Pre neki dan je brazilski Embraer objavio je nameru da u narednoj deceniji radi na civilnom vazduhoplovu sa samo jednim pilotom.
Odmah su se ogradili da je to njihova ideja. Mada ne bih smeo desnu ruku u vatru, da nema nikoga sa njima ili iza njihove ideje. A evo i zašto:
1. ICAO je pre pet godina popustila pod pritiskom avio kompanija koje su molile da se obavezno penzionisanje pilota pomeri sa 60 na 65 godina starosti. Ali ne da vreme prođe tek tako, a da situacija postane još gora, no što je bila. A to je upravo ono što se desilo.
2. Ni tada, niti sada, niko mrdnuo malim prstom nije. Aviokompanije su ovaj period iskoristile ili da smanje troškove ne školujući pilote ili da uvećaju profit iz istog razloga. Vazduhoplovne vlasti su utonule u zimski san tokom ovih pet godina. Svi blaženi.
3. Kada je urađena prva ozbijna i nepristrasna analiza potreba tržišta u narednih 20 godina desio se šok. Pokazalo se da je predviđeni manjak skoro pola miliona novih pilota i više od pola miliona mehaničara. Industrija se nalazi u bezizlaznoj situaciji. Nema se niti volje, niti para, niti vremena, niti škola da se manjak nadoknadi na vreme. Godine koje su pojeli skakavci, nemar, letargija, indolentnost i pohepa. Najviše pohlepa!
Umesto da se koncentrišu na rešavanje ovog zaista kolosalnog problema, cela industrija se igra igre kukavičijeg gnezda. Pokušavaju da kroz Embraera opipaju puls javnog mnenja. Da vide da li mogu da podmetnu kukavičije jaje.
Da se razumemo, svestan sam da se napredak civilizcije, a samim time i tehnologije, ne sme i ne može zaustaviti, ali sam protiv toga da se pohlepnima u avio industriji da još jedna šansa da zabrljaju sve što se da zabrljati. Dobili su pet godina zimskog sna. Sada je vreme za buđenje i vreme da se zasuču rukavi.
Živo me intersuje kako će ubediti običnog putnika i osiguravajuće kompanije.
