Od danas krećem sa objavljivanjem materijala sa “Dubai Airshow-a”. Svaki dan u sledećih desetak dana imaćete prilike da čitate i gledate specijalno pripremljene priloge sa trećeg po veličini airshow-a na svetu.
Počinjemo sa generalnom probom letačkog dela.
Dubai Airshow Generalna Proba 13 11 2009 from Tango Six Blog on Vimeo.
Kratak pregled današnjih događaja u prvom delu. U drugom delu videa intervju sa demo pilotima F-15E.
Pariz i London su možda najveći sajmovi okupljanja vazduhoplovne industrije, ali ukoliko želite da vidite preterivanje u svakom pogledu, sveopštu dekadenciju pravljenja izobilja u sred ničega dođite u Dubai.
Organizovati ovako veliki trade-show u vreme recesije, rasprodati sva izložbena mesta još pre dve godine (početak turbulencije u globalnoj ekonomiji) i uraditi to dobro, zaista je poduhvat vredan pažnje.
Dobro došli na prvi dan “Dubai Airshow-a 2009″ – trećeg najvećeg airshow-a na svetu. Od danas pa sve do Četvrtka, 890 kompanija iz 47 zemalja predstaviće svoje ponude i tražiti potencijalne mušterije. 130 aviona biće parkirano na stajanci ispred Dubai Airport Expo Centra. Letački program će biti veoma zanimljiv i ekskluzivan. Budući da je u pitanju B2B event, sajam neće biti otvoren za javnost. Karte su mogli kupiti i rezervisati jedino oni koji imaju neke veze sa izlagačima ili mušterijama. Zvuči restriktivno ali očekuje se više od 50.000 ljudi.
Iako je plan bio da se ove godine sajam preseli na novi Al Maktoum Int., potrebni kapaciteti nisu kompletirani i centralna priredba ove vrste na Bliskom Istoku ostala je na svojoj staroj lokaciji. Aerodrom Dubai International je na jednom svom kraju domaćin Airport Expo Centru. Na toj lokaciji je zbog povećanog broja izlagača Emirates ponovo pritekao u pomoć i izgradio treću ogromnu halu “Emirates Hall”.
Statistike su impresivne, značajni kapital je i dalje prisutan i spremno čeka rezultate najavljenog optimizma ka izlazu iz recesije. Rekordne cene nafte od pre skoro godinu i po dana su samo sećanje, ali ništa od onoga što sam do sada video ne govori u prilog toj realnosti.
U Dubai sam stigao pre dva dana i izveštavaću do samog kraja koji je u Četvrtak. Trudiću se da vam na najbolji mogući način prenesem atmosferu i vesti sa ovog zaista ogromnog događaja.
Juče je bio dan rezervisan za generalnu probu letačkog programa i sve se privodilo kraju. Iskoristio sam taj dan za upoznavanje sa lokacijom koja je zaista impresivna po svojim dimenzijama. Četiri sajamske hale (svaka veličine odprilike manje hale Beogradskog sajma) i stajanka koja je po svojoj dužini jednaka Batajničkoj, dok je po dubini znatno šira.
Pored radnika i izlagača koji su užurbano spremali svoje štandove, akreditovanim novinarima je takođe bio dozvoljen pristup. Obezbeđenje je veoma detaljno, pass-ovi se pokazuju skoro na svakom koraku, svi se izuvaju, skidaju kaiševe i ispraznuju sadržaje svoji torbi. Svi, bez izuzetaka.
Press centar (koga je sponzorisao i opremio Boeing) lociran je na samom kraju poslednje hale i veoma je detaljno osmišljen imajući u vidu sve potrebe novinara.
Dan prvi
Za početak “Dubai Airshow-a” nije slučajno odabrana Nedelja. U Dubaiju je to u stvari prvi radni dan u nedelji i gužve ka Airport Expo Centru su bile ogromne.
Kapije sajma su otvorene u 9 sati a početak letačkog displeja je bio u 14h i trajao je nekih tri sata.
