Prvi srpski Aero – tabloid (Mercury)

Dani između 15. i 18. Novembra prošle godine bili su rezervisani za vazduhoplovnu izložbu koja se već godinama bori za svoju poziciju u vrhu svetske vazduhoplovne scene. Bio sam svedok izobilja i preterivanja u svakom pogledu. U zemlji koja je od 2004. treći najveći uvoznik oružja na svetu, odbrambena industrija nema problema sa svojim statusom. Cilj je bio jasan, kao i vekovima do tada. Okupiti trgovce širom sveta, dati im prostor, svu moguću slobodu i čekati najbolje ponude. Pustinjska pravila trgovine i Ujedinjenih Arapskih Emirata koja su na snazi vekovima.

“Velika Trojka”

890 kompanija iz 47 zemalja i 130 aviona na stajanci u uslovima svežije (kalendarske) zime nego obično. Bilo je jedva četrdesetak stepeni – bez ikakvog hlada.

Zvaničnik Erbasa je događaju podigao cenu ocenivši da je bi-anualna priredba civilne  i vojne industrije koja se održava na “Dubai International” aerodromu po njegovom mišljenju odmah iza Farnboroa i Buržea. Pomenuta psihološka barijera morala je biti pomerena i izgovorena od nekoga čija reč ima težinu. Poverivši organizaciju priredbe poznatoj britanskoj sajamskoj firmi, vladaoci Dubaija rešili su da događaju podrede sve svoje naizgled bezgranične resurse. Rešili su da demonstriraju svoju moć trošenja i priredili su događaj kakav se retko viđa. Izrečena potvrda je došla u pravi čas.

Zvanične cifre posećenosti dostigle su 50.000 ljudi i bitno je istaći da ovaj događaj nije bio otvoren za javnost, već samo za korporativne i vojne zvaničnike.

Sve to začinjeno sa možda najimpresivnijim i najaktuelnijim letačkim programom koji se može videti na nekoj sličnoj priredbi danas u svetu. Opšta dekadencija solo impresionizma praćena preciznim sinhronizacijama ličnih veština i nacionalnih ponosa. Svih pet dana po više od tri sata dnevno. Svetska ekonomska kriza? Nikako. Bar ne za još mesec-dva kako se kasnije ispostavilo.

Svetska premijera i Francuski inat

Lokid-Martin F-22A prvi put se pojavio na nekom aero-mitingu van kontinetalnih Sjedinjenih Država. Danima pred miting, svetska vazduhoplovna štampa selektovala je “trač mod” i pretresane su moguće geopolitičke implikacije izostanka “Raptora” sa poslednjeg Buržea i njegovog pojavljivanja ovde u Emiratima. Šest aparata je prisustvovalo obližnjoj multinacionalnoj vojnoj vežbi u vazduhu i u početku nije bilo planirano da se neki od njih pojavi na mitingu. Odluka je “doneta u poslednji čas” od strane “visokog civilnog zvaničnika” i ovaj lovac pete generacije je za publiku leteo četiri dana. Avion za koga je isključena mogućnost izvoza i čija je proizvodnja ograničena na 187 primeraka nije bio parkiran na stajanci već na susednom vojnom aerodromu sa koga je svaki dan doletao na izvođenje svoje odlično uvežbane rutine. Naknadno sam se družio sa displej pilotom i pitao ga postoji li psihološka barijera ili rezervisanost pri izvođenju tako komplikovanih manevara zbog činjenice da ne postoji direktna veza komandi sa upravljačkim površinam aviona. Posle detaljnog pojašnjenja fly-by wire koncepta i savršenstva njegove izvedbe na Raptoru, major Dejv “Zik” Skalicki ipak mi priznaje da postoji “nelagodnost koja stimuliše”. Očekivan odgovor mladog pilota na trenutno najkompetitivnijem radnom mestu u USAF-u.

Iako redovni u Dubaiju, Amerikanci su ove godine pored pomenute hladnoratovske relikvije preleteli i većinu primeraka operativnih sistema koji se trenutno mogu videti kako uspostavljanju neka njihova pustinjskih pravila po Zapadoj i Južnoj Aziji.

Herkules, C-17, Superhornet i F-15E su oprema koja se može videti na većini globalnih gostovanja USAF-a. Dok su JSTARS, E-2D i B-1B sigurno egzotika koja se ređe viđa. Nekoliko zanimljivih taktičkih bespilotnih letelica i SLAM-ER koga sigurno treba videti uživo makar i preko privremene ograde koja se na celom sajmu jedino nalazila okolo statičnog displeja ACC-a (Air Combat Command).

