via helivideo.rs

Pre dve godine, na inicijativu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Evropska Unija finansirala je projekat iskorenjivanja besnila i svinjske kuge kod divljih životinja za našu i okolne zemlje. Budući da ove bolesti i njihovo prenošenje nisu teritorijalno ograničeni u projekat su uključene Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Realizacija celokupnog projekta sa vazduhoplovne strane pripala je beogradskoj firmi STS Avijacija doo.

Česi, subotičani i Privredna avijacija protiv momaka sa Lisičjeg Jarka

Kako za Tango Six Blog priča Velibor Vukašinović, predsednik Udruženja vaazduhoplovne industrije Srbije, jedan od najvećih poslova u istoriji srpske Generalne Avijacije pojavio se iznenada, zahtevao je brzo razmišljanje i odlučnu inicijativu da bi uopšte i ostao u Srbiji:

- U prvoj polovini 2010. godine obratio mi se mladi saradnik iz Direktorata Civilnog Vazduhoplovstva, Nemanja Jović i rekao da je teritorija Republike Srbije uključena u petogodišnji program vakcinisanja iz vazduha životinja koje su prenosioci besnila i svinjske kuge. Akciju je koordinisao Upravni odbor za sprovođenje globalnog okvira za kontrolu, naročito opasnih zaraznih bolesti životinja za Evropu “GF-TAD” u okviru Evropske komisije. S tim u vezi, ova institucija raspisala je tender za najboljeg ponuđača i posao su dobile dve firme iz Česke i Bugarske. S obzirom da je gospodin Jović bio član koordinacionog tela za ovaj posao u okviru Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, insistirao sam na hitnom održavanju sastanka svih vazduhoplovnih subjekata koji bi mogli da učestvuju u realizaciji ovog posla.

Sastanak je hitno zakazan i, pored gospodina Jovića i UVIS-a kao inicijatora, pozivu su se odazvali: JAT – Privredna avijacija, Ciklonizacija iz Novog Sada , AIR-SMED iz Smedereva i STS Avijacija iz Zemuna. Na samom sastanku je ispoljena neverica prisutnih da mi uopšte možemo da se uključimo u ovaj posao. Naš stav je bio da treba biti uporan u iznalaženju mogućnosti za uključenje u akciju uz našu svesrdnu pomoć. Najinicijativniji je, nakon sastanka, bio Dejan Aćimovic, vlasnik STS-a. Ispostavilo se da su Bugari spremni na saradnju sa nama, poštujući činjenicu da akciju treba sprovesti nad teritorijom Republike Srbije. Česi su akciju hteli da sprovedu samostalno, čak su napravili ugovore o logistici sa PA JAT u Vršcu, Aero klubom IS-Subotica, ali bez našeg učešća u letenju. U isto vreme je stupio na snagu i novi Zakon o vazdušnom saobraćaju koji je Čehe onemogućio da brzo steknu AOC za pružanje usluga iz vazduha – priča Vukašinović i posebno ističe najbitnije segmente ove akcije:

- Naša Generalna Avijacije ostvariće 2.500 časova naleta godišnje kroz ovaj posao u narednih pet godina koliko je predviđeno da akcija traje. Poređenja radi ceo Vazduhoplovni Savez Srbije godišnje naleti 200 časova. Na ovom poslu će se pristojno zaraditi, što će doprineti obnavljanju resursa i kompletne tehničke baze srpskog vazduhoplovstva, dok će piloti koji učestvuju u akciji steći sve potrebne uslove za produženje dozvola i sticanje novih ovlašćenja, zaključuje predsednik UVIS-a.

Najbolje iz Srbije iznad regiona

24. decembra 2011. godine prisustvovao sam završnoj akciji za predhodnu godinu na sportskom aerodromu Lisičji Jarak. Za taj dan bilo je planirano “dejstvo” po širem reonu Beograda sa sletanjem aviona u Smederevsku Palanku radi rutinskog servisa. Tog vedrog i veoma hladnog zimskog jutra LYBJ stajanka bila je neuobičajeno popunjena Cesnama i jednim Pajperom. Grupno poletanje kakvo se retko može videti ne samo na Jarku nego i na ostalim sportskim aerodromima Srbije.

