Kako preterano administrativni pristup Direktorata Civilnog Vazduhoplovstva odugovlači normalnu komunikaciju sa korisnicima kojima bi trebao da služi a ne da komplikuje njihovo realno bavljenje vazduhoplovstvom? Kako se naplaćuju takse koje nemaju nikakvog smisla niti opravdanja? Kako DCV nelogičnim i slepim primenama preterano konzervativnih principa bezbednosti efektivno obesmišljava standarde stranih sertifikovanih proizvođača padobranske opreme? Kako je aktivnost ozbiljne vazduhoplovne komercijalne operacije zavisna od jednog čoveka iz DCV-a koji treba podpisati papir ali to nije u mogućnosti jer je na odmoru i nema zamenu? Zbog čega je potrebno platiti 700 dinara prilikom zvanične predaje najobičnijeg papira koji nekoliko dana ne može “otići” do namenjenog primaoca?
O ovim pitanjima i drugim temama koje trenutno guše padobranstvo u Srbiji pričao sam sa Borisom u video intervjuu koji možete pogledati ovde:
