Tekstovi u kategoriji ‘Dizanje u nebesa’
Miroslav Lazanski, Jugoslovenski Mig-29, Yu Supersonik i Top Gun
Thursday, 20. May 2010Prve devojke piloti u srpskom ViPVO
Tuesday, 11. May 2010
Nakon predpoletnog pregleda aviona u kome će po prvi put poleteti sama, dvadesetdvogodišnja kadetkinja 132. klase Vojne akdemije, smer avijacija, Sandra Radovanović seda na levo sedište. Zateže ramene veze, u sebi preslišava stavke ček-liste i čeka odobrenje za startovanje motora. Ispred nje na svoj zadatak taksira Mig-21, iza njega su poređani njeni klasići a u sledećih desetak minuta životni san joj proleće pred očima. Ovoga puta bukvalno. Sandra danas postaje pilot.
Nežniji pol – nimalo nežni kriterijumi
U godini završetka najsveobuhvatnijih reformi, godini rekorda po broju prijavljenih studenata na Vojnoj akademiji i nastupajućoj profesionalizaciji naših oružanih snaga za ponos je ispunjenje još jednog cilja. Na ponos nam je troje mladih devojaka. Njihova imena su Ana Tadić, Anja Krneta i Sandra Radovanović koje zajedno sa još osmoro drugova pohađaju smer avijacije na Vojnoj akademiji Vojske Srbije.
Pre tri godine njih jedanaestoro uspešno prolazi strogu selekciju prilikom prijema. Po prvi put se prijavljuje i petero devojaka. Samo tri prolaze. Diskriminacije nema. Poziv koliko je glamurozan toliko je i ozbiljan, zahteva velika odricanja i disciplinu. Nije bitno ko je kog pola sve dok se ispunjavaju jasno zacrtani kriterijumi, priča nam komadant 204. avijacijske baze, brigadni general Mirko Vranić. Vidno uzbuđen došao je da poželi sreću i kroz šalu opusti Sandru.
– Pre tri godine su takođe leteli, ali ne samostalno, to je bila selekcija. Birali smo najbolje. Sada ulaze u početnu fazu letačke obuke i očekujemo da će je uspešno i završiti. Dosta truda i rada uloženo je u obuku kadetkinja i ako je rodna ravnopravnost možda tabu tema u našem društvu, ovde to nije slučaj. Za sve važe isti zdravstveni kriterijumi i standardi. Po tome se sada ni mi ne razlikujemo od sveta. Najbitnije je da su svi zdravstveno sposobni i emotivno stabilni. Posle sve dođe na svoje.
Laširanje
Sve je i došlo na svoje. Nakon dva školska kruga avion za obuku V-53, 252. Mešovite eskadrile za obuku pilota, rula nazad na stajanku. Iz njega izlazi najnoviji pilot Vazduhoplovstva i Protiv vazduhoplovne odbrane Vojske Srbije. Ima dugu crnu kosu svezanu u konjski rep, kožnu pilotsku jaknu i osmeh oduševljenja. Ali i olakšanja. Poslednje ravnanje je očigledno urađeno na vreme, “videla je zemlju” i po njenim rečima nije “odskočila”. Verujemo joj. Pitamo za utiske.
– Nisam bila posebno uzbuđena pred let, prvo sletanje je dobro prošlo, drugo je bilo odlično. Adrenalin nije bio toliki, možda tek sada kada sam sletela i vidim šta sam uradila. Presrećna sam!
Klasići joj prilaze, grle i čestitaju. Šutiranje u zadnjicu za novopečenog pilota se izvodi primetno nežnije, ali se ipak izvodi. Tradicija je tradicija. Rekovac pored Jagodine sada ima svog vojnog letača i sigurno će biti ponosan kao što su sada ponosne njene starešine i nastavnici letenja. Među njima je i potpukovnik Branislav Pavlović, šef odseka avijacije na Vojnoj akademiji.
