Gospodin Oreški, kada nije šef smene u oblasnoj kontroli Zagreb, [...]]]> Svoj boravak u Zagrebu prošlog meseca iskoristio sam i za susret sa Željkom Oreškim, zamenikom šefa Centra oblasne kontrole letenja Zagreb koji je pored svog dnevnog posla jedan od najaktivnijih ljudi sa ovih prostora u međunarodnim udruženjima i organizacijama koje se bave ovom specifičnom strukom.

Gospodin Oreški, kada nije šef smene u oblasnoj kontroli Zagreb, pokušva da većinu svog slobodnog vremena posveti funkciji izvršnog podpredsednika za Evropu krovne federacije svetskih udruženja kontrolora letenja – IFATCA.

U intervjuu pričamo o Single European Sky 2 inicijativi, njenim rokovima primene, političkim i strukovnim rešenjima koja su neophodna da bi ovaj koncept funkcionialnog i nadnacionalnog ujedinjenja kontrole gornjeg vazdušnog prostora zaživeo.

Gospodin Oriješki mi objašnjava kako izgleda nastajanje najmlađe kontrole letenja u regionu – bosansko-hercegovačke i pojašnjava jedinstvenu poziciju srpske SMATSE koja je izabrala da trenutno bude van dominantnih tokova ujedinjenja.

Najavljujemo i regionalnu IFATCA konferenciju koja će se održati u Beogradu od 19. do 21. oktobra i pričamo o zanimljivoj činjenici da su sve prošlogodišnje konferencije ove organizacije i one planirane za sledeću godinu locirane u ex-SFRJ državama.

Stari naziv “Lađevci” otišao je u istoriju. ICAO airport identifier će shodno tome uskoro biti promenjen iz LYKV u LYMO. Pista se produžava i proširuje. Preostali kaponiri na severnom delu aerodroma biće srušeni. SMATSA će finansirati ugradnju ILS-a i pratećeg osvetljenja, toranj identičan onom na aerodromu Batajnica već je izgrađen. Juče sam obišao Moravu.

Srpsko kolektivno ludilo i uporno recikliranje predizbornog fenomena “civilni aerodromi koji nisu Beograd i Niš” slični su bahanalijama i protivprirodnim kontemplacijama po temi izgradnje putne infrastrukture – koridori koji to nisu i/ili ne postoje. U poslednjih petnaest godina domaći političari bez elementarnog poznavanja tematike počeli su da plasiraju ideje o “privrednim i turističkim potencijalima” njihovih “krajeva” i na taj način  su stvarali percepciju potrebe pretvaranja lokalnih aerodroma u regionalne ili međunarodne.

Gluposti kao što su “Novi Sad International”, Ponikve koje bi nekako trebale da budu uspešne pored Kraljeva, večni planovi za Vršac i slične grandiozno-komične izjave stranački instaliranih vazduhoplovnih radnika jeftino su mahanje šarenim balonima ispred građana koji ih onda shvataju kao nešto veliko i moguće.

Niš je probao, pokušana je subvencija i nije uspelo. Za svo to vreme Aerodrom Beograd nije vodio razumniju cenovnu politiku na aerodromu Nikola Tesla i uprkos nespornoj činjenici da posluje veoma dobro, daleko je od ispunjenja svog kapaciteta. Činjenica koja se po pravilu ignoriše u svim pričama o novim/starim aerodromima širom Srbije. Takođe se ignoriše i nepostojanje zainteresovanih avio-kompanija koje bi opsluživale sve te nove manje aerodrome.

Moravina priča, iako u početku podjednako besmislena, verovatno je poslednja sa nekom realnom šansom za uspeh.

Počela je 2001 godine, vukla se identičnom sporošću konkretnog nečinjenja sa ostalim “novim aerodromima” dok Ministarstvo odbrane, 2008. godine, nije preuzelo vodeću ulogu. Tada je isplanirana slična diverzija kao kod Laste, Batajničkog kontrolnog tornja i drugih primera pravljenja nečega iz ničega ili kako se to u vojnoj terminologiji kaže – “konverzija vojne imovine”.

Nekadašnji Lađevci su tako dobili novu zgradu aerodromske kontrole letenja, dobiće novu pistu i drugu prateću opremu.
Da li će Jat, lokalna samouprava ili neki preduzetnik-avanturista potrošiti svoje pare radi stvaranja privida o putničkom potencijalu budućeg kraljevačkog međunarodnog aerodroma Vojsku Srbije savršeno ne zanima. Prepustili su deo kapaciteta koji ionako ne koriste, dobili novu infrastrukturu koja će im dramatično poboljšati uslove za život i rad praktično za džabe i čak će kao neka vrsta akcionara ubirati profit. To se zove dobar menadžment.

Prvi put na Moravi

Ljubaznošću Ministarstva odbrane juče sam zajedno sa kolegama iz nekoliko redakcija klasičnih medija obišao novoizgrađenu pristanišnu zgradu aerodroma Morava. Prvi tropski dan ove godine sa temperaturom iznad 30 stpeni u HT-40 mi je prvi put u praksi dokazao da ne treba leteti kada si prehlađen. Dok je MiLeksus (Mi-17) rezervisan za udobnost ministra, mi smo se vukli dobrih 40 minuta uz nenežne zvuke konstatnog trimovanja ove ruske mrcine. Autentičnije u svakom slučaju.

Kada se od nove zgrade kontrole letenja gleda prema severu, aerodrom je dobio novi izgled.
Sleteli smo na rulnu stazu blizu holding-pointa za pistu 14 i odatle smo preko nove platforme prepešačili do novoizgrađenog putničkog terminala.

Platforma će u prvoj fazi izgradnje prilikom standardnog putničkog turnaround-a  moći da primi samo jedan regionalni putnički avion, dok se u drugoj fazi njenog proširenja predviđa mogućnost prihvata maksimalno dva uskotrupna srednjeprugaša u 737/320 kategoriji. Lepota čistog, uljem i tragovima guma neumazanog, ojačanog betona sa oznakama jasnoće jednog kompjuterskog Flight Simulatora ostaće  bar do prve obećane linije Jata koja je brzopleto najavljena odmah nakon potpisivanja sporazuma o turskom delu investicije.

Šta je do sada urađeno i šta se planira?

Celokupan projekat mešovitog vojno-civilnog aerodroma Morava koštaće do 25 miliona evra.
Prema rečima pukovnika dr. Gorana Dimića, načelnika uprave za infrastrukturu sektora za materijalne resursa Ministarstva odbrane, 750.000 stanovnika živi u neposrednoj okolini aerdroma dok širi region u kojem se nalaze veći industrijski i turistički centri naseljuje oko 2 miliona ljudi. Aerodrom se nalazi na 13.5 kilometra od centra grada Kraljeva na nadmorskoj visini od 213 metara.

Civilni kompleks lociran je na severozapadnom delu aerodroma i povezan je Ibarskom magistralom postojećim pristupnim putem u dužini od 1.3 kilometara. Vojni građevinci i inženjeri uklonili su nekadašnje kaponire koji su bili oštećeni u NATO bombardovanju i time je obezbeđena lokacija na kojoj je izgrađena nova pristanišna zgrada.

Između vojnog i novog civilnog dela, Ministartsvo odbrane otuđilo je zemljište površine 4.5 hektara državnoj agenciji za kontrolu letenja (SMATSA) koja je na toj lokaciji, iz svojih sredstava, izgradila zgradu aerodromske kontrole letenja. Deo zemljišta između AKL-a i nove pristanišne zgrade planiran je za buduću eksproprijaciju i eventualno proširenje putničkog ili kargo terminala.

Iz sredstava Nacionalanog investicionog plana, pored pristanišne zgrade, izgrađen je termoenergetski blok, trafo stanica, kotlarnica, parking i pristupne saobraćajnice koje su spojene sa već postojećim putem. Urađena je dogradnja sistema za vodosnabdevanje i ostali infrastrukturni radovi u iznosu od 170 miliona dinara (1.521.000 evra).

Sve što je do sada izgrađeno finansirala je država Srbija iz sopstvenih sredstava.
Prva faza civilnog dela dosegla je 3C kategoriju aerodroma. Ova kategorija podrazumeva opsluživanje regionalnih aviona koji su definisani kao letelice raspona krila do 36 metara, širine glavnog stajnog trapa do devet metara i razdaljine između točkova glavnog stajnog trapa i nosnih do 18 metara. Platforma koja je do sada izgrađena i postojeća pista sa rulnicama dovoljni su za operacije ove vrste putničkih vazduhoplova.

Druga faza predviđa podizanje kategorije aerodroma na kategoriju 4E. Ona svojim propisanim standardima predstavlja minimum za opsluživanje srednjeprugaških uskotrupnih vazduhoplova iz Boing 737 ili Erbas A320 familije. Ključno za ispunjavanje ove kategorije je i planirano produženje poletno-sletne staze za 300 metara i njeno proširenje za 15 metara koje će biti finasirano od strane Turske u iznosu do 10 miliona evra. Samo produženje (uz presvlačenje piste novim slojem asfalta) iznosiće pet miliona evra, proširenje rulnice oko 2 miliona evra dok će se iz preostalog iznosa finansirati postavljanje svetlosnog obeležavanja i ograde oko celog aerodromskog kompleksa uključujući i vojni deo. 

Kada pista nakon produženja i proširenja dobije svoju konačnu geometriju, SMATSA će finansirati ugradnju instrumentalnog sistema za sletanje (ILS) i njegovu prateću infrastrukturu čime će Morava moći da prihvata vazduhoplove noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Početak radova na nadogradnji piste očekuje se u poslednjem kvartalu 2013. godine.

Što se koordinacije vojnih i civilnih operacija na samom aerodromu tiče, ovaj za nas nov ali u svetu razrađen koncept, biće definisan Aerodromskim priručnikom. Ovaj dokument prestavljaće svojevrsni dogovor za sada tri subjekta koji će koristiti aerodrom. On će propisati prava i obaveze svake strane: ko ima prioritet i u kojim slučajevima, koje su procedure u vanrednim situacijama, definisaće nove zone čekanja i udaljavanja u neposrednoj okolini aerodroma.

Najmlađa vazduhoplovna pristanišna zgrada u Srbiji

Završni radovi su pri kraju i jedino što nedostaje je oprema za carinske i službe za prihvat putnika i tereta. Još nije precizirano ko će biti zemaljski operater civilnog dela aerodroma i do trenutka raspisivanja javnog tendera za tog ključnog stakeholdera zgrada će biti u nadležnosti Ministarstva odbrane.

Putnici će koristiti prizemlje zgrade dok je sprat, osim manjeg dela koji je planiran za komercijalne sadržaje, rezervisan za tehničko i energetsko opsluživanje objekta. Pristanišna zgrada površine je 2.700 kvadratnih metara i izgrađena je uz poštovanje principa energetske efikasnosti. Izvođač radova je građavinska firma iz reona Kraljeva, Morava In. Platformu postojeće površine od 12.000 kvadrata izgradio je Planum, dok je u drugoj fazi, kada se obezbede finansije, njeno proširenje planirano do 25.000 kvadratnih metara.

Video reportaža

Pogledajte video reportažu sa kadrovima civilnog dela koje sam snimio iz vazduha kao i obilazak enterijera nove zgrade. Sutra emitujem deo reportaže snimljene u kokpitu helikoptera prilikom povratka za Beograd, dakle samo letenje.

(Za puni HD kvalitet snimka podesite 1080p opciju u YouTube plejeru)

Fotografije: Stefana Savić, Ministarstvo odbrane

Odabrani klasicni mediji obici ce danas civilni deo mesovitog vojno-civilnog aerodroma Morava kod Kraljeva u organizaciji Ministarstva odbrane. Tango Six je takodje dobio poziv i na blogu ce te moci uzivo da pratite moju danasnju turu dela aerodroma koji su pomenuti klasicni mediji vec prestali da zovu Ladjevci. Detaljnija video reportaza [...]]]> Danas sam u Kraljevu.

Odabrani klasicni mediji obici ce danas civilni deo mesovitog vojno-civilnog aerodroma Morava kod Kraljeva u organizaciji Ministarstva odbrane. Tango Six je takodje dobio poziv i na blogu ce te moci uzivo da pratite moju danasnju turu dela aerodroma koji su pomenuti klasicni mediji vec prestali da zovu Ladjevci. Detaljnija video reportaza bice online, nadam se, vec veceras.

Odlazak do LYKV planiran je ViPVO HT-om, poletanje je planirano sa VMA helidroma u 10 casova.

10:00 – 12273 nam je transport za danas.

