Najveća vest iz civilnog vazduhoplovstva je ta da nije bilo nikakvih vesti iz tabora Bombardijea vezano za C seriju. Na izložbi nije pala ni jedna narudžbina, a Katar je odustao ili odložio očekivanu narudžbinu i tako na kraju nije postao avio kompanija koja je trebala da avion uvede u komercijalnu upotrebu. Bombardije je na izložbi imao ukupno oko milijardu dolara narudžbina poslovnih mlaznjaka Global Ekspres, Global 5000 i Čelendžer 605.

U isto vreme Irkut i Embraer su zajedno zabeležili narudžbine u vrednosti od 16 milijardi dolara. Irkut je za svoj MS-21 sakupio 96 narudžbina i 39 opcija dok je Embraer sam imao narudžbine oko 10 milijardi od toga je firma Flajbi naručila 35 Embraera E175 (klasa od oko 75 putnika) i čak do 140 opcija!

Ruski Suhoj Superdžet 100 je takođe imao uspeha sa oko 82 nardudžbina i opcija zajedno.

Velika dvojka Erbas i Boing su zajedno imali oko 28 milijardi dolara narudžbina.

Zaključak je da Bombardije stagnira, C serija kasni sa narudžbinama, Brazilci razvaljuju, Rusi se bude a Erbas i Boing nastavljaju da gaze nesmanjenom brzinom.

Takodje kineski i japanski programi C919 i Micubiši MRJ nisu zabeležili narudžbine.

Ako se pokaže da je C serija ipak komercijalni promašaj ili bar ne tako veliki uspeh, to za posledicu može imati odustajanje Erbasa i Boinga od lansiranja novih aviona a možda čak i od promene motora na postojećim A320 i 737.

Čini se da Erbas i Boing taktiziraju ne bi li ocenili da li im se isplati ulagati u još jedan skupi program ili prepustiti C seriji deo kolača koju na kraju može da bude premali. Od direktnih konkurenata jedino je Irkut MS-21 skupio narudžbine ali treba videti kako i koliko brzo su Rusi spremni da razviju avion. Čak i ako razvoj bude išao glatko uvek ostaje pitanje isplativosti uvođenja u flotu ruske tehnike jer se do sada pokazalo da čak i noviji ruski (ili ukrajinski) avioni imaju znatno veće troškove upotrebe.

Jedan od najaktivnijih sportskih aerodroma u zemlji, Ečka pored Zrenjanina, predhodna tri vikenda bio je domaćin najsvežijim i najvitalnijim avijatičarima trenutno. Činjenica da su obojica prešli šezdeset i petu nije namenjena sarkazmu i poređenju sa odsustvom mladosti u našoj avijaciji. Njih dvojica nisu iz te priče. Vitalnije, vedrije, pristupačnije i duhovitije letače nećete naći kod nas. Avijatičari u pravom smislu te reči. Atmosfera lišena mlađih pozera koji masovno hrle u naše škole letenja, oblače štrafte za “sliku na fejs” i besomučno troše astronomske iznose novca svojih roditelja. Ovo je priča o zaboravljenim lepotama početaka. Livadi, nepodnošljivom suncu, gubljenju vremena u hangaru i oko njega u fantazijama štabisveleteo i štabisvekupioštoleti. Povratak na osnove, rekli bi.

Davorin “Superdeka” Pavlović i Miladin “Cakan” Stevanović rešili su da obnove priču koja je poslednji put ispričana pre 35 godina. Tada je prilikom otvaranja Prištinskog sportskog aerodroma “Batlava” poslednji put u Srbiji viđen sinhro par Zlinova 526F. Avion koji je tri puta bio svetski prvak u akrobatskom letenju razlikuje se od novijih generacija aviona koji imaju jednu konjsku snagu za svaki kilogram težine. Pitajte ove instruktore akrobatskog letenja koji je tip aviona bolji i jednoglasno će vam reći: Zlin. Posebno prilikom obuke letača koji bi hteli da se bave ovom zahtevnom disciplinom.

Na Tango Six Blogu ćete u u narednih nekoliko sedmica čitati više o ovom zanimljivom poduhvatu čija je premijera sledećeg vikenda u Jagodini. Ovom prilikom pogledajte video reportažu koju smo snimili predhodne Subote. Drugi set uvežbavanja završen je uspešno uprkos visokim temperaturama. Taj dan smo, zahvaljujući padobrancima i njihovoj Contour HD kameri, let snimili iz novog ugla koji odlično dočarava let u formaciji.

