Opis posla: Poslovi opterećenja i centraže vazduhoplova

Uslovi: Najmanje dve godine iskustva na poslovima balansera vazduhoplova (srednja stručna sprema vazduhoplovnog smera) ili minimum 3 godine iskustva na poslovima balansera vazduhoplova (srednja stručna sprema tehničkog usmerenja).

Položen ispit i potvrda o obučenosti
Aktivno znanje engleskog jezika
Poželjno znanje francuskog jezika
Poznavanje rada na računaru
Uverenje da protiv kandidata nije pokrenuta istraga niti podignuta optuznica odnosno da nije pokrenut krivicni postupak (izdata od strane suda ili MUP-a)
Komunikativnost, organizovanost, fleksibilnost i samoinicijativa u radu
Spremnost na rad u smenama

Radnu biografiju sa propratnim pismom poslati elektronskim putem na office@sky-partner.rs najkasnije do 29.12.2012.

Zahvaljujemo svim kandidatima, kontaktiraćemo samo one koji uđu u uži izbor.

BEOGRAD, LESKOVAC – Policajac Miroslav Stamenković sahranjen je u Leskovcu prošle subote. Predsednik republike odlikovao ga je ordenom za hrabrost Miloš Obilić. Njegove kolege iz Nezavisnog sindikata policije odlučile su da ne ćute.

Proglasiti nekoga za heroja u Srbiji u poslednjih nekoliko godina (verovatno i duže) kao posledicu ima zloupotrebu, kao motiv prikrivanje, kao rezultujući efekat negovanje sistema koji može ubiti svoje zaposlene. Svedoci smo neuspelog verbalizovanja kvaliteta ljudi koji su izgubili svoje živote radi interesa njihovih nadređenih da lobiranjem kod viših instanci zaigraju na najemotivniju kategoriju, da proglase nekoga herojem i time završe svaku priču. Priču o sopstvenoj suštinskoj, esnafskoj i moralnoj odgovornosti.

Miroslav Stamenković, iako istraga o događaju još nije gotova, očigledno je mogao da postupi drugačije. Mogao je da se sakrije, mogao je da ne pojuri za očigledno opasnim kriminalcima koji za razliku od filmova ne razmišljaju i pucaju bez preciznog nišanjenja. Mogao je da se sakrije, zaštiti, da naknadno izmisli da su mu pobegli uprkos njegovom trudu da ih stigne. On to očigledno nije uradio i zbog toga je ubijen. Herojstvo se ovde ogleda u ignorisanju refleksa samoodržanja. Realnije gledano radi se o predanom i stručnom obavljanju svog posla. Koji je, očigledno, veoma opasan.

Nasuprot želji odgovornih starešina da priču spinuju kao “pucanj u državu” i kao “davanje života za državu i narod” radi se o sasvim drugom motivu. U pitanju je jedna retka karakteristika profesionalaca – izvršavanje svog posla bez obzira na uslove, atmosferu ili opasnost. Nešto što većina nadležnih, starešina ili rukovodilaca ne poznaje kao kategoriju. Policajac Stamenković je jednostavno uradio svoj posao. Heroj je onima koji svoj posao ne znaju da rade.

Sindikat policajaca pokazao je svu ozbiljnost pristupa profesiji organizovanjem protesta i javnim skretanjem pažnje na jedinu stvar koja treba izaći u javnost posle ove tragedije. To nikako nije herojstvo Stamenkovića već činjenica da on nije bio opremljen za obavljanje svog posla i da će, ukoliko se to ne promeni, i drugi policajci ginuti.

Time što su izabrali da ne ćute i ne priklone se kolektivnoj histeriji needukovane svetine koja je zatrovana potrebom medija da procene emotivni trenutak i eksploatišu ga, time što su izabrali da samo tri dana nakon smrti javnosti poruče kako herojstvo nije tema već to da su oni glineni golubovi, pripadnici policijske struke na najbolji način su se odužili mrtvom kolegi i pokazali šta znači boriti se za svoje.

U današnjem članku u dnevnim novinama “Blic” (još nije online) predsednik Nezavisnog policijskog sindikata Momčilo Vidojević kaže da policajci nasuprot kriminalcima nastupaju kao glineni golubovi, da nemaju odgovarajuću zaštitnu opremu, da ne postoji specijalna fizička obuka, tj. da je ona ukinuta 2004. godine i da neko mora da preuzme odgovornost što policajci ginu.

Dakle struka je rekla svoje. Nije se krila iza proglašenja jednog od njenih herojem, nije aplaudirala i iz poštovanja čekala da se steknu uslovi, da se sve slegne. Posredno su poručili nadležnima, od predsednika države do njihovih starešina da će oni odlučivati ko je među njima heroj, sve da je to i bitno. Ukazali su na jedinu bitnu stvar, na jedini zaključak koji se može izvući iz ove tragedije – neko je poginuo usled ozbiljnog sistemskog nedostatka i ukoliko se nešto ne preduzme ginuće i drugi.

Ovaj tekst nema nikakve veze sa vazduhoplovstvom.

FOTO: Blic

Od svih virtuelnih i “nepostojećih” pasija koje same sebi tepaju “profesija”, biti deo “internet zajednice” najpodložnije je auto-lučenju intelektualnije pljuvačine – nisam deo “ekipice”, nisam pozvan i strašno mi je da gledam nasmejane ljude koji se provode. Ukoliko na taj način budete prilazili jednoj od najtalentovanijih, najsposobnijih i najinventivnijih grupi ljudi u regionu pogrešićete.

Pre nekoliko godina, kada sam upoznao prve pojave koje se “bave internetom” doživeo sam, da se malo pismenije izrazim, mali kulturni šokić. Bili su mi zanimljiviji, slojevitiji i nekako prijatniji od mog matičnog, vazduhoplovnog, kruga ljudi. Nije problem da ovde budem i brutalniji (nikada ne podilazim svojoj core publici) ali neću daviti – jednostavno ne možete a da ne osetite poštovanje prema ljudima koji nešto stvaraju. Pre nego što ih u nanosekundi zamrzite, obeležite kao elitističke prodavače MIST-a i šta sve ne, imajte u vidu da oni svoju industriju sami stvaraju, da se za nju bore i da su plodovi njihovog rada kreativne materijalizacije najumobolnijih i najnemogućnijih snova koji u prvim trenucima nemaju šanse za uspeh. Onda neko od njih uspe, milioni se motivišu i vrlo često se okupe na nekoj konferenciji ili druženju.

S.N.E.G

U glavnom nisam ga osetio. Zahvaljujući @ToyotaSrbija i na poziv @Homepage agencije do Sierra Pape smo došli novim Prisus Plusem kojeg sam uspeo da polijem mocom s lešnikom (brutalno počinjem da zvučim kao fešn blogerka) zaboravivši je na krovu automobila. Auto ima HUD i USB. Moram li reći još nešto?

Uglavnom, direktno smo ušli u podzemnu garažu hotela Falkštajner i sledeći sneg u koji sam zagazio bio je pri povratku na nekoj OMV pumpi. Fantastičan hotel na bizarnoj lokaciji sa izvanrednom uslugom, hranom i valjda ski-stazama. SPA centar, đakuzi, savršene sobe i ono što je za Blogomaniju bilo najbitnije, odličnim internetom. Telekom Srbija je obezbedio neverovanto brz internet link (200 Mbit), tako da ako je neko hteo da gleda stream snega mogao je i to.

Povratak nije bio dramatičan, ravnica je možda zakazala ali planine su bile prohodne. Srbija koju volim.

#blogomanija

Konferencija posvećena blogu. Predavači i predavanja su bili više nego zanimljivi, organizacija na nivou (napuniti hotel na toj lokaciji, zbog ove teme, po ovom vremenu – respect) dok je druženje bilo, standardno, odlično. Uzimajući u obzir da sam bio indisponiraniji no obično (gomila zaostalog posla), uspeo sam da iskoristim najveću vrednost ovog skupa – ljude. Networking, upoznavanje i brain-picking (neda mi mira fešn blogerka u meni) bili su poenta svega. Bilo je zanimljivih priča i ono što je najbitnije dobio sam nove ideje. Više inspiraciju o nekim stvarima na koje nisam obraćao pažnju, ali sve je to još jedna prilika da ili zasijam ili spektakularno izgubim vreme koje nemam. Uskoro ćete videti.

Adria host mađioničar je pomogao opet i redefinisao šta znači briga o korisnicima (nisam ali ću biti, više i o tome uskoro), @burek je odlično držao sve konce u rukama, @Ljubitelji_kafe su mi dali nove šolje što je jako bitno (ne zezam se i hvala im).

Live e-tv je prvog dana javio da je live stream imao preko 2260 pregleda. Na mojim mrežama ćete dobiti linkove snimljenih predavanja pa da ne tupim. Odgledati svako iako se možda ne bavite ovim i sličnim poslovima. Inspirisaće vas trud, pasija i kreativnost, for sure. Evo još jednog fešn blog stejtmenta pa i da ih pohvalim i ovde, bravo fešn blogerke, respect još jednom za rad!

Panel na kojem sam učestvovao nije bio nešto preterano instant-informativan i duboko-intelektualan ali smo sva četvorica baš lepo izgledati. Fotke i neki teskst ovde.

Iz Telekoma Srbija su predstavili svoj novi korporativni blog na kojem će biti i mojih tekstova. Prva firma koja je pre koju godina prepoznala Tango Six kao nešto zanimljivo i od tada rock’n'roll ne prestaje. Naravno, pomaže da im je Tango Six vratio činjenicom da je to sponzorstvo možda bilo i najvidljivije kada pričamo o blogovima (310.000 prikaza and climbing).

Nova bloging zvezda i otkrovenje je moj stari drugar Boban Vučković čiju maksimu takođe furam (fešn) – Nije bitno koliko vas čitaju već ko vas čita.

Nastavljamo

Tango Six uskoro donosi mnoštvo novina i posle ovog laganog i vrcavog teksta, već od danas popodne, vraćam se onome što najbolje radim. Sve o vojnoj i civlinoj avijaciji, najbrže, najopširnije, najdetaljnije, najdirektnije i najneprijatnije moguće. Čitamo se!