10:07 – 400 metara iznad terena sa 15 ljudi. Sedamnaestica nije bila planirana. Uzimajuci u obzir najavljenih 30 stepeni kasnije danas povratak ce biti spor.

10:37 – Na 10 minuta do sletanja. Leti se izmedju 300 i 700 metara QNH

10:40 – Sletanje nakon nekoliko krugova iznad novog terminala radi fotografisanja.

11:00 – Obilazak pristanisne zgrade. Najnovijeg putnickog terminala u Srbiji.

12:37 – Obilazak zavrsen, uz ponovno kruzenje iznad civilnog dela radi fotografisanja i snimanja.

Proveli smo nekih sat i po vremena u obilasku nove pristanisne zgrade uz brifing nadleznih iz Ministarstva odbrane sa strane gradjavinsko logistickog dela i predstavnika 98. vazduhoplovne brigade sa strane buducih zajednickih civilno-vojnih operacija.

Brifing je pojasnio nekoliko nedorecenih stvari u vezi tempa izgradnje svih elemenata civilnog dela i planirane podele nadleznosti dok su nam takodje razjasnjeni i detalji vezani za vazduhoplovno-operativni deo projekta.

O svemu ovome uz video-reportazu koju sam snimio citajte sutra na blogu. Toliko za danas.

Incident nije dobio veću medijsku pažnju uprkos tome da je, kako Tango Six saznaje, odvajanje točka [...]]]>

Jatov ATR 72-202 registarske oznake YU-ALO doživeo je neuobičajeni peh 30. marta na letu JU312 za Beč. Desni točak nosne noge stajnog trapa ispao je iz svog ležišta prilikom taksiranja do piste pred poletanje za austrijsku prestonicu.

Incident nije dobio veću medijsku pažnju uprkos tome da je, kako Tango Six saznaje, odvajanje točka od aviona prvi kroz prozor uočio putnik koji je, ovaj za njega verovatno veoma bizaran prizor, prijavio stjuardesi. Posada je zatim po proceduri i bez poteškoća avion bezbedno vratila na platformu. Putnici su se rutinski i bez neprijatnosti mirno iskrcali.

Uprkos naizgled uznemirujućoj činjenici da se putničkom avionu i ovo može dogoditi (dešavalo se drugm avio-kompanijama)  i da je Jat ponovo imao lošu sreću, ovaj incident ipak je i praktični dokaz funkcionisanja “fail-safe“ principa po kojem su svi za letenje neophodni sistemi duplirani da bi se u slučaju iznenadnog otkaza let nastavio ili okončao bezbedno. 

Direktorat Civilnog Vazduhoplovstva i Jat nisu izdali saopštenje o ovom incidentu.

Država će nacionalnoj avio-kompaniji dati još 10 miliona evra. Jat sve bliži odluci o iznajmljivanju dva aviona Boing 737-800. Razmatra se ponovno uspostavljanje linije ka Dubaiju.

Kako Tango Six ekskluzivno saznaje, Jat je juče pokrenuo proceduru iznajmljivanja dva aviona Boing 737-800 kao hitnu dopunu postojećoj floti istog tipa koja je u predhodnih [...]]]>

Država će nacionalnoj avio-kompaniji dati još 10 miliona evra. Jat sve bliži odluci o iznajmljivanju dva aviona Boing 737-800. Razmatra se ponovno uspostavljanje linije ka Dubaiju.

Kako Tango Six ekskluzivno saznaje, Jat je juče pokrenuo proceduru iznajmljivanja dva aviona Boing 737-800 kao hitnu dopunu postojećoj floti istog tipa koja je u predhodnih nekoliko meseci bila žrtva pojačanog nadzora SAFA inspektora prilikom sletanja na više evropskih aerodroma.

Za iznajmljivanje aviona određeno je 2.5 miliona evra od 10 miliona pomoći koliko bi Jat trebao da dobije od države na ime operativnog kapitala namenjenog preživljavanju nastupajuće letnje sezone. Dva aviona pomoći će da najavljeno povećanje frekvencija i neke nove rute budu realno izvodljivi poduhvati. Iznajmljivanjem ovog tipa letelice Jat će takođe biti u stanju da ponovo uvede veoma profitabilnu i ovoga puta verovatno direktnu liniju za Dubai čije se uvođenje, kako Tango Six saznaje, planira duže vreme.