Fotografije: Dušan Atlagić

Zlin 526F Synchro pair Ecka airfield Zrenjanin from Tango Six Blog on Vimeo.

Letački program:
- 4 x Gazela GAMA
- Mi-8 gašenje požara vedrom
- An-26 padobranski desant
- TOC G-2 i Lasta
- 2 x G-4
- 2 x MiG-21
- MiG-29

Živan Josipović, Četrdesetšestogodišnji raketni modelar iz Zemuna, drugi je čovek u istoriji Vazduhoplovnog saveza Srbije kome je pošlo za rukom da četvti put osvoji prestižnu nagradu – statuetu „Zlatnog orla”, trofej koji se svake godine dodeljuje najboljim poklonicima neba i visina.

Medalje, pehari, statue i modeli raketa zauzimaju dobar deo prostora u  dnevnom boravku porodice Josipović. Živan i njegova supruga Snežana roditelji su Jelisavete i njenog starijeg brata Jovana. Može se reći – srećni ljudi. Kratko je vreme od upoznavanja do prelaska na temu koja je sveprisutna među Josipovićima.

Poznata je apsolutna dominacijа srpskih raketnih modelara poslednjih godina u svetu, ali malo se zna o samom sportu. Za početak, zanima nas kako je Živan otkrio modelarstvo? Da li je od malena zamišljao da će praviti verne kopije komplikovanih mašina za suborbitalni transport, postati reprezentativac, najbolji vazduhoplovni sportista i da će biti jedan od retkih Srba koji će uzduž i popreko obići, za civile inače zatvoren, kosmodrom u Bajkonuru, Kazahstan?

Prvo zlato

– Da me je IMT pustio da bez problema pređem u Zvezdu, ko zna, možda bi sve bilo drugačije – počinje Živan priču iz koje se baš i ne oseća žal za brzim krajem obećavajuće rukometne karijere. Posle srednje škole postao je hemijski tehničar, talentovani sportista i zaljubljenik u fotografiju. Privlačna umetnost i strast. Sva ova interesovanja prožima jedna konstanta. Ona je zacrtana kada je imao 15 godina i kad mu je brat (inače tada vrsni modelar) počeo otkrivati veštine izrade raketa koje se lansiraju i nakon toga se padobranom vraćaju na tlo.

Nakon male pauze, upustio se u životnu avanturu koja će mu doneti mnogo radosti 2000. godine na jednoj livadi u Slovačkoj. Osvajanjem svetskog seniorskog prvenstva uz pomoć jedne sekunde našao se  na mapi svetskih modelara.

– Bilo je više nego dramatično. U poslednjem turnusu isti broj bodova imali smo Italijan, Amerikanac i ja. Završno nadmudrivanje bilo je sa Italijanom. U pitanju su bili modeli raketa za takmičenje u trajanju leta, pola metra dugački sa prečnikom od 40 milimetara. To su jedini „zacrtani” parametri. Odlučuju taktika, umešnost i znanje. Takođe, potrebno je dobro poznavanje meteorologije. „Stubovi” toplog vazduha i njihova prateća strujanja, let rakete mogu okončati u sekundi. Naravno da raketa mora biti što lakša. Treba znati kada je najpogodniji momenat za lansiranje. Mora se paziti na vetar. Dolazi treći i odlučujući turnus i za samo jednu sekundu bolji sam od drugoplasiranog. Prvo mesto u godini blokade i neopisiv osećaj da na podijumu gledam sa visine na reprezentacije iz zemalja koje imaju svoje svemirske agencije.

Kosmički put

Svemirski program, busteri, sateliti, dvostepene i trostepene rakete. Prelazimo na najzanimljiviji deo raketnog modelarstva, kategoriju S7.