-Devojke, kao i momci, napreduju očekivanim tempom. Usvajaju sve elemente obuke i presrećni smo što je ova klasa toliko posebna. Devojke su u potpunosti ispunile sva naša očekivanja. Nastavnici letenja nastavljaju sa praćenjem njihovog napretka. Sada ih čeka još tri “razdela” letačke obuke. Posle letenja sa instruktorom ide samostalno, zatim prolaze kroz navigacijsko i formacijsko letenje. U zavisnosti od potrebe komande ViPVO i još važnije pokazanih sposobnosti, neki će obuku nastaviti na školsko-borbenom avionu G-4 dok će ostali otići na helikopter H-45 Gazela. Nakon završetka poslednje, četvrte godine studija – koje su saglasne sa bolonjom, kadeti dobijaju diplomu Saobraćajnog fakulteta i postaju oficiri piloti.
Obuka kadrova za naše vazduhoplovstvo se nastavlja i trend povećanog interesovanja za upis na Vojnu akademiju primetan je i na odseku avijacije. Ove godine možemo birati između 23 devojke i 83 momaka. Kao i uvek samo najbolji, najzreliji i najspremniji će dobiti priliku. Ulaganje u budućnost se nastavlja.
Fotografije – Dušan Atlagić
Svečano otvoren Operativni centar ViPVO
Tuesday, 27. April 2010
Danas je u prostorijama Komande ViPVO otvoren Operativni centar opremljen donacijom Kraljevine Danske.
Otvaranju su prisustvovali Ministar odbrane Dragan Šutanovac, načelnik Generalštaba general-potpukovnik Miloje Miletić, komadant ViPVO brigadni general Ranko Živak, ambasadorka i vojna delegacija Komande odbrane Kraljevine Danske.
Operativni centar je ključni segment TiS službe (Traganja i Spasavanja) Srbije, svojevrsno komandno mesto koje koordiniše helikopterske i druge jedinice u slučaju nesreća civilnih i vojnih aviona iznad srpske teritorije.
Ovom prilikom je zvanicama i novinarima demonstrirana simulacija radnji u okviru zamišljenog scenarija prinudnog sletanja Cesne 172 sa jednim pilotom u širem reonu Niša.
Danska je u poslednjih nekoliko godina značajno investirala u SAR/TiS kapacitete Srbije:
- ViPVO i DCV Srbije su 2008. godine prisustvovali prvi put na sastanku COSPAS SARSAT organizacije dok će u Junu, takođe uz Dansku pomoć, Srbija zvanično postati i članica pomenute organizacije. Prva u regionu.
- 200.000 evra donacija svake godine od 2009. do 2011 za formiranje službe Traganja i Spasavanja
- 68.000 evra za opremanje prostorija 119. mešovite helikopterske eskadrile na aerodromu Niš, čime su poboljšani uslovi za kvalitetniji smeštaj posada i ljudstva na stalnim dežurstvima na helikopterima Mi-8 predviđenim za TiS.
- Četiri cisterne za gorivo u vrednosti od 100.000 evra koje su praktično omogućile da prošlogodišnji aero-miting bude realizovan.
- 93.000 evra za opremanje Operativnog centra ViPVO čija je namena koordinisanje i upravljanje TiS operacijama.
- Donacija u iznosu od 350.000 evra u pogledu sredstava radio veze za ViPVO radi operacionalizacije službe TiS čime će se poboljšati primopredaja radio signala vazduhoplova na skoro celoj teritoriji Srbije.
- Opremanje prostorija za smeštaj posada za TiS na aerodromu Batajnica.
- Pokretanje projekta o razvijanju sistema upravljanja bezbednošću letenja
Ministar Šutanovac je potvrdio učešće aviona srpskog ViPVO 6. Juna na aero-mitingu u Danskoj.
Premijera dokumentarnog filma o majoru Životi Đuriću
Monday, 29. March 2010Film možete skinuti ovde. Veličina .flv video fajla je 354.79 mb.
Moja reportaža dešavanja toga dana. Polaganje venca, redakcija televizije koja je producirala dokumentarac i sama premijera sa obraćanjima autora i generala Malinovića.
Svetska premijera: Testiranje off road mlaznjaka
Tuesday, 9. March 2010
Manje i agilnije kompanije često postanu žrtve svoje ambicije. Optimizam u kreiranju novih segmenata tržišta uvek je praćen dodatnim nivoom rizika. Ukoliko se takva priča odvija u avio industriji i još prilikom razvoja novog aviona, rizik je ogroman.
Grob AG – je veoma zanimljiv primer svežeg i originalnog pristupa koji nije izdržao test sopstvene ambicije, kao ni savršenu oluju nove ekonomske realnosti u svetu korporativnog prevoza vazduhom.
Važili su nekada za poznatu i iskusnu kompaniju koja se bavila proizvodnjom kompozitnih aviona, još od 1971. Najpoznatiji su bili po svojim jedrilicama i avionima za obuku koji su nekako uvek bili rezervisani za vojno tržište i upotrebu.
Malerozan niz zanimljivih razvojnih projekata počeo je osamdesetih sa razvojem izviđačke letelice kojom je Grob pokušao da se nametne u tadašnjem programu zamene U-2 pod nazivom “Senior Guardian”. Letelica se zvala Egrete II (D-520). Pad berlinskog zida i tadašnje prebacivanje fokusa na SIGNIT pomoću satelita ukida ovaj program. Grob ostaje bez veoma zanimljive platforme.
SPn
Personal Jet nazvan SPn (Sports Utility Jet) bio je marketinški veoma zanimljiv predlog. Nisu se gurali u VLJ segment i pokušali su da naprave biz-jet koji poleće sa trave (karakteristika koja je do tada pripadala jedino turbopropovima), krstari na 41.000 fita, ima brzinu od maksimalnih 0,72 Maha i domet od 1800 nautičkih milja. Cena je bila projektovana na vrlo realnih (sada je možemo porediti pomoću aviona slične veličine) – 5.8 milona evra.
Dva srbina bila su u flight test departmentu SPn-a, svojevrsnom dream-teamu inženjera i test pilota u kojem je bio i unuk Vernera Fon Brauna, oca američkog svemirskog programa. Tim koji je nakon izrade prvog prvimerka imao zadatak da avion istraži i dokaže reklamirane performanse i načine upotrebe.
Ekskluzivno za Tango Six Blog govori Marko Ivanković (desno na slici), rodom iz Valjeva. Marko je završio “Embry-Riddle” univerzitet i pored toga što je flight-test inženjer takođe je padobranac i pilot:
- Grob je počeo ovaj veoma ambiciozni projekat suviše olako a menadžment firme koja je do tada pravila uglavnom klipne avione nije shvatao kompleksnost aviona.
To je izazivalo česte konflikte unutar same firme izmedju inženjerskih timova i menadžmenta a pogotovo između flight test odeljenja i rukovodioca firme.-
Markovom ljubaznošću možete pogledati svojevrsnu svetsku premijeru video snimaka napravljenih prilikom flight-test programa:
Grob SPn Flight Testing from Tango Six Blog on Vimeo.
Sledi Markov opis i pojašnjenje onoga što možete videti na klipu i kratka rekapitulacija flight-test faze:
- Na snimku se vidi poletanje prototipa prvi put, zatim klasičan “brisanjac” koji je izvođen uvek u promotivne svrhe kada potencijalni kupci dođu u fabriku. Zatim je prikazana serija svaljivanja aviona koja je rađena u svrhu ispitivanja karakteristika istih. Tu se vidi da avion ima nepredvidive i jako “gadne karakteristike svaljivanja”. Takođe se na krilu tokom svaljivanja vidi otcepljenje graničnog sloja prilikom sloma uzgona a končići na krilima daju vernu sliku o tome.
