Rezultati ovonedeljne ankete kažu da neće biti novih autobusa u našem
javnom prevozu.
Ova komedija ima nekoliko činova i dozvolite mi da pomenem i ovoga puta
moj omiljeni casopis “Aeromagazin”.
Ne znam koliko Vas će se setiti broja kada je na naslovnoj strani bio rep sa
oznakom “A-319″ i prateći angažovano-korektni tekst o “novoj zori naše civilne
avijacije-amin”.
Da se razumemo, čovek koji nam je svima kolektivno sjebao budućnost i normalan
život, Slobodan Milošević, napravio je ovaj potez misleći da će tako strateški da
“kupi” mnogo drugih stvari. Kao i u mnogo drugih stvari spektakularno je omanuo
i ostavio nam u amanet ne samo trošak, već čini se i zanimljivu mozgalicu.
Vrhunac ovog vica je što smo mislili da će nov državni menadžment primeniti
svoje magične talente i preslikati svoju veštinu pravljenja opšteg blagostanja na
spornu situaciju.
Naravno, ništa od toga.
Moj stav, ako dozvolite, je sledeći:
Nadam se da ćemo biti naterani ne samo da platimo punu cenu sa sve dodatnim
troškovima, već da ćemo avione dobiti i tako nespremni ih ipak nekako uglaviti.
Nadam se i navijam svim srcem da će ovaj jadni narod morati da finansira i ovu
grešku i jednih i drugih idiota koji su imali tu privilegiju i našu lošu sreću da budu
odgovorni.
Nove vesti ove ponovo aktuelizovane teme su odprilike :
- Probaćemo da se dogovorimo (!)
-Naćićemo neku alternativu (!)
-Vlaisavljević : “Reč je o strateškom pitanju koje je u nadležnosti Vlade” (!)
(a sada nema one priče kako je JAT “samostalan” i sve može sam, čak ni ne troši pare
poreskih obveznika?)
-”Regulisanje odnosa sa “Airbusom” po rečima Ministarstva za Infrastrukturu. (!)
Isiti zvaničnik, Miljković, pomenuo je i “korišćenje političkih veza” ali avaj.
Neću pominjati ovde ozbiljnost, snagu potpisanog ugovora, činjenicu da ako
“izvrdamo” ovaj ugovor niko ozbiljan ili barem malo normalan neće praviti nikakve
ugovore sa našom zemljom u budućnosti.
Konstatovaću samo da ne da smo smešni, glupi, neradnici, nesposobni, već da takve
konstantno biramo, tolerišemo i pristupamo im kao da znaju šta rade.
Srbijo, naučimo da ako neko nosi odelo nikako ne mora značiti da se razume u “biznis”.
Cekam jednog (i fizički) prezentabilnog, normalnog, pametnog i elokventnog koji će
reći:
“Svi vi sto svršavate na JAT, njegovo bogato kulturno-političko-društveno-partijsko
nasleđe, shvatite da je to gomila elitista. Gomila nesposobnih elitista od čistačice pa
do direktora.
Shvatite već jednom da niko i nista sto je radilo u toj kompaniji nije bilo sposobno.
Sve što je stvoreno u slavnoj i poetičnoj prošlosti, stvoreno je besplatno, stvoreno je
tako što je neko imao neograničene pare, političku podršku i zadatak da od transporta
ljudi napravi socijalnu ustanovu za zbrinjavanje rođaka sve do sedmog kolena.
Naravno da ćemo morati da platimo ove avione.
I ne samo njih. Moraćemo da platimo sve te decenije kada smo živeli bez plana, bez
mozga i na kredit.
A vi se i dalje slobodno ložite na slavnu prošlost JAT-a, ono predivno “jaje”, sve one
legende i njihove legendarne priče kada se u Njujorku ostajalo i po sedam dana.
Kada smo imali ko zna koliko “desetki” u jednom trenutku.”
Sve ćemo to morati da platimo…
Svetska ekonomska kriza? Mi smo u krizi zdravog razuma tamo negde od…
…uvek.
Anketa za sledeću nedelju
Ova anketa će biti malo ozbiljnija i pitanje je :
- Da li mislite da će “Lasta-95″ naći još nekog izvoznog kupca?
Ukoliko SDPR (namerno ga pominjem kao odgovornog u ovom poslu) uspe na
vreme da isporuči Lastu Iraku, biće to jedan od zaista retkih slučajeva u svetu da
je neko kupio avion koji pre toga nije bio u operativnoj upotrebi matičnog (ili bilo kojeg)
vojnog vazduhoplovstva.
U ime Srpskog inata, snalažljivosti i generalne ludosti nadam se da će cela stvar uspeti.
Tako da je moj odgovor - možda.
Vaš?