Prva razmatranja u vezi iznajmljivanja aviona išla su pravcu jednog raspoloživog primerka -300 serije trenutno lociranog u Rumuniji i koji je po prvobitnom planu trebao da stigne u Beograd već 1. maja. Od te opcije se odustalo jer se ispostavilo da željeni avion ipak nije zadovoljavao minimume uslova koji je Jat definisao. U sredu je dat nalog brokerskoj kući sa kojom sarađuje nacionalna-aviokompanija za iznajmljivanje dva aviona -800 serije i trenutno je u toku potraga za slobodnim avionima na tržištu.

Avioni će biti iznajmljeni po dry-lease principu.

Snimio: Dušan Atlagić

Strategija države po svemu sudeći je i dalje presipanje iz šupljeg u prazno i pozivanje na lošu [...]]]> Kako je Tango Six juče prvi objavio, pismo predsednika Vlade Erbasu u osvit roka koji je pod pretnjom arbitraže postavio evropski konzorcijum, nije odgovor već još jedan pokušaj odlaganja (za nas) spornog pitanja.

Strategija države po svemu sudeći je i dalje presipanje iz šupljeg u prazno i pozivanje na lošu sreću dok je zvaničan dopis na Srpskom jeziku francusko-nemačkoj kompaniji odlična ilustracija dubioze odlaganja koje traje sada već četrnaestu godinu.

Da li će Erbas prihvatiti molbu države u dopisu koja je umesto konkretnog odgovora ponudila još jedno izvinjenje, do objavljivanja ovog posta nije poznato – svi upiti ovoj kompaniji ostali su bez odgovora.

Kako Tango Six ekskluzivno saznaje iz izvora bliskih [...]]]> Vlada je poslala odgovor Erbasu pre 1. aprila – datuma do kojeg je ta kompanija tražila odgovor Srbije dve nedelje ranije. Odgovor ipak nije predlog rešenja već izvinjenje države. Vlada je ovime efektivno povukla ovlašćenja radne grupe zadužene za rešenje situacije oko ugovora i vratila ih Jatu.

Kako Tango Six ekskluzivno saznaje iz izvora bliskih Vladi Srbije pismo EADS-u (matičnoj kompaniji Erbasa) koje je potpisao predsednik Vlade Cvetković u stvari je elaborirano izvinjenje države. U pismu se ne navodi bilo kakav konkretni predlog rešenja u vezi hitnog (za Erbas) pitanja akruelnog ugovora za kupovinu novih aviona.

Cvetković navodi objektivne poteškoće zbog kojih je Vlada Srbije bila neuspešna u prodaji Jata, apeluje na razumevanje evropskog konzorcijuma i naglašava važnost dobrih odnosa sa EADS-om sa zaključkom da je potreban konstruktivan pristup rešenju problema sa obe strane.

To u prevodu znači da je Vlada Srbije čvrsto odlučila da se izvuče iz ugovorne obaveze koju je potpisala 1998. godine na način koji, bar njoj, izgleda čist i opravdan – apelujući na objektivno lošu situciju i lošu sreću činjenice da niko nije kupio Jat.

Vlada je ovim izvinjenjem pokušala na kulturan i diplomatski način da Erbasu stavi do znanja da će balast ugovora prepustiti budućem vlasniku/partneru ili sledećoj Vladi.

Ostaje da se sačeka odgovor Erbasa koji do objavljivanja ovog posta nije odgovorio na više upita Tango Six Bloga po ovoj temi.

Radna grupa Vlade ukinuta

Novosti su u petak objavile da će pregovori u vezi eventualnih izmena ugovora o kupovini aviona od sada biti u nadležnosti Jata a ne, kako je to do sada bilo, radne grupe koju je Vlada formirala i koja 11 puta nije odgovorila Erbasu na pristigle dopise.

Međutim, kako Tango Six takođe saznaje, navodi Novosti da je namera Vlade da od sada Jat bude zadužen za pitanje novih aviona nije pomenuta u Cvetkovićevom pismu.

Vlada u svom odgovoru nije konkretno obavestila Erbas da će od sada Jat biti zadužen za ovu temu ali to ne mora biti prepreka da se inače pozitivna relacija Jat – Erbas nastavi i pod trenutnim menadžmentom.