Pratio sam ovu priču od njenog početka, prisustvovao početnom orijentacionom brifingu pred akciju u Bosni i nakon povratka ekspedicije došao na Jarak ne bih li zabeležio jedan od poslednjih letova prošlogodišnje polusezone i popričao sa direktorom STS Avijacije Dejanom Aćimovićem:

- Naš cilj je od početka bio da se kao firma koja se već nekoliko godina bavi avio-tretiranjem koristeći avione An-2 nametnemo kao najbolji menadžeri ove izuzetno velike akcije. Bilo je potrebno sakupiti što više aviona koji su u privatnom vlasništvu što smo na kraju i uradili. To su privatni i klupski avioni Generalne Avijacije, Cesne 172 i Pajper Warrior-i. Zahtevi posla su prilično jednostavni što se tehničkog dela tiče, mašine koje izbacuju mamce su instalirane u zadnjem prtljažnom delu letelica, umesto zadnjih vratanca za pristup prtljagu postavljena su druga posebno modifikovana sa otvorom. To nije komplikovana modifikacija, nije bilo potrebe za naknadnom sertifikacijom i uredno smo dobili STC za te radove.

Iznad teritorije Srbije biće izbačeno oko milion i 600.000 vakcina. Budući da divlje životinje ne znaju za postojanje administrativnih granica između država cela akcija nije ograničena samo na teritoriju Srbije. STS Avijacija je dobila i uspešno izvršila tretiranje područja Bosne i Hercegovine i Crne Gore a sledeće godine ćemo najverovatnije dobiti posao tretiranja teritorija Bugarske i Rumunije. Mislim da to dovoljno govori koliko smo kvalitetno izvršili poveren posao.

Iznad svakog planiranog reona pilot dobije rutu sa precizno definisanim “trekovima”. Tipičan let traje između 2.5 i 3.5 sata i izbaci se između 6 do 8 kutija što je negde oko 4.200 vakcina u jednom letu. Posadu čine pilot i operater mašine za izbacivanje mamaca. Svaki avion je opremljen sa dva GPS uređaja od kojih jedan služi pilotu za navigaciju dok drugi precizno beleži lokacije izbacivanja mamaca.

Uspeli smo da skupimo 10 aviona, 10 pilota i isto toliko operatera mašina koje izbacuju mamce. Naglašavam da je svaki od pilota naleteo preko 200 sati u okviru jedne višemesečne akcije i da smo posebno ponosni na činjenicu da su većina njih mladi momci koji ni na jedan drugi način u Srbiji ne bi mogli da nalete toliko a da ne plate iz svog džepa. Povrh toga što su dobili te sate takođe su po satu bili i plaćeni. Za sledeću godinu (2012.) planiramo dupliranje broja pilota i operatera da bi postigli veće iskorišćenje aviona po akciji. Minimum osposobljenosti letača je važeća CPL dozvola, završava Aćimović.

Poslednja akcija sezone

U video reportaži koju sam napravio to jutro možete videti deo predpoletnog brifinga, spremanje aviona za let sa punjenjem mamaca i poletanje.

(Za najbolji kvalitet snimka podesite opciju 1080p u YouTube player-u)

Fotografije: Miloš Mihić

Novi aerodromi, heliodromi..

Nekoliko puta sam se na blogu bavio temom izgradnje kapaciteta (aerodroma, infrastrukture) od strane države. Nedavne inicijative Ministarstva odbrane usmerile su reflektor na perspektivu nekoliko aerodroma u regionalnom i low-cost modelu poslovanja. Kapacitet će dakle za nekoliko godina postojati ali osnovna predpostavka za zdravo poslovanje – inicijativa privatnog kapitala da stvori tržište i dalje nedostaje. Najava komercijalnih operatera i dalje nema.