Prikazane su neke anomalije oko stajnog trapa koje su se dešavale tokom testiranja, zatim poletanje i sletanje sa nepripremljene travnate piste za šta je inače avion i projektovan. Takođe je prikazano testiranje raketnog starta antikovitnog padobrana.
U samom avionu se vidi testiranje takozvanog “egress” sistema za spasavanje posade, što bi bila neka vrsta civilnog katapulta, s’tim što taj pneumatski sistem samo dovlači pilota po šinama do vrata za iskakanje.
Avion je imao izvanredne STOL karakteristike.
Ukupno je napravljeno četiri prototipa od čega je prototip br. 2 uništen u udesu koji je najverovatnije prouzrokovan flaterom na repu što je imalo za posledicu otpadanje kormila visine i levog horizontalnog stabilizatora u brišućem letu i udar aviona u zemlju brzinom većom od 270 čvorova. Tom prilikom je poginuo probni pilot Gerard Guillaumaud.
Prototip br. 3 je poslat sa timom inženjera i pilota među kojima sam bio i ja u Granadu na jugu Španije u civilni test centar. Tokom četiri meseca intenzivnog razvojnog ispitivanja ustanovljeno je niz nedostataka i tehničkih rešenja na avionu što je i pokušano da se popravi na prototipu br. 4.
Međutim zbog dugog odlaganja i problema u kontrli kvaliteta, prototip 4 je kasnio dugo te je stigao da napravi samo par letova pre nego što je glavni investitor odlučio da prekine finansiranje projekta.
Projekat je na ledu do daljnjeg, sva tri prototipa su u hangaru u Nemačkoj i čeka se eventualni kupac koji bi otkupio projekat i nastavio program. Zbog ekonomske krize u svetu ovo se još uvek nije desilo a kako će dalje proći ostaje da se vidi.-
Dodela “Zlatnog Orla” – Vazduhoplovni Savez Srbije
Thursday, 4. March 2010
Prošlog Četvrtka (25.02) održana je ceremonija dodele “Zlatnog Orla” u prostorijama Vazduhoplovnog Saveza Srbije. Više od 50 godina najboljim vazduhoplovnim sportistima sabiraju se rezultati iz takmičenja tokom sezone i najbolji među njima dobijaju ovu prestižnu nagradu. Najbolji od najboljih za ovu godinu su:
Goran Đurković, paraglajderista iz Vršca u letačkoj i
Živan Josipović, najbolji srpski raketni modelar u neletačkoj kategoriji.
Dvojica ovogodišnjih dobitnika “Zlatnog Orla” bili su među 200 zvanica na najvećem okupljanju civilne avijacije na zatvorenom prostoru u našoj zemlji. Osvajači najviših odličija na državnim prvenstvima u našem sportskom vazduhoplovstvu takođe su primili odgovarajuće nagrade. Priznanja je primilo i 15 državnih rekordera u raznim disciplinama.
Najinspirativniji među njima bio je svakako bivši pripadnik 63. Padobranske brigade Goran Todorović “Faca”. Nakon kobnog skoka pri kome mu je zakazao padobran i teške povrede usled koje je vezan za invalidska kolica, Faca je postavio novi (za sada i dalje nezvanični) svetski rekord za skok paraplegičara u tandemu. Poduhvat od koga zastaje dah dogodio se u Sloveniji (Slovenj Gradcu) iz aviona na visini od tačno 7.924 metra. Postavljanje ovog rekorda omogućio mu je kolega i prijatelj, bivši pripadnik 63. Padobranske i kao tandem-pilot pomogao Faci da ponovo iskusi svoju najveću strast. Strast od koje očigledno nikako ne odustaje i uz pomoć koje prikuplja sredstva za preko potrebno lečenje u Rusiji. Administrativni centar svih vazduhoplovnih sportova kod nas – Vazduhoplovni Savez, beleži intenzivne aktivnosti.