Činjenica da niko od hiljada slušalaca mog snimka (uključujući i mene) nije ni pomislio da je vaš govor posledica nesreće, te da nam je svima izgledalo logično da je pijanstvo osoblja u putničkoj kabini potpuno odgovarajuća slika Jata – zastrašujuća je.Žao mi je što ste bili žrtva toga. Žao mi je što su javašluk, glasine o korupciji, nedostatak jasne vizije i strategije doveli Jat na ivicu propasti, u kojoj čak nema ni jednog glasa iz same kompanije koji bi vas zaštitio. Jasno mi je kako se u brojnim neuspešnim pokušajima transformacije postojeći resursi nekada moćnog Jata iscrpljuju, avioni izrabljuju, putnici maltretiraju, a osoblje na zemlji i u vazduhu ponižava.

Basnoslovni novac građana se ulaže u rupu bez dna zvanu Jat. Došao je momenat kada mi, građani, nešto moramo preduzeti.

Zahtevamo od Republike Srbije koja u ime građana upravlja Jat Airwaysom da konačno jasno definiše kako ulaže naš teško zarađeni novac, šta hoće sa aviosaobraćajem u našoj zemlji, koja je strategija za nacionalnu avikompaniju, i šta mi, građani, vlasnici same kompanije, možemo od nje očekivati u budućnosti.

Gospođo Živković, čestitam vam na hrabrosti i upornosti da se sa velikim životnim izazovom borite i izborite, čak i unutar Jata. Vas vaša kompanija nije podržala, a ja želim da vas uverim da vas ja, moja porodica, prijatelji i kolege, i uostalom svi građani ove zemlje podržavamo.

Dužnost odgovornih građana je da na probleme ukazuju, nudeći moguća rešenja – tako je nastao sporni snimak. Gospođo Živković, radujem se novom letu s vama. Želeo bih da to bude u jednom novom Jatu, na koji smo svi ponosni.

Darko Soković
(kontakt adresa poznata redakciji)

Adio-snimak “Kada pijemo, pijemo! Ali stvarno” postovan na servis Soundcloud.

Ovaj audio-klip koji trenutno ima preko 10.000 slušanja, po podacima servisa za praćenje i analizu društvenih medija Peekmedio.com, šerovan je 1366 puta na Facebook-u dok je na twitteru retvitovan 28 puta. Obišao je društvene mreže za vikend kao urnebesno svedočanstvo opšteg raspada Jata u kojem lete pijane stjuardese koje jedva stoje na nogama. Svako ko ga je preslušao došao je do tog utiska, komentari na postove su bili još brutalniji sa navodnim svedočenjima pojedinaca da su sa dotičnom u tom stanju i leteli.

Budući da je PR služba Jat Airways-a jedna od najnesposobnijih skupina pojedinaca odsečenih od ne samo svoje struke već brige o svojim zaposlenima, da ne znaju šta je internet i da nemaju nikakvo poimanje šta internet može uraditi vikendom, neki mediji su preneli snimak kao komičan audio-skeč o pijanstvu Jatove stjuardese. Ono što  zaposlene u PR službi Jat Airways-a čeka u utorak je jedan besan sindikat i jedna zaposlena čije dostojanstvo matičnoj kompaniji ništa ne znači.

Nije smešno

Stjuardesa čiji se glas nalazi na snimku PA (public announcement-a) koji je pred poletanje Jatovog aviona snimljen od strane putnika zove se Snežana Živković. Snežana je pre nekoliko godina doživela tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je posle teških telesnih povreda izgubila sposobnost govora i pisanja. Jutros, kada ju je pozvao Tango Six, zvučala je više nego potrešeno:

- Ovaj snimak je napravljen prošle godine. Još tada mi ga je šef pokazao kada ga je pronašao, verovatno takođe na internetu. Ne znam ko je ovo snimio ali nikada u životu nisam i sebi ne bih dozvolila da pijana uđem na let. Ono što je osoba koja je ovo snimila nije znala je da sam jedva preživela strašnu saobraćajnu nesreću posle koje sam ostala bez snage i mogućnosti da govorim, priča uznemireno gospođa Živković,

- Ne znam šta da Vam kažem ali ovo je sramota, ne znam kome sam šta zgrešila da me ovako provlače kroz medije? Dugom i napornom borbom, raznim terapijama, uspela sam da povratim sposobnost da radim jednostavne stvari kao što je pisanje. Da ponovo naučim da govorim, završava Snežana sada već na ivici suza.

Kako je za Tango Six izjavila podpredsednica reprezentativnog sindikata kabinskog osoblja Jat Airways-a (Jedinstvenog sindikata stjuardesa i stjuarda vazduhoplova), Ranka Laušević, kolege i koleginice Snežane Živković stajale su u njenu odbranu više puta:
- Ne znam kome ovako nešto može biti smešno, ubeđena sam da onaj ko je ovo snimio nije video pijanu stjuardesu jer koleginica Živković nikada u svojoj karijeri nije bila pijana! Ona je doživela tešku saobraćajnu nesreću i svojom hrabrošću i upornošću uspela je da povrati osnovne vitalne funkcije, izgubila je čak bila i sposobnost govora koju je kasnije uspela da povrati,

Više puta su se putnici na njenim letovima u početku smejali njenom govoru, objašnjavali smo im o čemu se radi. Niko od nas nikada nije leteo pijan. Mi smo i dalje plemenit narod ali polako gubimo empatiju. Mi kao sindikat smo joj uvek pružali podršku i još jednom, ako uopšte ima smisla, demantujem da je ona bila pijana. Ovo je javno ponižavanje jednog hrabrog i upornog profesionalca i mi to najstrože osuđujemo. Medijima poručujemo da prvo provere to što objavljuju, naglasila je Ranka Laušević.