Inicijativa Direktorata je ideal koncepta “državne pomoći vazduhoplovstvu”, sintagma kojom su svima puna usta kada kritikuju rad ove institucije i njenu razvojnu ulogu. Država je tu da obezbedi infrastrukturu, reguliše tržišnu utakmicu i pusti privatni kapital da svojom inicijativom stvori i oblikuje tržište. Još ako se akcije slične ovoj finansiraju iz Evrope, tim bolje.

Ovaj konkretni primer je goli minimum potrebnih aktivnosti koje se istini za volju polako događaju u srpskom civilnom vazduhoplovstvu. Kada se izuzumu nemaštovito i isprazno verbalizovane fantazije poput Integrisanog sistema generalne avijacije i boljeg iskorišćenja sportskih aerodroma čiji je proponent u predhodnom vremenu bio tadašnji pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj, ostaju ovako konkretne i pozitivne stvari.

Međutim, ono što je važnije, ono što sve nas treba da zanima su vesti o privatnom kapitalu koji će rizikovati, osnovati i pokrenuti taj famozni regionalni komercijalni vazdušni saobraćaj. Koliko će to biti moguće u obeznađenoj 2012. godini ostaje da vidi. Ali tek kada neko konkretizuje jedan od mnogobrojnih biznis planova (za koje pozudano znam da postoje) videćemo da li u Srbiji postoji razlog za sve te nove aerodrome i heliodrome ili su, nedajbože, deo političke kampanje.

Vladini biz-jetovi

Uprkos veoma šizofrenom natezanju sa medijima da li će ili neće obnoviti svoju flotu, Vlada Srbije ispala je relativno iskrena. Kao što su isticali u kapacitetu “dobro obaveštenih izvora” takva kupovina bila bi loš politički potez u doba krize ali to je izgleda važilo samo za ovu godinu. U predlogu budžeta za 2012. godinu novi avion je predviđen i pare su obezbeđene. “Nabavka aviona za potrebe Vlade” budžetirana je sa 3.156.000.000 dinara ili 30 miliona evra. U godini koja će po najavi predsednika republike biti još gora od ove očekuje se dakle tender namenjen zanavljanju flote avio-službe kojoj istina novi avioni trebaju. Koliko je mudro i efikasno trošiti pare poreskih obveznika na vrstu transporta koja nikako nije ključna (postoje komercijalne alternative) politički je apsekt koji ovom prilikom neću razmatrati. Najave da Vlada možda ipak neće realizovati ovu budžetiranu opciju naivne su jer je tih 30 miliona u tom slučaju zarobljeno nekom drugom korisniku. U odsustvu konkretnog amandmana koji će to ispraviti čeka se delegacija Dassault-a.

Jat. Održavanje likvidnosti

Dok nabavka poslovnih mlaznjaka u kontekstu praktične 24/7 raspoloživosti i prevoženja tenisera ili plivača sa osvojenih turnira možda i ima smisla (ili se može prodati kao priča), nastavak finansiranja prevaziđenog koncepta nacionalne aviokompanije i ove godine će verovatno proći neprimećeno.
Jat novim budžetom dobija 1.052.000.000 dinara (10.000.000 evra) za “održavanje tekuće likvidnosti”. Likvidnosti koja je lepo karikirana na stranama 30, 31 i 233 gde se smenjuju imena raznih banki. Jer koncept nacionalnog avioprevoznika je profitabilan, zar ne?

Jat Tehnika Zdravog Razuma

Dok ih braća u letačkoj (Jata) ne vole zbog toga što im avioni padaju i samopovređuju se unutar hangara ne vole ni oni svoju nekadašnju braću. Za razliku od Jata, Tehnika posluje sa zdravim kapitalom (stranim, na osnovu održavanja aviona) i od Vlade će ovim budžetom dobiti možda jedinu smislenu investiciju u srpskom vazduhoplovtvu koja je po svom karakteru razvojna i u perspektivi može doneti profit i verovatno se kao takva isplatiti. Ovaj budžetski incident potvrda je nedavne vesti o otvaranju nove linije održavanja Erbasovih aviona. Tehnika je dobila 526.000.000 dinara (5.000.000 evra) za izgradnju hangara 2 u cilju prihvatanja i osvajanja tehnologije održavanja novog tipa aviona Erbas porodice 320.