Uspesi:
- Beograd i VSS će 2011. biti domaćini godišnje generalne skupštine Svetske vazduhoplovne federacije (FAI). Globalne svetske institucije koja okuplja sportske saveze nacija i koja ima monopol na najvažnija takmičenja u vazduhoplovnim sportskim disciplinama. Organizacija koja će verovatno efektivno samo potrošiti ionako limitirane resurse udobno pada na period stogodišnjice Srpske avijacije. Prilika za pumpanje ega i ignorisanje mnogo akutnijih problema.
- Srbija, Kikinda tačnije, je dobila organizaciju evropskog padobranskog prvenstva za juniore i seniore.
- Kontinualna dominacija neletačkih disciplina u domaćim i svetskim okvirima. Vazduhoplovno modelarstvo i raketarstvo. Jeftinije, masovnije i sa rezultatima koji su za respekt. Srbija tu ne posustaje ni ove godine.
- Treći besplatan primerak časopisa “Sportsko Vazduhoplovstvo” u izdanju Saveza. Trenutno najkvalitetniji domaći časopis sa temom avijacije kod nas, produciran uz veliki trud i aktivnost PR-a Saveza i uz pomoć raznih firmi koje se bave vazduhoplovnim sportom. Celokupna medijska komunikacija VSS-a vodi se veoma dobro (uz hronični nedostatak poštene nagrade za trud i rad) i svetao je primer kako mladost i stručnost mogu da urade posao. Veoma konkretna suprotnost bacanju para poreskih obveznika na razne medija centre i politička popunjavanja jedino možda vizuelno prihvatljivih ljudi.
- Atmosfera. Generalno pozitivan utisak koji sam stekao pričajući sa i osluškujući razgovore najenergičnijih sportista. Padobranstvo, paraglajding, ultra-lako letenje i jedriličarstvo definitivno imaju sposobne ljude. Ljude koji nemilosrdno troše svoje vreme i entuzijazam na pronalaženje raznih načina da se takmičenja održavaju, najbolji nekako ipak šalju u inostranstvo i da se mladi privuku na neke nove načine. VSS za sada ne smeta previše u tome.
Neuspesi:
Hroničan manjak u budžetu i njegovo nestručno i nedomaćinsko trošenje je nešto na šta ni državna ministarstva ne obraćaju pažnju. Zbog čega bi to radio Savez? Inercija sada već obaveznog manjka novca ne posustaje i dodatni problemi nisu dobrodošli. Oni se naravno ipak dešavaju.
Reč je o slučaju Bradić-Ovuka. Slučaju bivšeg i sadašnjeg generalnog sekretara. Siniša Bradić, predhodni sekretar, smenjen je zbog lošeg rada. Procedura smenjivanja urađena je veoma nestručno i na osnovu toga Bradić dobija presudu da se vrati na posao i odštetu koja potencijalno može bankrotirati Savez. Presuda navodi da Bradić efektivno nema prekida u radu na toj poziciji i stoga će pripadajuće plate i ostali doprinosi morati da mu se isplate, kad-tad. Presuda se ne može izvršiti na silu (zaposedanje kancelarije i operativnog rukovođenja) pa čovek realno prima platu iako ne radi apsolutno ništa. Na suprotnoj strani fronta, Savez sprema svoju tužbu protiv Bradića za nanetu štetu tokom njegovog (ne)rada na pomenutoj funkciji.
Zla krv i nesporazumi podignuti su na najdestruktivniji mogući nivo po samu instituciju. Budućnost nikako nije svetla. Savez trenutno nije u mogućnosti da konkretno finansira ulazak novih mladih ljudi u formi obuka za razne grane letačkih i neletačkih sportova. Nemogućnost koja će se vrlo brzo pokazati kao fatalna za ovu našu stogodišnju avijaciju.
Photo: Dušan Atlagić
Boeing by “Prva Petoletka”, Trstenik
Wednesday, 3. March 2010Ove nedelje na blogu vas čeka nekoliko svetskih ekskluziva. Ljubaznošću Marka Ivankovića, vazduhoplovnog inženjera, pilota i padobranca iz Valjeva, imate priliku da vidite kako izgleda originalni sertifikat koji je “Prva Petoletka” iz Trstenika dobila od strane Boeinga kao ovlašćeni proizvođač komponenti za njihovu komercijalnu liniju aviona.