Komentar Jata

Tango Six, namerno, nije pozvao PR službu Jata. Vreme je da na najneprijatniji mogući način naučite šta znače društvene mreže, šta znači vikend na društvenim mrežama i koliko vaše zaposlene može da zaboli vaš dilentatizam u (ne)obavljanju posla.

U finalnom skoku Aleksandar je doživeo peh. Kako kaže ekskluzivno za Tango Six, termika ga ja sprečila da se domogne bar 16. mesta:

- U tom poslednjem skoku doživeo sam termički udar koji me je skroz izbacio iz putanje, preleteo sam palačinku i pao u aut. U šoku sam pet minuta pokušavao da dođem k sebi. Da sam tada “udario nulu” bio bih među prvih 20 ali je i ovo ipak veliki uspeh, definitivno najbolji takmičarski plasman u istoriji srpskog padobranstva, priča Cvetković i nastavlja:

- Takmičari koji su završili mondijal u prvih 60 su profesionalci, pripadnici vojnih ili policijskih ekipa koji konstantno skaču i treniraju i koji su plaćeni za to. Zahvaljujem se svima koji su mi pomogli da dođem do ovog uspeha, posebno mom matičnom aero-klubu “Smederevo” ali ja sam uprkos 180 osvojenih medalja u velikoj većini slučajeva svoje trenažne skokove plaćao sam. Za 14 godina padobranstva skočio sam 2068 puta. Bio sam pet puta državni prvak, šampion jugoistočne evrope prošle godine sa tri zlata, odgovara mi Aleksandar na pitanje o do sada osvojenim odličijima i vraća se u sramotnu realnost u kojoj se nalazi srpsko sportsko padobranstvo:

- Očekujem stipendiju od Vazduhoplovnog Saveza Srbije koju mi evo već šest godina ne daju. Pozajmio sam novac da dođem na ovo takmičenje a vratiću ga tako što ću prodati svoj automobil. Bezmalo deset godina branim boje ove zemlje na takmičenjima u jako teškim uslovima kada je reč o trenaži, priča on i nastavlja:

- Jedva smo od Vazduhoplovnog Saveza Srbije iskukali da nam plate avionsku kartu i kotizaciju. Vize smo platili sami a od obećanih skokova nismo dobili ni jedan. Njihov odnos prema prema sportskom padobranstvu me posebno boli. Dok su državne sportske stipendije rezervisane za modelare i paraglajderiste mi evo postižemo svetske rezultate ali smo ignorisani od strane našeg saveza. Bukvalno mi idu suze dok ovo pričam čak i u trenutku kao što je ovaj. Šta je potrebno da uradimo da se ne bi osećali ovako kada (jedva) odemo na neko inostrano takmičenje? Crnogorci su recimo pre dve godine bili domaćini svetskog prvenstva i njihova država je za to izdvojila dva i po miliona evra. Kupili su 10 novih padobrana za reprezentaciju, trenerke, kombinezone i platili  reprezentativcima po 200 skokova radi treninga dok je poslednje veliko takmičenje koje smo mi organizovali bila dobra ilustracija stanja našeg sportskog padobranstva. ]]> http://tangosixblog.com/2012/12/08/podvig-aleksandra-cvetkovica-najbolji-plasman-u-istoriji-srpskog-sportskog-padobranstva/feed/ 3 http://tangosixblog.com/2012/12/06/srpski-padobranci-na-svetskom-padobranskom-prvenstvu-u-dubaiju/ http://tangosixblog.com/2012/12/06/srpski-padobranci-na-svetskom-padobranskom-prvenstvu-u-dubaiju/#comments Thu, 06 Dec 2012 07:39:26 +0000 Petar Vojinović http://tangosixblog.com/?p=8206 DUBAI, UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI – Od 1440 takmičara koji će predstavljati 58 država sveta i nadmetati se u osam padobranskih disciplina na FAI Svetskom padobranskom prvenstvu u Dubaiju šestoro će braniti boje Srbije.

Svetsko padobransko prvenstvo održava se od 28. novembra do 9. decembra iznad Dubai Marine u Dubaiju, Ujedinjenim Arapskim emiratima. Najveće padobransko takmičenje ove godine na planeti održaće se u svim FAI takmičarskim kategorijama: skok na cilj, skok u formaciji (figure), swoop, slobodni pad i po prvi put na Bliskom Istoku – para-ski!

Srbiju predstavljaju Ljubiša Naumović i Svetlana Simić (AK “Naša Krila”, Paraćin), Slobodan Terzić i Radoslav Korać (PK “Grifon”, Protivteroristička jedinica MUP-a Srbije), Aleksandar Cvetković (AK “Smederevo) i Miroljub Janićijević (Padobranska ekipa Vojske Srbije “Nebeske vidre”). Oni će se nadmetati u skoku na cilj, figurama i para-ski disciplinama.