Odbrambena industrija naravno dominira. Svi veći proizvođači su tu. Od borbenih aviona tu su Tajfun, Rafal, F-15E i dve veoma prijatne ekskluzive. F-22 i Kineski Advanced Trainer Hongdu L-15 “Soko”. Nastup F-22 je, naravno, prilično iznenađenje. Posle odluke da se njegova proizvodnja zaustavi na 187 primeraka, eliminisana je šansa za nastavak i održavanje proizvodne linije a samim tim i mogućnost izvoza. To je bio jedan od glavnih razloga zbog kojih F-22 nije bio u Parizu ove godine. Pojavljivanje u Dubaiju je očigledna podrška Amerike ovom događaju, pored statičnog dela na kome su B-1B, C-17, E-8C JSTARS, F/A-18E, E-2D i F-15E. F-22 neće biti lociran na samom aerodromu priredbe već će doletati radi svog displeja iz obližnje vojne baze.
Hongdu L-15 “Falcon” je možda jedina prava novina u Dubaiju ali i u svetskim okvirima. Prvo međunarodno pojavljivanje Kineskog naprednog trejnera je veoma smišljeno. Kuvajt i Katar su u procesu naručivanja aviona četvrte i/ili pete generacije i ovakav avion će im biti sigurno potreban. Kinezi na to računaju i izašli su na svoj prvi trade-show u nameri da se bore protiv recimo Aermacchija M-346 “Mastera” koji je isto prisutan na izložbi. Jedna od prvih vesti sa sajma puštena je juče. Potpisana je prva zvanična narudžbina ovog aviona za Italijansko RV.
Italijani su tu i sa C-27J Spartanom i fantastičnim Tricolorima koji su danas zatvorili miting. Njihovih deset aviona je bilo uživanje gledati, ali po mom mišljenju nisu mogli da nadmaše Francuze.
Francuzi su prisutni zaista u punoj snazi. Patrouille De France su zvanično i otvorili letački deo i zaista su impresionirali. Toliki broj figura, koordinacija i možda najmaštovitiji program na svetu zaista ostavlja bez daha. Po meni, rade najbolje “srce sa strelom” i sve to dok će biti prva akro-grupa čiji je vođa postala žena. Rafal je tu kao jedan od retkih kompletno “nacionalnih” proizvoda. Thales elektronika, Snecma pogonska grupa i nekoliko domaće razvijenih ubojnih sredstava ne ostavljaju dilemu u snagu Francuske vojne industrije. Industrije kojoj je sada potrebna svaka prilika u konačnom pozicioniranju. U sred borbe za novi Brazilski višenamenski lovac, Rafal je veoma zauzet. Poslednja faza ocenjivanja u toku je i u Indijskom konkursu za novi lovac, dok je Bliski Istok takođe potencijalno mesto prodaje. Ujedinjeni Arapski Emirati, priča se, u intenzivnim su pregovorima sa Dasault-om, dok je i Kuvajt izrazio interesovanje. Zanimljivo je videti da su svi evropski izlagači avione izložili sa kompletnim naoružanjem, ali ne samo na zemlji, već i na svim podvesnim tačkama pa se mogu videti definitivne opcije konfiguracija naoružanja.
EADS bih stavio na mesto posle Francuza. Konačno finaliziranje prodaje Tajfuna Saudijskoj Arabiji je već stara vest. Uprkos tome Eurofajterov “štand” na stajanci je zaista zanimljiv. Svaka podvesna tačka je takođe zauzeta odgovarajućim sredstvom i iako ih nema u kategorijama “u pregovorima” ili “moguća narudžbina” predstavili su se u punoj snazi. Tajfun nije leteo na Batajnici i zato sam ga juče na probi gledao sa posebnom pažnjom. Moram primetiti da ni on ni Rafal nisu bili blizu Raptoru sem u buci. Tajfun je definitivno najbučniji lovac pete generacije.
