozicioniranju. U sred borbe za novi Brazilski višenamenski lovac, Rafal je veoma zauzet. Poslednja faza ocenjivanja u toku je i u Indijskom konkursu za novi lovac, dok je Bliski Istok takođe potencijalno mesto prodaje. Ujedinjeni Arapski Emirati, priča se, u intenzivnim su pregovorima sa Dasault-om, dok je i Kuvajt izrazio interesovanje. Zanimljivo je videti da su svi evropski izlagači avione izložili sa kompletnim naoružanjem, ali ne samo na zemlji, već i na svim podvesnim tačkama pa se mogu videti definitivne opcije konfiguracija naoružanja.
EADS bih stavio na mesto posle Francuza. Konačno finaliziranje prodaje Tajfuna Saudijskoj Arabiji je već stara vest. Uprkos tome Eurofajterov “štand” na stajanci je zaista zanimljiv. Svaka podvesna tačka je takođe zauzeta odgovarajućim sredstvom i iako ih nema u kategorijama “u pregovorima” ili “moguća narudžbina” predstavili su se u punoj snazi. Tajfun nije leteo na Batajnici i zato sam ga juče na probi gledao sa posebnom pažnjom. Moram primetiti da ni on ni Rafal nisu bili blizu Raptoru sem u buci. Tajfun je definitivno najbučniji lovac pete generacije.
Ujedinjeni Arapski Emirati su tu sa svojim F-16 Block 60. Dodatni “conformal” rezervoari za gorivo izbliza na zemlji deluju veoma rogobatno i zanimljivo je kako značajnije ne remete osnovnu aerodinamiku aviona. UAE su u procesu zamene svojih 63 Miraža 2000-9 i prva opcija – Rafal, bi mogla da bude njihova za cenu između 6 i 10 milijardi dolara.
Civilni deo vazduhoplovne industrije je takođe prisutan. Boeing i Airbus nisu ovoga puta u nekoj preteranoj borbi u pogledu naručenih aviona. Očekuje se da na tom frontu neće biti spektakularnijih najava. Iako se pričalo o mogućoj novoj narudžbini za A-380.
Prva veća narudžbina je otišla Lion Air-u i u pitanju je 30 ATR-ova.
Preko svojih kontakata u Emiratima uspeo sam da saznam da je pitanje meseca kada će početi da lete za Beograd. Iako se tačan datum nije poznat (rečeno mi je da se takve stvari kod njih drže u najstrožoj tajnosti) priča se da će se to desiti za odprilike tri meseca.
Za kraj ovog kraćeg izveštaja pogledajte malo akcije sa jučerašnje generalne probe i neke slike od ova dva dana.
Pratite Tango Six Blog i očekujte redovni update u formi teksta, slika i video-reportaža.
Iz stana krećem oko 18:45. Vlada Stojković, glavni organizator Tango Six produkcije me vozi na aerodrom. Ulazimo u priču i zaboravljam da mu kažem da trebamo svratiti do moje babe i dede da se pozdravim sa njima.
Prilikom skretanja sa auto-puta primećujemo da je “nešto” u finalu. Stajemo sa strane. Nakon nekoliko minuta JAT-ov 737 nas preleće i ovim moja avantura zvanično počinje. Osam dana aviona do kojih ću doći, opet, avionom. Živote, dobar li si nekad. Parkiramo kod Muzeja da ne bi plaćali parking. Junkers izgleda prelepo u zimskoj noćnoj izmaglici.
AB poluprazan. Dva check-in pulta rade i prijavljujem svoj prtljag. Nisam se nešto preterano “teško” spakovao, taman većina letnjih stvari koje imam. Veliki ranac u kome je tehnika ide samnom. Canon sa nekoliko objektiva, Panasonic camcorder i njegov stativ sa strane. Mac Book Pro takođe udobno smešten. Ranac mi je na leđima tek nekih 30 minuta, nadam se da ću imati kondicije za duže pešačenje.
Poslednje menjanje dinara u evre i sedam sa Vladom u kafić pored međunarodnih odlazaka.
Ostavljam mu jaknu jer me u Dubajiu čekaju temperature koje se tokom mog boravka neće spuštati ispod 30 stepeni. Padaju poslednji dogovori u vezi sledećeg snimanja za Tango Six kalendar na kome ja nažalost neću prisustvovati.
U tom trenutku pored nas seda celokupna postava najnovijih “Zvezda Granda”! Osluškujem razgovor i zaključujem da im je tezga negde oko ponoći. Pogled na monitor sa redom letenja i nagađam da idu ili za Skoplje ili Sarajevo. Nisu bili na mom letu tako da mi propade prilika za upoznavanje. Šta ćete, nemogu imati sve.
Opraštam se od Vlade i prolazim kroz carinsku kontrolu.
ANW 737 se jedva vidi iz A4 gejta. Sati je 21.10. Još deset minuta do poletanja JAT 094 na letu do Abu-Dabija sa međustanicom na Larnaki, Kipru. Dušan mi šalje poruku, našao mi je gejt i broj leta preko neta. Na celom AB-u samo dva wireless access pointa. Jedan Telekomov koji mi se iz nekog razloga ne kači na iPhone, drugi PTT-ov, ali pošta je zatvorena za uplatu kojom se dobija user-name. Glupost. Cela ta stvar oko naplaćivanja neta mi deluje smešno. Nadam se da se neću tako razočarati u Abu-Dabiju.