Iza medalja i četiri statuete „Zlatnog orla” dominira najveća raketa u stanu porodice Josipović – „Saturn S1B”. Za trenutak nas podseća na legendarni „Saturn B” – raketu koja je ljude odvela na mesec. Dobijamo detaljno objašnjenje u čemu se razlikuju. Živan nam pojašnjava detalje  najzanimljivije kategorije hobija:

– Pre nego što se upustite u izradu ovakve vrste modela morate imati detaljnu dokumentaciju – kaže i daje nam poveću fasciklu sa uredno složenim fotografijama pomenute rakete. Više od stotinu strana posebno slikanih detalja, planova, dijagrama, dimenzija i šema bojenja – Ova raketa letela je 12 puta. Razmera je 1:62 i sve je u detaljima. Stoji na pet motora od koji je svaki potiska 40 njutna. Maksimalne visine od nekih 200 metara dostižu se vertikalnom brzinom od 80 metara u sekundi. Kod nas su se pele na visine i preko 400 metara! Postoje dvostepene i trostepene rakete. Elektronski tajmeri pale motore svakog stepena i oni, poput prave rakete, nastavljaju da lete. Na takmičenjima sudije prvo ocenjuju kvalitet izrade, razmeru i detalje. Određivanje centra težišta i centra potiska veoma je bitno – da bi let bio ispravniji. Što više detalja, to više bodova. Ukoliko napraviš grešku koja se definiše odstupanjem u odnosu na original većim od 10 odsto – diskvalifikovan si.

– Preciznost je ovde najbitnija. Aljkavost se ne trpi – naglašava Živan i priča o svojoj ljubavi prema deci i radu sa mališanima u matičnom Aeroklubu „Franjo Kluz” iz Zemuna – Trenutno živim od ovog hobija. To uspevam jer su mi titule i iskustvo pomogli da drugi modelari od mene naručuju dokumentaciju i ostalu podršku. Najviše me okupira rad sa decom u klubu i letnji kampovi, koje, uz pomoć Ministarstva za sport i omladinu, organizujemo za mlade nastavnike tehničkog obrazovanja u osnovnim školama. Na taj način pokušavamo da zainteresujemo klince. Rezultati se nekada ne mere samo medaljama. Od jedne generacije koju sam obučio, sva petorica su kasnije ostala u vazduhoplovstvu. Jedan se zaposlio u „JAT tehnici”, drugi su na mašinskom fakultetu, avio-smeru, dok je jedan od njih postao inženjer u kanadskoj fabrici aviona „Bombardier”. Dečaci i devojčice koji pohađaju besplatan kurs sada se odlučuju za srednju školu i posebno mi je drago što čujem da neki već razmišljaju o „Petru Drapšinu”. Ukoliko neko ima želju, motivaciju i talenat, on nastavlja i tek tada je potrebno odvojiti i neka novčana sredstva, koja su svakako manja od ostalih grana vazduhoplovnog sporta. Upis je svake godine.

Ove godine Srbija je organizator 19. svetskog prvenstva raketnih modelara u Irigu. Kao vođa reprezentacije sa svojim sportistima planiram svojevrsnu senzaciju. Cilj nam je da na domaćem terenu osvojimo sva tri prva mesta! – poručuje naš sagovornik.

Fotografije: Dušan Atlagić

Drugog dana takmičenja (Nedelja), po prvi put posle više od dvadeset godina na nebu iznad Srbije leteće sinhro par dva Zlina 526F kojima će pilotirati Miladin Stevanović Cakan i Davorin Pavlović Superdeka. Aeromiting počinje u 12 časova i trajaće sat vremena. 25 padobranaca koji će izvesti grupni skok sa 2000 metara iz Mi-8, simulirana vazdušna borba RC modela, panoramski letovi motornim zmajem i motorni paraglajder takođe su učesnici aeromitinga.

Cakan i Superdeka počeli su svoje uvežbavanje na Ečkoj pre dva vikenda. Bio sam tamo i snimio ovu reportažu.
Vidimo se u Jagodini!

Lisičiji Jarak imao je tu privilegiju da mladom Bosiljčiću i ekipi bude domaćin prilikom snimanja scena ulazaka u avion. Jarak se u filmu nije prepoznao, zahvaljujući umešnosti naših vrlih filmskih radnika pa vam ja ovom prilikom rešavam i tu misteriju. Dobra stvar za Grumana koji je dobio novo ruho i za našu generalnu avijaciju koja uvek spremno odgovara na zahteve filmskih, marketing i tv produkcija.

Unosno tržište putničkih aviona od 100 do 200 sedišta već je par godina, praktično od propasti Mek Donal Daglasa, igralište Boinga i Erbasa. Mnogi bi želeli deo tog kolača pa se kao naslednici samoreklamiraju sledeće firme: AVIC, Irkut, Bombardije, Comac, Suhoj ali potajno i Micubiši Avio Kompanija. Prve tri firme projektuju avione kapaciteta preko 100 sedišta a od poslednje tri, Suhoj i Comac, su već napravile prototipove aviona od skoro 100 sedišta koji bi eventualno mogli malo da se produže, dok Micubiši projeketuje svoj novi ali napredniji regionalni avion.
Ostavimo avione ARJ21, Suhoj Superdžet 100 i MRJ (Micubiši Regionalni Džet) trenutno po strani jer oni sami nisu direktni takmičari za najunosniji deo tržišta putničkih aviona. Barem za sada su kapaciteta ispod 100 sedišta i kao takvi manje zanimljivi većini avio prevoznika.