Kako specijalno za Tango Six iz Dubaija javlja jedan od najboljih padobranaca Srbije Aleksandar Cvetković, mogu se očekivati istorijski rezultati:

- Takmičićemo se u disciplini skok na cilj, to je ujedno i najmasovnija disciplina ovde. Učestvovaće 40 ekipa ili oko 200 pojedinaca ukupno u konkurenciji. Nakon prve tri serije mi smo na 20. mestu. To je uspeh sam po sebi, zlatna sredina i nadamo se da ćemo se polako penjati na tabeli do završetka.

Ljubiša Naumović se na žalost povredio, istegao je ligamente levog kolena i pitanje je hoće li nastaviti sa takmičenjem, priča Cvetković:

- Na žalost prepušteni smo sami sebi. Od države smo kao pomoć dobili veoma malo, suštinski ništa. Za razliku od ostalih ekipa koje su u priličnoj trenaži i sa vrhunskom opremom mi tu zaostajemo. Tako da nam je cilj da se plasiramo među prvih 16 ekipa, u prvoj trećini. To bi za nas bio veliki uspeh. Ja i Miroljub Janićijević takmičimo se i u para-ski disciplini.

Cvetković postavlja rekorde

“Nula” se smanjila pre dve godine sa tri na dva centimentra, ja sam upravo postavio balkanski rekord, 4 “nule” za redom, sa ponosom nastavlja Aleksandar:

- Danas nastavljam sa pohodom na rekorde i ako uđem u finale biće to kao da sam osvojio “padobranski grand-slam”. U polufinale ulazi prvih 48 takmičara, od toga polovina, dakle 24, ulazi u finale. Ja sam za sada 28. po redu i ako uđem u finale biće to istorijski uspeh našeg padobranstva u konkurenciji od 200 takmičara. ]]> http://tangosixblog.com/2012/12/06/srpski-padobranci-na-svetskom-padobranskom-prvenstvu-u-dubaiju/feed/ 0 http://tangosixblog.com/2012/12/05/patetika-hrvatski-padobranci-u-dubaiju-i-sve-muke-udruzenja-linijskih-pilota/ http://tangosixblog.com/2012/12/05/patetika-hrvatski-padobranci-u-dubaiju-i-sve-muke-udruzenja-linijskih-pilota/#comments Wed, 05 Dec 2012 14:19:35 +0000 Petar Vojinović http://tangosixblog.com/?p=8170 BEOGRAD – U drugom delu redovnog mesečnog serijala tekstova o PR-u i marketingu u srpskom vazduhoplovstvu pod sponzorstvom kompanije LINK Grouposvrnuću se na tri skorija primera loše PR prakse koja oslikavaju nesnalaženje domaćih “vazduhoplovnih radnika” uz savete za privremena rešenja. Kako su novosađani preterali sa simulacijom Balaševića, zbog čega u medijima nema srpske reprezentacije koja je trenutno na takmičenju u Dubaiju i mogu li interesne esnafske grupe uticati na novinare?

Suza niz obraz umesto 100 i nešto evra za sat letenja

Neosetljivost koju ću, na tradicionalno direktan način, iskazati prema problemima Aero-kluba “Novi Sad” ne bi trebalo da vas zbuni. Kada su me onomad najglasniji (i stoga najsposobniji) članovi ove organizacije kontaktirali, kada je problem eskalirao, pritekao sam u pomoć i napisao sam nešto.

“Sukob razvojnih koncepcija”, plata “direktora” od 1.000 evra +, bahanalije tako karakteristične za tranziciono srpsko sportsko vazduhoplovstvo. Svejedno trebalo je dići buku i informisati širu javnost šta se dešava. Zainteresovane strane se u ovakvim slučajevima svakako trebaju samoorganizovati i pored neophodnog animiranja nadležnih trebaju animirati i javnost. Istina jeste negde na sredini ali istina se ovde i kreira. Da je model rešenja poznat, primenljiv i kompromisan ljudi se ne bi ni “svađali”.

Premotajmo u napred skoro dve godine kasnije i iz Novog Sada nam stiže ovaj zanimljiv video. Najava celovečernje TV emisije:

(Dužu trejler verziju pogledajte ovde)

Većini će se stil i dramaturgija učiniti novim ali to ne može biti dalje od istine. Slow-motion kadrovi i violine već su viđeni u nekoliko “filmova o letenju” produciranih u Americi. Teška emocija, želja čoveka da dotakne nebo, ne može svako biti pilot – to je za posebne, tobož motivacija kroz setu.

Ukoliko predstavnici domaćih samoupravnih organizacija u vazduhoplovnom sportu i generalnoj avijaciji budu nastavili da dozvoljavaju izradu ovakvih patetičnih gluposti, nepotrebno je naglasiti, postići će kontra-efekat.

Prosečan gledalac koji bude pogledao gore embedovani video, koji nema veze s avijacijom, zaključiće sledeće:

- Sportski piloti su bivši pripadnici teritorijalne odbrane ili rezervisti koji u predsuicidalnom raspoloženju promovišu letenje tako što kažu da većina nas ne može da bude kao oni, sve i kada bismo hteli da ovako izgledamo.

Ovo je posledica dozvole autoru filma da vas predstavi na ovaj način. Nedostatak svesti o njegovim planovima (koje je ostvario) uz vaše nepostojanje elementarnog osećaja za prezentaciju i efekat koji želite preneti. To što vam neko kaže da zna šta radi i da dolazi sa televizije ne znači da nemate glas u tome kako ćete biti predstavljeni. Ko ste vi i kakvi ste u stvari je nebitno. Kakvi ste na You Tube-u je ono što će sada većina videti.