Pored njih, imao sam priliku da izbliza vidim novi Blekhok UH-60M o kome ovih dana stižu utisci iz borbene upotrebe u Afganistanu. Nakon 12 meseci korišćenja, armijski piloti kažu da su ovom modernizacijom dobili veću operativnu spremnost i da se digitalna “net-centric” povezanost koristi u svom punom dizajniranom i reklamiranom kapacitetu. 20% više snage u novim poboljšanim motorima, kokpit lišen “instrumenata na paru”, kompozitni krakovi elisa i veća nosivost – posebno bitna na velikim nadmorskim visinima Afganistanskih planisnskih masiva. Sve ovo potvrđuje pilot koji se oduševljava činjenicom da sam iz Srbije, jer mu je i tašta odavde.

Francuzi su došli u Dubai da bi prodali Rafala. Po svim izgledima ovo je trebao biti njegov miting. Marketinški je sve bilo izvanredno pripremljeno. Od novog Dasoovog termina “omnirole” (koji je na još jedan suptilan način trebao proturiti utisak posebnosti) do bedža kojeg smo dobili još prvog dana. Silueta Rafala u sredini i zastave Francuske i Emirata sa leve i desne strane. Kampanja prodaje tekla je, što je možda i najbitnije, sinhronizovano. Francusko RV je agresivno počelo da saopštava neke podatke simuliranih borbi u vazduhu iako to baš i nije važeći standard prodaje. Daso je sve to ispratio odličnim marketinškim nastupom, lobiranjem i pratećom infrastrukturom.

UAE RV  tradicionalni je kupac francuskih aviona i Daso računa na njihov plan povlačenja 62 Miraža 2000-9 koji je spreman da podrži sa ponudom koja se vrednuje između 6 i 10 milijardi dolara za nove Rafale uz već uobičajene ofset aranžmane.
U tom slučaju Emirati bi bili spremni na globalno projektovanje sile uz postojećih osamdesetak Lokid-Martin F-16 E/F Blok 60 i tri naručena Erbas 330 MRTT tankera za dopunu gorivom u vazduhu.

Inat ponosa je u slučaju francuza možda ipak opravdan. Fuzija senzora (pasivnih i aktivnih), sistemi za elektronsko ratovanje, data-link, multifunkcionalni podovi na jednom od retkih kompletno nacionalnih proizvoda. Tales elektronika, Snekma pogonska gropa i domaće razvijana ubojna sredstva su aduti i za dve velike borbe na drugim kontinentima koje predstoje Rafalu. Brazil je i dalje u procesu odlučivanja kako da privede kraju svoju političkim igrama opterećenu nabavku novog višenamenskog aviona dok su poslednje faze ocenjivanja konkurenata za Indijski program nabavke takođe u toku. U komšiluku je Kuvajt izrazio interesovanje (projektovana narudžbina od 4.4 milijarde dolara za 36 aviona) i zbog svih ovih razloga Rafal je bio na nebu svakog dana. Dok su mu u mirovanju na stajanci (poput ostalih evropskih borbenih aviona) sve podvesne tačke bile zauzete u konfiguraciji maksimalne borbene nosivosti.

Italijani, Kinezi i Rusi. Tim redom.

Ostatak prateće vazduhoplovne i odbrambene industrije zaposeo je štandove unutar četiri ogromne hale. Prilika da se izloži celokupan proizvodni program, predstave animacije i makete razvojnih programa i da insajderi industrije neformalno popričaju jedni sa drugima.

Finmekanika je dominirala u jednoj od hala. Jedna od najvećih odbrambenih kompanija na evropskom tržištu napolju je izložila M-346, avion svoje podružnice Aermakija. “Master” (ime izabrano na javnom konkursu čiji je inspirator dobio obilazak fabrike i jedan let) je dan pre početka izložbe zabeležio narudžbinu od strane Italijanskog Ratnog Vazduhoplovstva koje je tako postalo prvo u nizu korisnika. Računa se takođe na na UAE, Kuvajt i Katar.

Popout “Patroullie Du France”, “Frecce Tricolori” su leteli svaki dan. Jedino su drugog dana izmenili satnicu i zajedno u formaciji sa C-27J zatvorili program. Prikaz nacionalnog ponosa uz boje italijanske trobojke bio je precizno koordinisan sa Spartanom koji je predvodio devet aviona Trikolora.

