Da je neko sa konkretnim ciljem bio tu da izmeri radarski “potpis” Raptora – najveći odraz mogao je dobiti na jedva pet sekundi. Ponos USAF-a je samo u jednom prolazu iznad publike dozvolio da mu se pogleda u bomboluk. Bilo da ste laik ili obaveštajni oficir koji prikuplja podatke, imali ste tri prilike da utvrdite gradivo. Mogli ste da doživite nešto slično kao da ste, nekom srećom, na jednom od budućih Red Flag-ova u pustinji Nevade.
Najstarija formacija američkog ratnog vazduhoplovstva, 1st. Figter Wing baziran na Langley AFB (Air Force Base) došao je sa svojim F-22 demo-timom, formiranim iz jedne od ukupno tri eskadrile pomenutog Wing-a. Raptor demo-tim je tako bio jedan od timova koje je ACC (Air Combat Command) dovela na Dubai Airshow sa ciljem da ostvari jedno od najimpresivnijih prisustava američkog vojnog vazduhoplovstva na nekoj vazduhoplovnoj priredbi do sada.
Raptor, očekivano, nije bio baziran na “Airport Expo” stajanci Dubai Internationala. Prilika da ga vidimo na statičnom delu nije postojala.
Očigledni bezbednosni razlozi verovatno stoje iza ove odluke, ali na samo nekoliko desetina kilometara, u Al Dhafra bazi ratnog vazduhoplovstva UAE, bilo ih je čak šest!
US ACC došla je poslom. Uoči airshow-a održan je skup komadanata vodećih ratnih vazduhoplovstava sveta, kao i prvo DACT (Dissimilar Air Combat Training) pojavljivanje Raptora na kojem je možda (a možda i nije) imao simuliranu borbu u vazduhu sa Eurofighter-om i Rafalom. Kao i većini manifestacija domaćin je bio Njegovo Kraljevsko Visočanstvo šeik Ahmed bin Saed Al-Maktum (direktor Dubai CAA-a i predsednik Emirates Airlines Group). Pokrviteljstvo koje bi zvučalo čudno ukoliko se ne zna da UAE AF trenutno ima jednu od najmlađih i najmodernijih flota na svetu. Razgovaralo se o raznim temama. Od konkretnih razrada i analiza trenutnih strategija u oblasti ofanzivne primene avijacije do zanimljive razmene mišljenja između Ruskog i Američkog komadanta RV-a u pogledu UCAV upotreba.
Prvo F-22 pojavljivanje na nekom airshow-u van Amerike bilo je zanimljivo iz nekoliko uglova. Prva činjenica koja je “bola oči” bila je da ga Le Bourget prošle godine nije uspeo dobiti. Zvaničan razlog je bio tzv. “high-op tempo”. Objašnjenje je bilo da operativni zahtevi to nisu dozvoljavali i da je avion jednostavno bio zauzet. Većina novinara, ipak, nije do kraja poverovala u tu priču i spekulacije su bile razne. Od političkih, preko problema koje je sam program imao u svojoj domovini, do optužbi koje su se mogle čuti na račun Francuskog RV-a i njihovog navodnog špijuniranja prilikom prošlog Red Flag-a na kome su učestvovali sa Rafalima!
Objektivna analiza može krenuti iz dobro poznate činjenice da je borba za prvi lovac pete generacije definitivno izgubljena. Želja Pentagona da se proizvodna linija ne ugasi je eliminisana kao i neke razrade dodatnog unapređenja filosofije borbene upotrebe ove platforme. 187 primeraka je maksimum onoga što će biti na raspolaganju USAF-u. Barak Obama je iskoristio (i to na neke prilično neuobičajene načine) ovaj program kao primer veće fiskalne discipline kada su u pitanju buduće nabavke odbrambenih sistema. Japan će kao dosadašnji najzainteresovaniji (ili barem najglasniji) interesent ići sa F-35 opcijom. Avionom koji nema toliko agresivnu envelopu ali koji će po svemu biti moderniji i upotrebljiviji od F-22 u cost-efective ravni razmatranja.
Svi ovi razlozi dovoljni su da se zaključi da US DoD (Department of Defence) nema interesa da F-22 pokazuje bilo gde.
Ove godine su to u Dubaiju ipak uradili.
Na žalost ni cinizam u pogledu nepreglednog bogatstva i mogućnosti UAE da ih možda ipak kupi nije toliko opravdan. Lockheed Martin je uspeo svojom, već čuvenom, razrađenom poslovnom praksom da F-16 Block 60 nametne između dva evropska “ciklusa” – trenutnog u vidu Miraža 2000-9 i budućeg Rafala. Malo je verovatno da je F-22 uopšte i bio nuđen Emiratima.
Stoga na žalost ostaju oni najnezanimljiviji razlozi: dobra volja, unapređivanje bilateralne vojne saradnje i organizovani PR kome nema premca u svetu. Nakon mog intervjua sa pilotima Raptora dobio sam uveravanja da je prošle godine zaista bilo “gusto” u operativnom smislu. Svako uvođenje složenog sistema poput ovoga ne prolazi bez problema prvih nekoliko godina, pa možda zaista nema razloga sumnjati.
Uprkos svemu tome borbena vrednost se polako isplaćuje. Pravi cilj prisustva čak šest aparata koji na kraju izgleda nisu ni učestvovali u planiranim manevrima je možda bilo i zastrašivanje Irana koji je relativno blizu Emiratima.
Swing-role koncept konstantno evoluira čemu svedoče i planirane modifikacije AIM-9X rakete za dejstva v-z, koja je očigledno namenjena Raptoru.
Raptor je leteo tri od pet letačkih dana i pokazao neke zanimljive stvari. Bio je jedini koji je napravio krug iznad publike pri kraju svoje rutine koja nikako nije bila karakteristično stidljiva za avione koji se negde prvi put pojavljuju.
“Supermanevaribilnost” je demonstrirana kroz upotrebu vektorisanog potiska koji je ogranicen na 20 stepeni po vertikalnoj osi i većina evolucija se skraćuje što je moguće više da bi ostala u “zero energy” kategoriji.
U prvom delu video reportaže koja sledi imaćete priliku da vidite kompletan nastup aviona, dok je moj ekskluzivni intervju sa F-22 demo pilotom i sa komadantom svih operativnih Raptora u drugom delu.