Sabotaža Milutina Mrkonjića i njegove plavuše

Činjenica da se šef Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, Milutin Mrkonjić više puta oglašavao po pitanju Jata na trenutak je zbunila domaću javnost ali pre svega novinare klasičnih medija koji nisu imali kompletnu informaciju da Mrkonjić nema nikakve veze sa najnovijom inicijativom Vlade u vezi privatizacije Jata već da to isključivo ima premijer Cvetković. Mrkonjić jeste resorni ministar nadležan u opštem smislu za ove teme ali pitanje Jata, pre svega po koalicionom sporazumu, pripada isključivo DS-u.

Mrkonjiću naravno nije smetao medijski fokus ali se njegova vera u dobre odnose sa Erbasom nikako nije konkretno odnosila na brigu o ugovoru o kupovini novih aviona. Ono što je njega mučilo je isključivo sudbina priče sa Jat Tehnikom. Priče za koju se on krvavo izborio i koja, nekim kosimčkim zakonomernostima apsolutnih slučajnosti trenutno ide bez većih problema.

Sabotaža Milutina Mrkonjića došla je ipak sa boka, u temi u kojoj je shvatio da nema nadležnosti ali je nekako ipak odlučio da se pojavi. Reč je o poseti delegacije Boinga koja je suprotno nepisanim pravilima civilne (a i vojne) vazduhoplovne industrije bila izreklamirana od stranje njegovog ministarstva. Da li je činjenica da Boing nikada ni u kojim slučajevima ne komentariše pregovore o eventualnim kampanjama prodaje bila poznata srpskim ekspertima u Ministarstvu za infrastrukturu?

Da li je Mrkonjićeva savetnica koja je prisustvovala sastanku ponudila ministru svoje ekspertsko mišljenje o ovom gafu?

Da li je tadašnji šef radne grupe obavestio Mrkonjića za neodgovorena Erbasova pisma u njegovoj fijoci?

Ne treba biti analitičar ili insajder da bi se predpostavila reakcija Erbasa kada su saznali za činjenicu da je Boing bio u kabinetu ministra uz tekst zvaničnog saopštenja. Činjenica da 14 godina nije bilo konstruktivnog predloga niti želje zemlje koja je sa vama potpisala ugovor o kupovini zabiberena je reklamiranjem druge dokumentovane činjenice da ta zemlja verovatno po istoj temi pregovara sa vašim najvećim konkurentom.

Odluka da se, javno, razgovara ili pregovara sa Boingom kada imate validnu i delimično plaćenu obavezu sa Erbasom koju ste dobrovljno preuzeli dovoljno govori o toliko potenciranoj izbornoj krilatici – “pozitivnoj klimi za investiranje koja vlada u Srbiji”.

Samo što svakom strancu to sigurno ne govori ništa dobro.

Namera Vlade Srbije da konačno reši problem Jata sastoji se iz nekoliko detalja koji govore da je novi [...]]]> Novi vlasnici u saglasnosti sa državom zauvek će penzionisati staro ime koji je prevoznik nosio od 1947. godine. Vlasnička struktura nove kompanije biće jasno podeljena, država više nikada neće biti uključena u operativno vođenje kompanije.

Namera Vlade Srbije da konačno reši problem Jata sastoji se iz nekoliko detalja koji govore da je novi plan najradikalniji do sada i da kao takav verovatno ima šanse za uspeh.

Kako Tango Six saznaje iz više dobro obaveštenih izvora, nova avio-kompanija biće 50% u vlasništvu države dok će drugih 50% biti u kombinovanom vlasništvu privrednika koji su do sada pomijani u medijima dok će Delta najverovatnije biti predvodnik budućeg konzorcijuma.

Tango Six takođe ekskluzivno saznaje da će država zadržati opciju “zlatne deonice” samo u jednom slučaju – eventualnoj kasnijoj prodaji kompanije. Do tog trenutka država neće imati nikakvog udela u operativnom vođenju nacionalne avio-kompanije po prvi put u njenoj istoriji.

Dokaz ovog novog pristupa biće i plan da direktor kompanije bude stranac, profesionalac sa konkretnim predhodnim iskustvom u vođenju avio-kompanije. Takođe činjenica koja će se dogoditi prvi put u istoriji nacionalnog avio-prevozioca.

Ime “Jat” definitivno odlazi u penziju.
Još jedan odlučan potez koji će povući novi menadžment u nameri da raskrsti sa prošlošću i započne novu priču.