- “Ne može svako da bude pilot”.

Može. Empirijski je dokazano da svaka budala može postati pilot uprkos vašim romansiranim predpostavkama i mišljenjima. Nepotrebni i arogantni elitizam će vas sahraniti ukoliko nesposobnost da pronađete način da letite već nije.

Bukvalno svako može naučiti da leti. Bilo ultra-laku letelicu, bilo laki klipni jednomotorni avion ili skočiti iz aviona. Nasilna mistifikacija  kajli i veterana koji puštaju suzu nad time kako je to nekada bila mala ali odabrana ekipa ljudina koji su herojski prašili je auto-destruktivni menatlitet “ekipe” koji ilustruje koliko ste trenutno odvojeni od stvarnosti.

Svako ko može platiti sto i nešto evra za sat letenja može i treba da leti. U vašem je interesu da svako može da leti. U vašem je interesu da od letenja ne pravite elitnu vitešku kastu.

- Prašina i paučina. “Srbija više ne leti”.

U Srbiji se leti. Ne leti se kod vas.

Za to ste krivi vi, krivi su drugi koji su vas uzurpirali. Vaš značaj je nepostojeći u kontekstu opštedruštvene potrebe. Niko vam ne treba pomoći. Trebate pomoći sami sebi. Organizovanije, pametnije i trebate se braniti od direktora s ‘iljadu evra platom kako ste onomad i počeli.

Savet i predlozi rešenjai:

Ne pravite od sebe patetičnu priču. Ne dozvoljavajte umetnicima da vas ilustruju kao organizaciju kojoj treba pomoć. Medijima inače niste interesantni, to sigurno nećete postati ovakvim besmislenim lamentiranjem.

Vazduhoplovstvu ne treba promocija. To što neki neki penzioneri rade na “promociji vazduhoplovstva” je prevaziđeno u današnjoj medijskoj i informatičkoj realnosti. Avijacija je svuda, ima je i previše i mlad čovek više ne treba da čeka na milost lokalne ekipe da mu pokaže avion u hangaru. Ima internet.

Ono što ostaje je da vi, aktivni i neaktivni profesionalci, predstavite svoje organizacije – ukoliko postoji smisao njihovog postojanja. Potrebno je da odustanete od “promocije vazduhoplovstva” i počnete da smišljate i prezentujete razloge zbog čega ljudi trebaju leteti, skakati ili sastavljati makete baš kod vas. Budite kreativni, budite stalno prisutni i forsirajte maksimu da svako može raditi to što vi radite. Odlučuju nijanse, ne veštački izazvano sažaljenje. 

Vazduhoplovni savez pustinje

Ukoliko u Google budete ukucali termin “srpski padobranci u Dubaiju” dobićete nekoliko linkova sa vestima o hrvatskim padobrancima u Dubaiju.

Još jedan aplauz Vazduhoplovnom Savezu Srbije i njegovoj profesionalnoj PR službi (da, plaćene pozicije i stalno zaposlene osobe) na praćenju aktivnosti svojih članova.

Većini vas koja nije preko Facebook-a u kontaktu sa našim padobrancima biće izazov da pronađe na internetu o čemu konkretno sada pišem. Biće teže da na sajtu Saveza pristupe ovoj informaciji (koja je zastarela i koja je nebitna ukoliko do nje dolazite sa više klikova). O printu i televiziji da ne pričamo.

Opšti savet i preporuka ovde je da se uozbiljite. Trenutno grupa izabranih srpskih padobranaca skače iznad najatraktivnije lokacije na planeti i ne dnevno nego po satu proizvodi megabajte i megabajte multimedije. To što ćete sami sebi čestitati činjenicom da ćete to objaviti u časopisu koji izlazi jednom ili dva puta godišnje i što će oni naknadno dobiti nagrade apsolutno su nebitne. U paralelnom univerzumu društvenih medija koji vas ne zanima, prijatelji i porodice se ponose, šeruju i navijaju. Klasični mediji i televizije će ili to saznati slučajno ili neće imati pojma. Prisustvo se ne gradi akcijama, monumentalnim jubilejima i događajima. Održava se konstantnim prisustvom vaše, u širem medijskom kontekstu, nebitne aktivnosti.

Uozbiljite se ili angažujte nekoga ko zna da radi posao.

Kontrola novinara

Udruženje linijskih pilota Srbije jedno je od najsposobinijih i najefektivnijih esnafskih organizacija u domaćem vazduhoplovstvu kada se uzme u obzir briga za članove i njihovo zadovoljstvo. Tu je i Samostalni Sindikat Saobraćajnih Pilota Srbije, više politički (u kontekstu politike vezane za profesiju) ali podjednako glasni predstavnik srpskih saobraćajnih pilota. Obe organizacije u laičkoj javnosti egzistiraju na dominantno dva načina – kroz događaje vezane za Jat i putem reakcija na te događaje.

Obe organizacije su prilično dobro “povezane” sa novinarima i njihova saopštenja se u većini slučajeva objavljuju u klasičnim medijima. Stoga mi je bilo zanimljivo da pročitam vest na sajtu ULPS-a od 29.11 “Natpisi u novinama” (na žalost prezentacija je jako loše optimizovana za direktno linkovanje).