Zanimljivo je prisetiti se vremena kada je ova zemlja bila u samom vrhu vazduhoplovne industrije. U trenutku kada se Boeing 737-300 sve više pominje u kontekstu zastarelosti flote nacionalnog prevoznika i urgentne potrebe za njenom zamnom.
Ovako je to bilo nekada, kada je taj isti JAT imao taj isti najmoderniji avion među prvima na svetu i u Evropi:
Niš danas
Tuesday, 9. February 2010Novi guest blogger – Ivan Bečarević dolazi iz Niša. Fotografije (osim prve) Dimitrije Ostojić
I opet dan zatamljen sivilom. Hmm…Čudno, nisu tako rekli na prognozi.
Zar su opet omanuli? Ma ne, sigurno nisu, nepogrešivost je to. Nekako se nebo izobličilo, jako je čudno bilo…Da, veoma čudno… Niš, grad sa malo loših dana za čelične ptice. Povoljni uslovi, kotlina, ruža vetrova koja jako često odgovara svakoj namernoj i nenamernoj ptici dok izvučenim trapom grabi ka pisti. Stara dobra alternativa velikim aerodromima. Bespravno zapostavljen, nikada dovoljno cenjen.
A uvek je to zasluživao. Stari terminali, komunistička arhitektonska rešenja i od sunca izjeden natpis – “Aerodrom Niš”. Sladak mali Folow Me autić. Moderan – ne…Ali ima neku dušu, ta farba na njemu, završna obrada…Ipak ga prate…Ali ne često…Jer retki su dani kada nebo zapara neki jet motor…Čak toliko retki, da modernu životnu pojavu u gradu, nikako zanemarljivom po veličini, kao što je tutnjanje motora na prilazu izaziva uznemirenost i paniku…Nelagodu…Ali to je druga priča…Toliko puta prepričavana…Bombardovali nas…Da…Da li je mašina kriva?
Ne! Ali ljudima je teško objašnjavati.
Možda je teže tako nekome postaviti stvari, nego naterati ga da konstruiše istu takvu mašinu…Niš…Lep grad…Meni najlepši…Neki bi to nazvali lokalpatriotizmom, neki uskim vidicima…Neki bi pripisali to manjku putovanja i obilaženja sveta…Neee…To je nešto drugo…Nešto što svi ti koji etiketiraju neće shvatiti.
Nebo koje okružuje taj isti grad, priča drugu priču. Sećam se, kao klinac, dok sam se peo na toranj…Bilo je tu svega i svačega…Od Migova do Anova, od Gazela do “Krava”. Sva imena, sve životinje, svi nadimci. Smenjivali su se, čas gore, čas dole, neumorno izvršavajući zadatke zbog kojih su stvoreni. Jata gazela, da – bukvalno jata. Jurile su se u najrazličitijim formacijama, a onda bi ih presekao Mi-8 uz buku.
Ne postoji silikon ili diht masa koja bi izolovala prozore i sprečila rezonancu koju izazivaju dva “Kilimova”.
To je osećaj, te vibracije, ta slatka neizvesnost – hoću li ponovo morati da menjam staklo u dnevnoj sobi.A kada bi se sve spustilo, na scenu bi došao moj favorit, prvi avion koji mi je kao najsitnijem klincu privlačio pažnju! “Dvoklilac” An-2. Spreman je negde preko Jastrebca. Prelep prizor. Sunčan dan, avion koji bukvalno stoji u mestu, i gomila ljudstva koje verujući istoj takvoj gomili niti na svojim opasačima srlja niz otvor. Školjke tog malog dvokrilnog čuda. Prvo se ne vide, a onda počinju da se duvaju kupole. Ključan trenutak! Ne samo njima, već i pilotima koji čekaju poletanje. Psovke. Nema mrdanja kaže kontrola! Dok se ne spusti zadnji…Iz perspektive grada, to je malo drugačije. Ljudi nekuda jure, trče i robuju svojim administrativno birokratskim obavezama.