Ujedinjeni Arapski Emirati su tu sa svojim F-16 Block 60. Dodatni “conformal” rezervoari za gorivo izbliza na zemlji deluju veoma rogobatno i zanimljivo je kako značajnije ne remete osnovnu aerodinamiku aviona. UAE su u procesu zamene svojih 63 Miraža 2000-9 i prva opcija – Rafal, bi mogla da bude njihova za cenu između 6 i 10 milijardi dolara.
Civilni deo vazduhoplovne industrije je takođe prisutan. Boeing i Airbus nisu ovoga puta u nekoj preteranoj borbi u pogledu naručenih aviona. Očekuje se da na tom frontu neće biti spektakularnijih najava. Iako se pričalo o mogućoj novoj narudžbini za A-380.
Prva veća narudžbina je otišla Lion Air-u i u pitanju je 30 ATR-ova.
Preko svojih kontakata u Emiratima uspeo sam da saznam da je pitanje meseca kada će početi da lete za Beograd. Iako se tačan datum nije poznat (rečeno mi je da se takve stvari kod njih drže u najstrožoj tajnosti) priča se da će se to desiti za odprilike tri meseca.
Za kraj ovog kraćeg izveštaja pogledajte malo akcije sa jučerašnje generalne probe i neke slike od ova dva dana.
Pratite Tango Six Blog i očekujte redovni update u formi teksta, slika i video-reportaža.
Iz stana krećem oko 18:45. Vlada Stojković, glavni organizator Tango Six produkcije me vozi na aerodrom. Ulazimo u priču i zaboravljam da mu kažem da trebamo svratiti do moje babe i dede da se pozdravim sa njima.
Prilikom skretanja sa auto-puta primećujemo da je “nešto” u finalu. Stajemo sa strane. Nakon nekoliko minuta JAT-ov 737 nas preleće i ovim moja avantura zvanično počinje. Osam dana aviona do kojih ću doći, opet, avionom. Živote, dobar li si nekad. Parkiramo kod Muzeja da ne bi plaćali parking. Junkers izgleda prelepo u zimskoj noćnoj izmaglici.
AB poluprazan. Dva check-in pulta rade i prijavljujem svoj prtljag. Nisam se nešto preterano “teško” spakovao, taman većina letnjih stvari koje imam. Veliki ranac u kome je tehnika ide samnom. Canon sa nekoliko objektiva, Panasonic camcorder i njegov stativ sa strane. Mac Book Pro takođe udobno smešten. Ranac mi je na leđima tek nekih 30 minuta, nadam se da ću imati kondicije za duže pešačenje.
Poslednje menjanje dinara u evre i sedam sa Vladom u kafić pored međunarodnih odlazaka.
Ostavljam mu jaknu jer me u Dubajiu čekaju temperature koje se tokom mog boravka neće spuštati ispod 30 stepeni. Padaju poslednji dogovori u vezi sledećeg snimanja za Tango Six kalendar na kome ja nažalost neću prisustvovati.
U tom trenutku pored nas seda celokupna postava najnovijih “Zvezda Granda”! Osluškujem razgovor i zaključujem da im je tezga negde oko ponoći. Pogled na monitor sa redom letenja i nagađam da idu ili za Skoplje ili Sarajevo. Nisu bili na mom letu tako da mi propade prilika za upoznavanje. Šta ćete, nemogu imati sve.
Opraštam se od Vlade i prolazim kroz carinsku kontrolu.
ANW 737 se jedva vidi iz A4 gejta. Sati je 21.10. Još deset minuta do poletanja JAT 094 na letu do Abu-Dabija sa međustanicom na Larnaki, Kipru. Dušan mi šalje poruku, našao mi je gejt i broj leta preko neta. Na celom AB-u samo dva wireless access pointa. Jedan Telekomov koji mi se iz nekog razloga ne kači na iPhone, drugi PTT-ov, ali pošta je zatvorena za uplatu kojom se dobija user-name. Glupost. Cela ta stvar oko naplaćivanja neta mi deluje smešno. Nadam se da se neću tako razočarati u Abu-Dabiju.
