Andrija Ekmedžić je novi dodatak Tango Six Blog timu. Njegov prvi guest-post odnosi se na prošlonedeljni događaj koji je bio aktuelizovan ne toliko zbog toga šta se desilo, nego zbog slika koje su školski primer nečega. Čega, pitanje je za diskusiju? Andrija živi u Engleskoj, zaposlen je u Airbus-u kao glavni inžinjer na projektu A30X (novi uskotrupni naslednik A320 familije) – tačnije kao vođa tima projektanata koji su zaduženi za integraciju sistema stajnog trapa na novom avionu. Doprinosiće blogu onoliko često koliko bude bio u mogućnosti, dok je moja želja je da to bude baš zbog ovakvih tema.
Sledeći post će biti moj, fokusiran više na reakciju JAT-a. Andrija je to lepo sumirao sa tehničke strane:
(sve slike Airsafenews.com)
Glavna avio-vest u proteklih par dana u Srbiji je snimak nedovoljno uvrnutih zavrtnja na JAT-ovom avionu Boing 737. Tehnički posmatrano, rizik za bezbednost aviona i putnika u ovom slučaju je postojao ali bio je veoma male verovatnoće.
Radi se o pet zavrtnja na delu skundarne strukture – jednom od poklopaca nosača motora. Poklopac se drži na tridesetak zavrtnja i oni su očigledno izdržali. Da je ceo poklopac kojim slučajem otpao moglo bi doći do kontakta poklopca sa drugim delovima aviona a u ovom konktretnom slučaju poklopac se nalazi u liniji sa horizontalnim repom i kormilom visine. Ako je avion bio u horizontalnom letu velika je verovatnoća da bio poklopac promašio rep i prošao ispod njega ali u slučaju da se to desilo u drugom delu leta, npr. u poniranju, moglo je da dođe do udara poklopca o napadnu ivicu horizontalnog repa i do oštećenja. Napadne ivice krila i repova su projektovane i sertifikovane da izdrže udare ptica do određene površine i mase. Čak i u slučaju da je ptica veće veličine od procenjene, napadne ivice mogu izdržati udare uz određenu deformaciju a sistemi kritični za sigurnost leta se svesno ne instaliaju u ovaj deo strukture aviona. Pošto je napadna ivica horizontalnog repa prva tačka preseka putanje poklopca zaključak je da najviše što je moglo da se desi je njeno oštećenje koje ne bi ugrozilo bezbednost leta. Eventualno je moguće da bi došlo do oštećenja oplata horizontalnog stabilizatora, kormila visine ili trimera ali je verovatnoća i za to vrlo mala.
Ono što zabrinjava svakog iskrenog posmatrača ovog događaja je da je ovo primer, možda i prvi takve vrste, o propustu u održavanju. I pored gornje analize tipa šta bi bilo – kad bi bilo, ipak ruku na srce, poklopac nije bio predviđen da otpada i da nema nikakvu namenu ne bi ni bio na avionu. I pored prosečne starosti aviona JAT-a i ostalih problema u kojima se nalazi kompanija do sada se u ozbiljnim razgovorima i tekstovima (koji nisu samo novinarske patke) nije pominjala nestručnost, neozbiljnost, nekompetentnost JAT-a ili JAT Tehnike. Nadam se da će se ovom problemu posvetiti ozbiljna pažnja, otkriti uzorok (npr. greška u procesu radne operacije ili kontroli, ljudski faktor, itd) i da se više ništa slično neće ponoviti. Čak i da je u pitanju ljudska greška moguće je izmeniti proces na taj način što bi se takva operacija dodatno proveravala. Sa druge strane bilo bi logično očekivati da je ovaj deo aviona vizuelno pregledalo više ljudi pre leta uključujući i pilote.
Ovaj događaj ne sumnjivo predstavlja jedan udarac na renome kompanije. Neko bi rekao da je renome JAT-a i ovako nizak ali sam lično bio mišljenja da su avioni JATa bezbedni za letenje, nadam se da i dalje ne grešim.