Mi-17, PVO sistemi i modifikacije

Budžet Ministarstva odbrane (bez izdvajanja za Inspektorat odbrane, VBA i VOA) za 2012. godinu iznosi 49,484,491,000 dinara. To je za 21,487,951,000 dinara manje od ovogodišnjeg budžeta. Posledice za ViPVO u razmatranju ovog podatka zvanično nisu poznate ali se masa sredstava proporcijalno sigurno mora umanjiti svim vidovima i znajući da je održavanje tehnike za vazduhoplovstvo jedan od najvećih izdataka sledeća godina će verovatno biti izazovnija od tekuće u tom pogledu.

Dobre vesti za ViPVO nalaze se u objedinjenom nabrajanju nabavki novog naoružanja i ratne tehnike za Vojsku Srbije. Pored nabavke municije i minsko-eksplozivnih sredstava, naoružanja i vojne opreme, nabavke borbenog vozila točkaša i sredstava za telekomunikaciju definisana je nabavka višenamenskog transportnog helikoptera. Radi se o letelicama Mi-17 što je nedavno potvrdio i komadant ViPVO.  250. raketna brigada neće dobiti nove protivavionske raketne sisteme već sredstva za modifikaciju postojećih. ViPVO takođe dobija sredstva za modifikaciju vazduhoplova.

4647-11

Saopštenje i fotografije: Vazduhoplovni Savez Srbije
Nakon tri godine od ustanovljenja Dubai međunarodnog padobranskog prvenstva, ono je postalo jedno od najmasovnijih i najatraktivnijih padobranskih takmičenja u svetu. Najbolji padobranci iz 47 zemlje i ove godine, od 29. novembra do 10. decembra, okupili su se u Dubaiju i nadmetali za novčane nagrade, ali i za što bolji plasman na ovom prestižnom događaju.

Na ovogodišnjem takmičenju, među ukupno 670 padobranaca, Srbiju su predstavljali članovi PK „Grifon“ – Igor Žmirić, Zoran Stanojević, Slobodan Terzić i Aleksandar Cvetković, kao i Željko Đurđev iz PK „Feniks“. Oni su se takmičili u disciplini skok na cilj, u okviru koje je učestvovalo 176 padobranaca i 33 zemlje. Ekipa Srbije završila je takmičenje na 25. poziciji sa ukupno 124 cm iz 8 skokova. Za ulazak među prvih 20 najboljih ekipa, bio je neophodan prosečan ekipni rezultat manji od 9 cm po skoku. To je jedan od dokaza jačine ovog takmičenja i kvaliteta pojedinaca koji učestvuju na njemu. U pojedinačnoj konkurenciji, najbolje plasirani takmičar iz Srbije bio je Aleksandar Cvetković iz PK „Grifon“, našavši se na 62. poziciji sa rezultatom od 18 cm iz 8 skokova.

Ukupan nagradni fond na takmičenju za sve discipline je udvostručen u odnosu na prošlu godinu i iznosi 775.000 dolara, od čega najbolji u disciplini cilj u pojedinačnoj konkurenciji dobija 20.000 dolara a u ekipnoj 90.000 dolara. Ulog je veliki, pa su bile i očekivano žestoko nadmetanje za prva tri mesta na podijumu.Ipak, ekipa Srbije nije ostala bez odličja u Dubaiju.

Pretposlednjeg dana takmičenja, kada se nije skakalo zbog vetra, spontano je organizovano takmičenje u plivanju, na kome su učestvovali takmičari padobranskog prvenstva. Naš Igor Žmirić osvojio je drugo mesto i na taj način, bar u ovom neoficijelnom događaju, stavio Srbiju na podijum. Za pobednike su bili predviđeni suveniri, ali se takmičenje veoma dopalo Princu Hamdanu, pa je nagradio pobednike i novčanim nagradama.