Bording počinje, procenjuem u sebi da nas putnika ima oko 50ak. Bilo nas je tačno 40. 20 je sišlo u Larnaki, dok je ostatak nastavio do Abu Dabija. Taktički čekam da uđem posledenji jer sam unapred sredio da obe posade znaju za mene i moju želju da budem na jump-seat-u ne bi li snimio nešto dobre cocpit akcije. Perser klima glavom i potvrđuje da nema nikakvih problema i smešta me u prvu klasu, ne bi li bio blizu. Kožna sedišta prijaju mom senzibilitetu, zavaljujem se. Na safety brifing nisam uopšte obratio pažnju jer sve vreme gledam kako da ga u celosti snimim onako subverzivno držeći iPhone u donjem rakursu. Biće glupo ako krenemo da ginemo, neću znati šta da radim.
Poleteli smo. Serviranje jela počinje prilično brzo. Meni je predpostavljam adekvatan kratkoj relaciji. Junetina nije loša, salata je ok, kolač je fantastičan. Glupo mi je da tražim još jedan. Kajem se kasnije.
Let do Larnake bi trebao da traje dva sata. Nakon jela perser me poziva i sedam na jump-seat. Dva kapetana su onboard i upoznajemo se. Na 350 smo, 270 čvorova, letimo po FMC-u u LNAV-u i VNAV-u. Pričamo o svemu i svačemu, odlučujem da ne insistiram na snimanju. Ipak je noć, potrudiću se da prilikom dnevne svetlosti nešto uradim.
Zanimljivo je da na ruti ima dosta CB-jeva ali sa naše leve i desne strane. Pokazuju mi neke cake za određivanje relativne visine ćelija u odnosu na nivo leta aviona. ANW je mator ko Vladin Jugo u kome smo došli, ali satići su nešto čega se nebih odrekao ni da mi EFIS mafija preti smrću cele porodice.
Prisustvujem brifingu za sletanje. STAR karte se klipuju za poluvolan, setuju se frekvencije, planira missed app. procedura, alternacija u slučaju zeca na pisti nam je Tripoli!
Kapetan me ljubazno moli da se vratim na mesto. Ja naravo u najboljem duhu CRM-a slušam i zahvaljujem se na gostoprimstvu.
Sledećih 15ak minuta protiče u mom buljenju kroz prozor.
Vidim more!
Slećemo u Larnaku, silazi 20 putnika. Ulazi Grk supervizor sa abnormalnom količinom gela na glavi i pogledom zavodi stjuardese. Menja se celokupna posada. Tu se upoznajem sa stjuardesom koja je bila u prednjem delu aviona, pričamo o stanju u kompaniji, prošlim vremenima i saznajem podatak da u Emiratima ima oko 150 naših na poslu kabinskog osoblja. Setujem vreme jedan sat unapred na Casiju i odlučujem da na iPhonu ostavim BG LOC vreme.
Perser se odjavljuje i poručuje da polećemo za nekih 20ak minuta. OAT na Kipru je nekih 19 stepeni.
Nova posada je u avionu i predstavljam se perserki. Naravno ni u ovom slučaju nema problema.
Taxiramo do aktivne piste i malo zastajemo na holdingu. Sedim na desnoj strani i gledam Lufthanzin avion kako sleće na nekih 50ak metara od nas. Ponoć je po Kiparskom vremenu. Rolling t/o i krećemo sa climb-om. CB-jevi još sevaju u daljini tako da se neko sigurno ljulja u nekom brodu negde na Mediteranu.
Zanimljivo je koliko climb traje. Seat-belt sign ostaje upaljen prilično dugo. Po JAT-ovoj proceduri, tokom noćnog poletenja i sletanja svetla u kabini se gase. Mrak praćen sa nešto dužim penjanjem mi daje priliku da sklopim oči. Ne da spavam, jer nikada ne spavam u avionu. Ne razumem ljude koji mogu da propuste letenje. Zatvaram oči i gubim se u default šumu kabine i zujanju CFM-a.
Budi me “ping” I svetla se pale. Protežem se i uzvraćam smeškom dvema stjuardesama u mom delu aviona. Zaista niko od kabinskog osoblja obe posade nije bio namršten ili ne daj bože nadrkan. Svi deluju kao da se autentično zabavljaju. Zaista prijatna atmosfera.
Let do Abu-Dabija traje tri sata. Perserka mi govori da ću moći u kokpit nakon prvog sata leta.
Dok smo bili na zemlji setovao sam svoj Casio Triple Sensor. Po njemu presurizovan vazduh u kabini odgovara nekih 8.000 ft visine. Baš ću proveriti u kokpitu.
Lap-topovi se mogu upaliti kada smo na levelu i ja vadim svoj. Mac.
Taman da napunim iPhone koji je na izdisaju.
Otvaram tray i krećem sa pisanjem svog prvog blog posta na 11 kilometara visine. Naručujem kafu bez mleka i šećera uz sok od jabuke i čestitam sebi na tome koliki sam baja. Mogao bih da vam sada pričam o tome koliko sebe volim u ovom trenutku, ali znam da to nebiste voleli da čitate.
Trenutno je 04:17 AM (Dubai LOC). Završavam post i nadam se da će me za koji minut pozvati u cocpit. Do tada ponovo blenem kroz prozor i divim se neuobičajeno velikom broju zvezda na noćnom nebu.
Možda je najlucidniji opis Tango Six 2010 kalendara, na jednom od foruma dao, moj omiljeni hejter, simpatični zloćudni RV penzioner iz Dobanovaca – Cyber Fulchrum. Ovaj pionir domaće internet piraterije opisao je naš kalendar kao “prostituciju i pornografiju avijacije”.