ULPS je inače poznat kao organizacija koja je više puta pokušala proaktivno da animira novinare ne bi li kasnije uticala na objektivno i stručno izveštavanje. Pomenuti tekst i još jedan od 27.11 naslovljen “Zanimljiv način da se plasira određena vrsta istine” osvrti su na neku vrstu opšte nepravde.

Tema je uvek aktuelna – mogu li se novinari edukovati, može li se uticati da izveštavanje ne bude uslovljeno kontraverzama i lošim vestima u vezi, u ovom primeru, Jata?

Odgovor je ne. Što više kontraverza to više aktuelnosti koje traže komentar. Što više loših vesti to više medijske pažnje diktirane od strane klasičnih medija koji procenjuju da narod ima glad upravo za takvim sadržajima. Što više zbunjujućih natpisa o još jednom spašavanju Jata i, na primer, prokletstvu otplaćivanja dugova to više prilike da se kaže druga verzija istine.

Filosofske rasprave o komunikološkoj teoriji smislene su koliko i dugoročno pamćenje i prosečna inteligencija srpskog konzumenta medija. Proaktivni i sposobni bi trebali da skaču na svaku sličnu priliku, da ne kritikuju novinare o načinu kako pokrivaju već da ih zaintrigiraju drugačijom verzijom. Da li će se u tom procesu neko edukovati i da li će se spasiti svet nebitno je. Bitno je da se u većini aktuelnih medijskih priča profesionalci retko čuju. Dominiraju eksperti, komentatori i političari.

Prihvatiti njihovu igru i biti bolji u njoj.

———————————————————————————————————————————-

Serija tekstova na Tango Six Blogu u kojima ću se baviti vazduhoplovnim PR-om, marketingom i IT temama podržana je od strane kompanije LINKgroup. LINK-ove Biznis akademija i IT akademija nude kurseve profesionalsnog unapređenja iz oblasti biznisa, menadžmenta, odnosa s javnošću, kao i dizajna, programiranja i IT poslovanja.

BEOGRAD – Tango Six je sinoć bio na predpremijeri dokumentarnog filma povodom stogodišnjice srpskog vojnog vazduhoplovstva “Vek odvažnih”. ViPVO je u velikoj bioskopskoj sali Doma Garde na Topčideru organizovalo specijalnu projekciju filma koji je u ko-produkciji RTS-a i Zastava filma sniman tokom leta, koji donosi neke zanimljive novine u domaćoj produkciji ove video forme i koja je, između ostalog, trebalo i  državnom vrhu da ilustruje značaj ovog vida. Značaj je ilustrovan. Ministar odbrane je odlučio da ga ignoriše. Publika je uživala.

U trenutku kada je istekla poslednja sekunda ovog ostvarenja, kada je krenula odjavna špica bar su dva čoveka od preko 200 vojnika i gostiju sinoć osetila ponos. Bili smo to ja i Dušan Atlagić čijim se kadrom snimljenim na batajničkoj stajanci film završava. Bar sitno, delimično, ostvarenje dečačkog sna. Učestvovanje u snimanju nečega što će gledati neki novi klinci, koji će se možda baš ovim ostvarenjem otkriti jedan novi zanimljiv svet te najatraktivnije od svih nedostižnih profesija. Možda će, kao i neka naša legendarna ostvarenja, ovo postati ono čiji će se link na You Tube-u umesto VHS kaseta razmenjivati, lajkovati i nakon kojeg će Google biti pun nekih novih pretraga i saznanja.

Moj udeo je bio mnogo manji od Dušanovog i još nekoliko prijatelja i oslikava možda najsnažniju emociju koju sam sinoć doživeo. Naime, produkciji je u jednom trenutku trebala dodatna kamera, pozvali su me iz jedne od eskadrila, došli, platili piće, bili ljubazni, zamolili, zahvalili se i pokušali da je iskoriste u jednoj od mnogobrojnih novih sekvenci snimljenih u vazduhu za potrebe “Veka odvažnih”. Kamera je, ispostavilo se, imala nekih tehničkih problema, video nije mogao biti iskorišćen ali je baš taj trud bio nešto na šta sam odlučio da gledam pozitivno i koji mi je, i tada, govorio mnogo toga.

Nakon sinoćnih sat i trideset i šest minuta trud je bio vizuelno opipljiv. Emocija je, sada premotana na brzinu rekapitulacijom svih tih istorijskih udaraca, dobila svoju konačnu formu. Od blistave prošlosti kada su Srbija i Jugoslavija postavljale statistike koje su samo retki globalno dostizali, preko raznih raspada i poslednje dekade tragedije. Dekade kada su prvi bili na udaru, dekade kada su predstavljali najvidljiviji vid odbrane i vid vojske.