Finansije

Da se vratimo na Bombardije C seriju, AVIC C919 i Irkut MS21. Obratimo pažnju prvo na finansijsku srž ovih programa koja se delimično zanemaruje. Jedan od glavnih problema je što se sva tri programa lansiraju sa jakom državnom pomoći Kanade, Rusije i Kine. Kina i Rusija ne poštuju pravila koja su jako striktna za Erbas i Boing i ne samo da državnim subvencijama favorizuju domaći proizvod nego mu omogućavaju i delimični monopol na domaćem tržištu. Sa druge strane Bambardije je veštim trikom izbegao da bude pravno odgovoran za primanje znatne državane pomoći tako što je za konfiguraciju izabrao raspored od 5 sedišta u redu koji C seriju praktično čini velikim regionalnim avionom a za regionalne avione ne postoje ograničenja svetske trgovinske oragnizacije o količini državnih subvencija. C serija zato plaća cenu konfora putnika jer je širina putničke kabine delimično ograničena u odnosu na klasičnu konfiguraciju od 6 sedišta u redu. Što se same količine državne pomoći Kanade tiče, potrebno je samo podsetiti da je u posednjih šest godina projekat paljen i gašen po potrebi kada je firmi bilo potrebno da moli za pare od države. Prijava za novac iz budžeta za finansiranje ovog i sličnih projekata prilaže se u jesen, pa se tako svake godine od 2004. C serija palila da bi se gasila u januaru, februaru ili bi se brzina prebacivala u ler. Sve do prošle godine kada je firma odlučila da je pravi trenutak došao.

Materijali i procenti uštede

Da li i koliko ovi avioni predstavljaju pretnju po Erbas i Boing videće se, ali evo procene pisca ovih redova. Kineski avion C919 ne nudi neki veliki boljitak koji bi bio nedostižan. Klasična koncepcija, klasične tehnologije i materijali osim motora CFM Leap-X koji nudi 16% manju potrošnju goriva nego današnje generacije motora. Slično važi i za MS21 kod koga udeo kompozitnih materijala dostiže konzervativnih 30% sa motrom Prat i Vitni PW1400 GTF koji bi trebalo da uštedi do 15% goriva. Za sada deluje da C919 i MS21 nisu pretnja Erbasu i Boingu.

Međutim, C serija nudi čak 46% kompozitnih materijala, koji bi trebalo da donesu manju masu, a manja masa uštedu u gorivu, kao i motrom Prat i Vitni PW1500G GTF sa novom tehnologijom reduktora ventilatora. I ako u početku nije izgledao da će C serija biti veliki uspeh, sa narudžbinom od 25. fabruara, firme Republik Airvejz Holdings broj narudžbina se popeo na 90 plus 90 opcija. I dalje se čini da C serija neće biti veliki uspeh ali je sada izvesno da neće biti ni veliki neuspeh. Ono što danas brine Erbas i Boing nisu trenutna deca C serije CS100 i CS300 nego laka mogućnost da Bombardije izbaci produžene varijante od oko 150 sedišta. Tu je zez i zato obe firme moraju da reaguju. Najverovatnije će se to desiti do kraja godine.

Erbas je izgleda mišljenja da C seriji može da parira unapređenom varijantom aviona A320 dok iz Boinga stižu potivrečne vesti. Oni se lome između lansiranja nabildovane verzije 737 i potpuno novog aviona. Ima argumenta i za jedno i drugo. Za objašnjenje razloga bio bi potreban poseban tekst. Treba napomenuti da je Erbasu nešto lakše da montira motore nove generacije zbog većeg rastojanja od zemlje koje je kritično jer su novi motori većeg prečnika. U slučaju da se Boing odluči za bildovanje 737 jedna od opcija bi bilo produžavanje stajnog trapa koje je tehnični složenije i rizičnije.