Preleće An-26. Nema ko nije podigao glavu. Roditelji dižu male dečake na leđa. Vauuuu…Antonov neumoljivo prolazi. Žuri. Nosi neki teret, nema vremena. Prelazi preko tvrđave i nastavlja.
On je bučan, odlučan, napet. Do krajnjih granica. Klinci se spuštaju sa ramena a zvuk lagano utišava. Samo par aeromitinga je ukrasilo ovaj grad. Ljudi je bilo zaista mnogo! Sve strukture, sve interesne grupe su pohrlile da vide šta to leti našim nebom. Prisustvovao tim retkim događajima…da…Ceo grad bude u znaku toga…Da…Ranije…Zadnji otvoreni dan avijacije pre par meseci nisam ni posetio. A majka mi radi na aerodromu…kontrola letenja…Šta da vam pričam…Medijski slabo (a vi čitajte patetično) propraćeno. Orlovi, Galebovi…Tutnje…Razaraju vazduh…Taj sunčan dan…A nikome nije jasno šta se dešava. Zvuk motora boli, i to se na licima vidi. Neiskusne glave na još neiskusnijim vratovima traže avione po zvuku tumarajući pogledom po nebu…Unezvereni ljudi gledaju odakle dolazi…Ko dolazi?
Treba nam terapija. Selektivno, plansko organizovanje druženja sa avionima…Neka svako priđe i dodirne te mašine…Poput najbanalnijih psihoterapija na trulom zapadu. Dodir čoveka i mašine.
Lečenje posttraumatskog stresa…A kada se opuste i omekšaju, lako cemo ustati. Treba vratiti tu ljubav. Zaspao sam na krevetu uz film…kao po običaju, spavam kao turista 1978 na železničkoj stanici-klupi. Budi me tutnjanje… 03:45 Am. Izlazim na terasu. Gusti oblaci impregnirani crvenom svetlošću grada i zvuk forsiranja motora pred sletanje…Primam tri poruke u približno vreme-približno koncipirane: “Šta bi?” “Nemam pojma”-”konceptualno” odgovaram. Ali sam zaintrigiran. Sutra saznajem da je alternativni status Niškog aerodroma te večeri došao do izražaja. Jaka magla u Bg-u nametnula je Niš kao mesto finalnog kontakta trapa sa asvaltom.
Ustajem ujutru, kao goxxxo. Kako i ne bih, kada sam spavao na “železničkoj”. Odlazim na kafu. Na putu mi vidno polje vetrobrana preseca Cesna našeg aerokluba. Odlazi na neki skup.
Volim tu sportsku avijaciju…Uvek nešto rade, kombinuju, improvizuju…Uvek smišljaju i organizuju. Gde li se zaputio…Baš zaintrigiran idem dalje, priključujući se istoj onoj masi koja robuje administrativno-birokratskim obavezama…Čekam dan kada će se iznad ovog parčeta neba opet leteti. Kada će biti više aktivnosti a manje “planiranja” letenja. Dan kada će se ljubav prema avijaciji u Nišu podići na nivo više od sklapanja maketa kupljenih u maloprodajama (ostataka maketa koje nam je Revel poslao). Malo entuzijasta i puno praznog neba. Prelepog plavog neba. Valjda će biti bolje. Optimizam, ako već sam po sebi često ne pomaže da se reši problem, bar u vidu vere živi i čuva strune u glavi za trenutke kada će se kreativno rastegnuti. Srpska Neurohibernacija. Niš, grad u kome sam rastao, provodio dane. Grad u kome ću ih provoditi i kojem ću se, ako me život odnese dalje od njega uvek rado vraćati. Jednog dana…
Kada mi bude najviše nedostajao. Vezan pred sletanje, posmatraću svoj grad odozgo, znajući da me dole gleda mnogo ljudi, sada novim očima bez straha, dok prelećem preko njihovog grada.