Bording počinje, procenjuem u sebi da nas putnika ima oko 50ak. Bilo nas je tačno 40. 20 je sišlo u Larnaki, dok je ostatak nastavio do Abu Dabija. Taktički čekam da uđem posledenji jer sam unapred sredio da obe posade znaju za mene i moju želju da budem na jump-seat-u ne bi li snimio nešto dobre cocpit akcije. Perser klima glavom i potvrđuje da nema nikakvih problema i smešta me u prvu klasu, ne bi li bio blizu. Kožna sedišta prijaju mom senzibilitetu, zavaljujem se. Na safety brifing nisam uopšte obratio pažnju jer sve vreme gledam kako da ga u celosti snimim onako subverzivno držeći iPhone u donjem rakursu. Biće glupo ako krenemo da ginemo, neću znati šta da radim.
Poleteli smo. Serviranje jela počinje prilično brzo. Meni je predpostavljam adekvatan kratkoj relaciji. Junetina nije loša, salata je ok, kolač je fantastičan. Glupo mi je da tražim još jedan. Kajem se kasnije.
Let do Larnake bi trebao da traje dva sata. Nakon jela perser me poziva i sedam na jump-seat. Dva kapetana su onboard i upoznajemo se. Na 350 smo, 270 čvorova, letimo po FMC-u u LNAV-u i VNAV-u. Pričamo o svemu i svačemu, odlučujem da ne insistiram na snimanju. Ipak je noć, potrudiću se da prilikom dnevne svetlosti nešto uradim.
Zanimljivo je da na ruti ima dosta CB-jeva ali sa naše leve i desne strane. Pokazuju mi neke cake za određivanje relativne visine ćelija u odnosu na nivo leta aviona. ANW je mator ko Vladin Jugo u kome smo došli, ali satići su nešto čega se nebih odrekao ni da mi EFIS mafija preti smrću cele porodice.
Prisustvujem brifingu za sletanje. STAR karte se klipuju za poluvolan, setuju se frekvencije, planira missed app. procedura, alternacija u slučaju zeca na pisti nam je Tripoli!
Kapetan me ljubazno moli da se vratim na mesto. Ja naravo u najboljem duhu CRM-a slušam i zahvaljujem se na gostoprimstvu.
Sledećih 15ak minuta protiče u mom buljenju kroz prozor.
Vidim more!
Slećemo u Larnaku, silazi 20 putnika. Ulazi Grk supervizor sa abnormalnom količinom gela na glavi i pogledom zavodi stjuardese. Menja se celokupna posada. Tu se upoznajem sa stjuardesom koja je bila u prednjem delu aviona, pričamo o stanju u kompaniji, prošlim vremenima i saznajem podatak da u Emiratima ima oko 150 naših na poslu kabinskog osoblja. Setujem vreme jedan sat unapred na Casiju i odlučujem da na iPhonu ostavim BG LOC vreme.
Perser se odjavljuje i poručuje da polećemo za nekih 20ak minuta. OAT na Kipru je nekih 19 stepeni.
Nova posada je u avionu i predstavljam se perserki. Naravno ni u ovom slučaju nema problema.
Taxiramo do aktivne piste i malo zastajemo na holdingu. Sedim na desnoj strani i gledam Lufthanzin avion kako sleće na nekih 50ak metara od nas. Ponoć je po Kiparskom vremenu. Rolling t/o i krećemo sa climb-om. CB-jevi još sevaju u daljini tako da se neko sigurno ljulja u nekom brodu negde na Mediteranu.
Zanimljivo je koliko climb traje. Seat-belt sign ostaje upaljen prilično dugo. Po JAT-ovoj proceduri, tokom noćnog poletenja i sletanja svetla u kabini se gase. Mrak praćen sa nešto dužim penjanjem mi daje priliku da sklopim oči. Ne da spavam, jer nikada ne spavam u avionu. Ne razumem ljude koji mogu da propuste letenje. Zatvaram oči i gubim se u default šumu kabine i zujanju CFM-a.
Budi me “ping” I svetla se pale. Protežem se i uzvraćam smeškom dvema stjuardesama u mom delu aviona. Zaista niko od kabinskog osoblja obe posade nije bio namršten ili ne daj bože nadrkan. Svi deluju kao da se autentično zabavljaju. Zaista prijatna atmosfera.