Prvi Memorijal PPUK. ŽIVOTA ĐURIĆ koji organizuje Aero-klub “Naša krila” iz Paraćina, održan je 5. juna na sportskom aerodromu u Davidovcu. Nažalost, usled loših vremenskih uslova otkazan je program aeromitinga na kojem je trebalo da učestvuju sportski avioni, padobranci, vojno vazduhoplovstvo i avio-modelari. Memorijal se tako sveo na druženje pilota, Životinih kolega, prijatelja i poštovalaca. Pripadnici 98. avijacijske baze sa aerodroma Lađevci još jednom su odali počast svom poginulom komandantu.

reporter: Katarina Šobak
snimatelj: Boris Kladar

Memorijal PPUK. ŽIVOTA ĐURIĆ – prilog televizije Kanal M from Emil Milojević on Vimeo.

Aeromiting u Dubaiju pružio mi je mnogo više od onoga što sam očekivao. Pored impresivnog spiska ekskluziva, kontakata i sveopšte hiponoze aluminijumskim rajem na plus 40, odnos velikih vazduhoplovnih kompanija prema meni, skromnom novinaru i blogeru, bio je bez preterivanja – savršen.

Manifestacija tog razoružavajućeg ukusa pristupa desila mi se prilikom šetnje sa PR-om USAF ACC-a (Air Combat Command). Rekao mi je, parafraziram: “Da li si blog ili CNN, za mene ste isti. Dobićeš sve što tražiš”.

Bog zna, tražio sam.

Civilni igrači su se ponašali identično. Erbas me je takođe izvanredno primio (prečicu ka ostvarenju toga dao mi je Andrija Ekmedžić) i dobio sam neke zanimljive intervjue. Organizovanu turu A380 test-primerka da ne pominjem.

Po povratku u Beograd nastavio sam održavanje kontakata (zahtevan i mukotrpan proces sam po sebi) i pre neki mesec me iznenadi mail jednog od Erbasovih PR predstavnika. “Povezaćemo te sa agencijom iz Beograda koja se bavi komunikacijom (PR-om) za nas”?! Erbas PR direktno iz Beograda!

PR agencija kojoj se posrećilo da dobije ovaj account je Communis. Danas sam bio na sastanku sa direktorkom njihovog PR odeljenja i bez želje da zvučim zavedeno, zaveden sam.

Zaveden sam time koliko su brzo ljudi iz Communisa shvatili mogućnost suptilne dominacije on-line i social momenta u odnosu na klasične medije i time da nije bilo potrebe da previše objašnjavam svoj način korišćenja ovih alata. Jednostavno, na istoj smo frekvenciji. Kiloherci su u pitanju.

Comunnis je domaći zadatak u vezi srpskih influensera u avijaciji odradio odlično dok sam ja sa svoje strane dao veoma objektivnu analizu. Neću pričati o kontaktima koje su do sada imali ali drago mi je da sam među prvima i da sam za sada jedini novinar koji se bavi avijacijom. Svoje iskustvo, on-line metriku i analizu ostalih igrača dao sam veoma objektivno i sasvim skromno sam se stavio na mesto.
Mesto jedne od najposećenijih media lokacija koja se bavi isključivo proizvodnjom originalnih vesti umesto recikliranja sadržaja iz drugih ili trećih izvora. Mesto sa najvećim brojem ekskluzivnih sadržaja i sadržaja sopstvene produkcije o svim vidovima avijacije. Preneo sam im svoje shvatanje uticaja u odnosu na prost broj pregleda, poseta ili impresija.

Rezultat današnjeg sastanka, ukratko je, da će mi informacije, obaveštenja za štampu i ostali sadržaji biti distribuirani jedinom prihvatlivom brzinom – odmah. Na personalizovan način, sa direktnijim kontaktom i od sada sa vrlo konkretnom adresom za sve moje buduće zahteve u vezi pristupa.

Da li ću iznenada postati Erbas fan i da li će moje pokrivanje istog biti bljutavo pristrasno zbog ove saradnje?

Da ne bude da je svaki red ovog besramnog auto-PR-a uvijeno nekonkretan, preporučiću vam da i dalje čitate blog. Jedino mesto na domaćem internetu gde ćete uvek biti obavešteni o dešavanjima u srpskoj i regionalnoj avijaciji brže od bilo koga.

Baš kao kada ste prošlog Novembra iz Dubaija imali priliku da video prilog rekapitulacije svakog dana izložbe vidite on-line sutra ujutru.

Best off Dubai ’09 from Tango Six Blog on Vimeo.