A ja ću za to vreme, odmarajući od te uloge, zadovoljno posmatrati nove šljašteće neon cevi, pažljivo izuvijane i upakovane u nove crvene ovojnice, novog, meni oduvek poznatog natpisa – Aerodrom Niš.
Posle magle – svetlost.
Time keeping by aviation aesthetics professionals
Thursday, 21. January 2010
Možda je najlucidniji opis Tango Six 2010 kalendara, na jednom od foruma dao, moj omiljeni hejter, simpatični zloćudni RV penzioner iz Dobanovaca – Cyber Fulchrum. Ovaj pionir domaće internet piraterije opisao je naš kalendar kao “prostituciju i pornografiju avijacije”.
Negativnih karakterizacija poput ove bilo je na još nekoliko mesta, ali dozvolite da započnem ovaj kraći osvrt sa možda najnegativnijom činjenicom od svih.
Realnom nemogućnošću da nas nekoliko izvedemo složenu produkciju jednog kalendara i da on ugleda svetlost dana.
To je činjenica koju smo definisali. I izabrali da ignorišemo.
Ono što nikako nije za ignorisati je možda i najvrednija stvar koju smo postigli ovim projektom. Uspeli smo da pokrenemo i animiramo sve značajnije činioce naše generalne avijacije. Izradu (štampanje) kalendara pomogli su aero-klubovi ultra-lake avijacije, poslovna avijacija, padobranski klub, proizvođač pilotskih jakni i odevnih artikala sa temom avijacije i prvi on-line pilot shop kod nas. Moralnu podršku su nam dali i ostali segmenti naše avijacije i na tome im svima još jednom zahvaljujemo.
Srećan sam što smo uspeli da spojimo ljude i da su svi veći sponzori projekta pritekli u pomoć onda kada je to bilo najpotrebnije. Svi su iz domaće avijacije i predpostavljam da smo uspeli da je reanimiramo, barem na kratko. Energija i entuzijazam su tu, kadrovski smo i više nego sposobni.
Detaljniji opis produkcije kalendara možete pročitati ovde.
Deo o korišćenju Facebook-a pri potrazi za modelima možete naći ovde.
Jedan od ciljeva projekta, promocija Tango Six Media etikete, je ispunjen. Po ne tako preciznoj proceni, razne sadržaje koji imaju veze sa produkcijom kalendara (slike, video, tekst) videlo je više od 3.500 ljudi.
Najveći “saobraćaj” na raznim on-line lokacijama dobili smo od Flight Internationala, najstarijeg časopisa i najposećenijeg portala posvećenog vestima u globalnoj avijaciji. Tu smo uvršteni u pregled svih svetskih kalendara u temi avijacije za 2010. godinu.
Nije loše, priznaćete, da veći deo planete dobije priliku da vidi kako je provesti jedan sunčan dan na Jarku ili Zemun Polju.
Projekat je zamišljen kao neprofitan i takav je i ostao. Tiraž od 300 primeraka unapred je podeljen. Deo na promociji koju smo imali tri dana pre nove godine, dok je ostatak raspoređen svim bitnijim ljudima u našoj avijaciji, forumima, časopisima i ostalim medijima.
Čitaocima bloga namenjeno je 10 primeraka. U određenom trenutku će na Facebook Fan Page-u Tango Six Bloga u nekom od sledeća tri dana (22. 23. ili 24. Januar) biti objavljen način na koji možete osvojiti jedan primerak za sebe.
Tako da pronađite nas na FB-u, pratite FP, reagujte na vreme i brzo!
Kako se Žića katapultirao
Saturday, 31. October 2009“Svaki pilot ima svoju banderu ili dalekovod. Samo je pitanje dana kada će ih pronaći.”
Živica Trifunjagić – Žića
(via Svakodnevnica Blog)