Emocija o kojoj govorim je emocija truda, osmeha, zahvalnosti i osećaja zajedničke misije. Osećaja koji će neki tek na dvogodišnjem nivou ponovo dobiti na nekom poligonu u inostranstvu, osećaja pripadnosti i činjenice da su učestvovali u stvaranju prvih elemenata nečijih budućih snova. Daleka priča od “uvežbavanja”, “borbenih sposobnosti”, “dežurstava” i svih dnevnih tegoba, opterećenja i poniženja. Priča koja je trebala biti ispričana ne samo zbog povoda već i zbog poslednjeg svedočanstva raznih generacija koje se pojavljuju u ovom filmu. Od duhom najvitalnijeg i najmlađeg Rendulića do starih znalaca koji trenutno lete i rade na Batajnici i drugim aerodromima. Potrebno je bilo i rekapitulirati i stvoriti alat ubeđivanja za one od kojih će se pare tražiti i kojima će se polagati računi. O toj sramoti malo kasnije u tekstu.

Vratimo se filmu

“Vek odvažnih” autorsko je delo producentiknje Slađane Zarić, reditelja Filipa Čolovića, novinarke Vesne Ilić, direktora fotografije Petra Vujanića, montažera Ivana Vasića i Marije Bogićević, kompozitora Vladimira Tošića, dizajnera zvuka Bojana Mangovića i 3D animacionog Feniks studija.

Slađana Zarić, čijim su trudom i zalaganjem u dokumentarcima “Niko nije rekao neću” i “Let u smrt” široj javnosti predstavljene RV aktivnosti u prvim danima NATO bombardovanja, ponovo je odlučila da se vrati u temu vazduhoplovstva. Bilo je ovo preko potrebno iskupljenje RTS-a prema ViPVO nakon dva audio-vizuelna incidenta koja su uspostavila neočekivan transfer neprijatnosti pre i tokom međunarodnog aero-mitinga Batajnica 2012. Prvi je bila reklama koja je trebalo da posluži kao najava (kasnije ispravljeno od strane Zastava filma) dok je drugi višečasovno zlostavljanje ekipe RTS-a i manirima-više-nego-neobdarenog Miroslava Lazanskog koji je upropastio prenos aero-mitinga svim onim nesrećnicima koji tada nisu došli na Batajnicu.

“Vekom odvažnih” RTS se iskupio, poklonio vojsci svoje resurse, znanje i rad. Nije došla neka B ekipa već isti oni koji su, i tada svojom inicijativom, ispričali priče Zorana Radosavljevića, Perića, Pavlovića i ostalih. U onim svežim trenucima nakon rata kada je vojska tek bila na kolenima, da nije bilo filmova, tog jedinog medijuma za efektivan prenos vrednosti u današnjem vremenu, istorija ne bi dobila svoju suštinsku emotivnu belešku. Ovim ostvarenjem ponovo dobijamo rekapitulaciju koja govori.
Onima koji su u materiji govori poznate stvari, onima koji nisu ispričaće sažetu priču starog i modernog srpskog vojnog vazduhoplovstva.

Tu su nove sekvence leta i letelica snimljene iz vazduha, 3D animacija i fotografija koja dokumentarac čini nečim što ste pre navikli da vidite na Discoveriju nego na RTS-u. O detaljima, izazovima prilikom snimanja u vazduhu i televizijskoj premijeri pogledajte u mojoj reportaži, prvom videu na kraju teksta. Posle njega pogledajte ekskluzivno dva trejlera od kojih je jedan bez tona (montiran za svrhe prezentacije).

Ministar

Dugo sam razmišljao da li da ovo ispričam ali utisak i dalje traje, njegovo značenje je simptomatično, dok posledice mogu biti značajne. Nije mi namera da pokvarim emociju truda i stvaralaštva već da ukažem, kao što sam to uvek i radio, na ono što se zaista dešava i šta može biti problematično.

Ministar odbrane Aleksandar Vučić prisustvovao je premijeri koja je zbog njegovog kašnjenja umesto u 17:00 počela u 17:10. Kasnili su i drugi, kasnili su i više.

Ministar je pred početak filma podelio priznanja autorima, seo je u prvi red pored NGŠ-a (načelnika generalštaba), film je počeo. Nekih petnaestak minuta po početku projekcije užurbanim korakom do njegovog mesta dolazi savetnica, nešto mu šapuće i potom odlazi. Par minuta kasnije Vučić ustaje i pred punom salom svoje vojske i gostiju odlazi. Scena me je podsećala na onu kada je Buš dobio sličan šapat od savetnika dok je deci u vrtiću čitao slikovnice. Počeo sam da refrešujem feed-ove, nigde bombardovanja, nigde breaking newsa.

Bila je to simulacija hitnosti po svemu sudeći. Prikaz neke dojave zbog koje je on morao ubrzo da ustane i ode. Tek kasnije povezujem. Sednica Glavnog odbora Srpske Napredne Stranke bila je zakazana u 17:30 sa najavljenim obraćanjem novinarima pred njen početak.

Ministar je tako pored nedostatka elementarne lične i profesionalne kulture pokazao i svoje prioritete. Nije stigao da pogleda ceo film, nije stigao da pogleda kraj. Nije stigao da pogleda lepo sročena pojašnjenja komandanta vazduhoplovne baze i komandanta vida. Pojašnjenja koje film koristi kao vezu sa današnjim vremenom:

“Srbija je i onda bila na kolenima, i onda u lošoj finansijskoj situaciji, ali je ulagala u svoje ratno vazduhoplovstvo. Ratno vazduhoplovstvo koje je uvek prvo bilo na udaru”. Udaru vojnom, udaru ekonomskom, udaru…

FOTO: Ministarstvo odbrane