Rusko prisustvo u Dubaiju ogledalo se jedino u formi nekoliko zaista impresivnih štandova u zatvorenom prostoru. Nisu doveli niti jedan borbeni avion i nipošto nisu bili raspoloženi za intervjue i ostale promo-aktivnosti. Kvalitet i način prezentacije bio im je na skoro identičnom nivou kao kod konkurencije sa zapada, dok su ponude i konkretna višenamenska rešenja bila mnogo konkretnija, pristupačnija i jeftinija. Prospekti svih varijanti helikoptera (borbenih i transportnih) na arapskom jeziku, neizbežno eksploatisanje starih baznih tipova moderzniovanih u ko zna kojoj varijanti i grub engleski koji za trenutke ima poslovičniju rezonancu od zapadnjaka. Rusi u svom punom sjaju i u konkretnoj misiji.

Još stidljiviji u pogledu javnih nastupa, Kinezi su se pobrinuli za svetsku premijeru broj dva u Dubaiju. Predstavili su svoj Hongdu L-15 “Falcon”. Napredni trejner sa modernom avionikom, ukrajinskim motorima i jasnim ciljem da konkuriše na nekoliko nastupajućih bliskoistočnih tendera u ovoj kategoriji. Neuobičajeno organizovanje pres-konferencije (kinezi to veoma retko rade) i savlađivanje jezičkih barijera uz retko viđen prizor preterano savesnih kineskih tehničara koji spremaju svoj avion za let dali su dozu egzotike i originalnosti vreloj stajanci.

Okršaji nad Al Dafrom

Na samo nekoliko milja u obližnjoj vazduhoplovnoj bazi Al Dafra odigravala se jedna drugačija vrsta letenja, konkurentna poput ove u Dubaiju ali sa mnogo više g sila, bez ograničenja zbog bezbednosti publike i sa ni malo sportskog duha.

U periodu Novembar-Decembar iznad trenutno jedne od najmodernijih svetskih vojnih vazduhoplovnih baza održao se ATLC kurs – Advanced Tactical Leadership Course. Združena vežba u kombinovanim vazdušnim operacijama (COMAO) koja zvanično ima za cilj uvežbavanje interoperabilnosti, kooperativnosti i ostalih razblaženih varijanti koalicione vazdušne igre. Fokus nije na bliskoj vazdušnoj borbi već na odeljenjima aviona koji naizmenično igraju uloge “crvenih” i “plavih”. “Crveni” simuliraju Ruse. Većinu faza njihove borbene upotrebe avijacije, od kopiranja taktika do upotreba raketa srednjeg dometa koje se ispaljuju jedna po jedna, simulirajući uobičajen način dejstvovanja starijih generacija ruskih lovaca po ciljevima u vazduhu.

Iako su letačke posade na ovoj vežbi prisutne isključivo zbog jasne profesionalne misije – sticanje iskustva u komandovanju, svetska vazduhoplovna štampa je posvetila dosta pažnje ovoj vežbi. Ovo je bio prvi put da se u DACT stanju svesti (Dissimilar Air Combat Trainig) nađu: Američki F-22A i F-16CJ, Francuski Rafali, RAF-ovi Tajfuni, Pakistanski F-7PG, Jordanski F-16 i najnapredniji F-16 trenutno – E/F Blok 60 verzija, ratnog vazduhoplovstva Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Nakon zvaničnih vežbi sa jasno utvrđenim scenarijima, ciljevima i ulogama bilo je i nezvaničnih treninga u kojima nije bilo striktnih pravila. Upravo su izjave komandira eskadrila o ovim detaljima podgrevale atmosferu u toku trajanja glavnog događaja u Dubaiju. Amerikanci su po običaju bili rezervisani dok Francuzi slobodnije interpretiraju nezvanične rezultate u okviru svoje integrisane marketinške kampanje.
F-16CJ su demonstrirali svoje Wild Weasel procedure dok je “Raptor” prvi put imao prilike da opravda svoju, u moderna vremena veoma skupu i limitiranu, filosofiju lovca sa isključivom namenom za borbe u vazduhu.

Do Farnbroa

Prošle godine u Novembru bio sam svedok poslednjih trendova u svetskoj vojnoj avijaciji. Komplikovani odnosi, politička savezništva i komercijalna partnerstva pružaju uvid u to koliko je bitno biti prisutan i staviti sebe na mapu. Kao kupca ili kao prodavca. Ko u tome bude bio najveštiji možda i dobije tu famoznu “dodatu vrednost” koja postaje mantra koje se sve više drže i bogatiji i siromašni. Sledeća priredba je i najveća na svetu, Farnboro, Engleska (19-25 07 ove godine). Tamo ćemo ponovo imati prilike da vidimo ko je naučio lekciju i prilagodio se a ko je zadovoljio svoje potrebe na buduću štetu nekog drugog.