Let do Abu-Dabija traje tri sata. Perserka mi govori da ću moći u kokpit nakon prvog sata leta.
Dok smo bili na zemlji setovao sam svoj Casio Triple Sensor. Po njemu presurizovan vazduh u kabini odgovara nekih 8.000 ft visine. Baš ću proveriti u kokpitu.
Lap-topovi se mogu upaliti kada smo na levelu i ja vadim svoj. Mac.
Taman da napunim iPhone koji je na izdisaju.
Otvaram tray i krećem sa pisanjem svog prvog blog posta na 11 kilometara visine. Naručujem kafu bez mleka i šećera uz sok od jabuke i čestitam sebi na tome koliki sam baja. Mogao bih da vam sada pričam o tome koliko sebe volim u ovom trenutku, ali znam da to nebiste voleli da čitate.
Trenutno je 04:17 AM (Dubai LOC). Završavam post i nadam se da će me za koji minut pozvati u cocpit. Do tada ponovo blenem kroz prozor i divim se neuobičajeno velikom broju zvezda na noćnom nebu.
Zahvaljujući JAT Airways-u Tango Six Blog je od sutra u Dubajiu na tradicionalnom “Dubai Air-Show-u”, poslednjem velikom trade-show-u ove sezone. Zvanično akreditovan, od ekipe sam, nažalost, samo ja tamo i misija puta je veoma jasno definisana. Izveštavati sa jednog velikog aero-mitinga na do sada kod nas neviđen način. Koristiti intenzivno razne kanale real-time i near-real-time updejtovanja koji će u svojoj frekvenciji zavisiti jedino od internet infrastrukture na lokacijama. Govorim o najvećoj mogućoj količini multimedijalnog sadržaja koliko će to biti ljudski moguće izproducirati.
Sam događaj, kao što vam je poznato, nije klasičan aero-miting, već trade-show, namenjen industriji i njenom lakšem networkingu i sklapanju poslova. Spisak ovogodišnjih letelica na statičnom i aerial-displeju je impresivan. Stoga se naravno očekuje i atmosfera “letačke priredbe”. Region je jednostavno pun para, pozicioniranja i promocije su cilj ovakvog događaja. Prvo pojavljivanje F-22 na nekom aero-mitingu van Amerike, Gripen, Tajfun i naravno veliko šarenilo komercijalne avijacije.
Konkretnih vesti i bitnih događanja koja se nas tiču ne verujem da će biti u nekoj značajnijoj količini. Sa druge strane, na show-u će biti kompanije, strane delegacije i vazduhoplovstva koja mogu imati veze sa Srbijom i regionom. Trudiću se da istražim sve potencijalne novosti i da dođem do nekih učesnika koji nama mogu biti zanimljivi.
Cilj će mi, kao i uvek, biti autentično informisanje. Na blog ću stavljati samo one informacije do kojih sam lično došao. Recikliranja vesti i prepisivanja neće biti. Za najdetaljniji pregled vesti preporučujem Flight Global. Uprkos tome što će ovo biti one-man show što se izveštavanja tiče, zaista planiram da u duhu najdebilnije fudbalske analogije “ostavim srce na terenu”. Pratite redovne updejte preko domaćeg i stranog Tango Six twitter-a, mog ličnog twittera i redovnije proveravajte blog. Postavljanje sadržaja će biti češće nego inače. Ukoliko ste zainteresovani za “ličnu stranu” celog puta, pratite redovno moj lifestream.
Prateći Air Serbiju, Dimitrija Ostojića i razne forume, imali ste prilike da vidite kako se, iako zasnovana na entuzijazmu, profesionalno radi ova vrsta izveštavanja.
Na žalost neki su po tom pitanju i dalje u kamenom dobu. Novi “Aeromagazin” na primer hrabro hrli ka novim dubinama netačnog izveštavanja. U uvodnom tekstu o Batajničkom aero-mitingu može se pročitati (strana 7, gornji desni ugao) da su po nebu “elegantno plovile” letelice koje taj dan uopšte nisu letele! Takođe se u istom pasusu pominje da je jedrilica u rukama određenog pilota “upotpunila doživljaj”. Naravno ni pomenuta jedrilica nije uopšte letela.
Nama koji smo razmišljanja da pišemo i izveštavamo o onome šta se zaista i desilo ostaje nada da će čitaoci više ceniti naš pristup. Pristup koji je možda zasnovan na entuzijazmu ali se mnogi od nas prema ovome što rade odnose veoma profesionalno i pri tome poštuju osnovna pravila novinarske profesije.
Žao mi je takođe što ću biti odsutan i povodom jedne priče koja je trenutno u nastajanju i koja će biti tema na blogu veoma dugo. Radi se o izvršnoj drugostepenoj presudi u korist Siniše Bradića, smenjenog Generalnog sekretara Vazduhoplovnog Saveza Srbije. Smena G. Bradića je navodno urađena loše sa proceduralne strane i Savez je dužan da mu na osnovu toga isplati oko 40.000 evra i vrati ga na posao!
A mislili ste da u domaćoj avijaciji nema para…
Intervjui sa akterima priče su već zakazani i očekujte veoma detaljno izveštavanje i o ovom slučaju.
A330-200F je juče imao svoj prvi let. Ekskluzivno za Tango Six Blog, Andrija Ekmedžić Airbus inženjer.
A330-200ф је тренутно једини карго авион који Eрбас производи. Старији А300 и А310 су престали да се праве пре пар година, А380Ф је тренутно «замрзнут» пројакат, говори се и о другим моделима који би могли да се развију у карго варијанту а ту је и пројекат конверзије А320 серије у карго (П2Ф – постојећи путнички авион и да се измене у карго) који је у плану. Али ако сте авио компанија и желите данас да наручите нови карго авион од Ербаса постоји само један у понуди: А330-200Ф.
По чему се авион разликује од свог путничког брата близанца? Осим карго простора који се налази и на горњем и доњем спрату карго варијанте (путнички авион има на горњем спрату седишта) ту су још неколико измена од којих је вероватно највећа у носном делу трупа. Носни део трупа је у потпуности препројектован да би се поправио положај авиона на стјанци. Наиме авиони серије А330/А340 имају карактеристичан положај обореног носа јер оса симетрије трупа авиона «гледа» носем на доле отприлике 1 степен. Овај угао зависи од масе авиона (пун, празан, пун горива, итд.) и положаја тежишта али у просеку је тај угао око 1 степен. Па шта? Утовар и манипулација тежим контејнерима и палетама се знатно отежава ако је угао хоризонтале много другачији од нула степени.
Тако се приступило препројетоквању носног дела трупа, јер је изабрано да се задржи иста носна нога као код путничка варијанте авиона А330-200 која се још користи и на авионима А330-300 и А340-300 који се производе. Ова замисао је одабрана као најбоља од чак 15 почетно понуђених. Иако је носна нога остала иста доста ствари везаних за пројектовање и интеграцију носне ноге су се промениле: везне тачке у трупу (стуктурне, хидрауличне, електричне), начин инсталирања на мотажној линији (јер нова аеродинамичка облога ограничава приступ исподавиона), спектри оптерећења, запремина простора који нога опписује током увлачења, положаj опреме у спремишту носне ноге, хидро покретачи врата и тако даље.
Осим стајног трапа и носног дела трупа, делимично је измењена и структура крила, с тим што ће се побољшања користити и на путничким авионима, мало је измењен горивни систем (нови рачунар управљања), клима систем (повећани захтеви и повећана површина заптивања), итд. Све у свему скоро нови авион. Занимљиво је да се током пројекта дошло да уштеда масе и до 800кг (засада је само 500кг потврђено) у односу на план. То је веома редак случај у пројектовању авиона и обично су авиони после израде бар 5% тежи него на почетку пројекта. Такође први лет је изведен 5 дана пре рока.
A330-200F Docek posle prvog sletanja from Tango Six Blog on Vimeo.
