Tango Six Blog » Flying a bus through friendly skies

Ima li pilota u avionu? Jedan ili nijedan?

Vladimir Milićević — Thu, 24 Jun 2010 07:51:09 +0000

Pre neki dan je brazilski Embraer objavio je nameru da u narednoj deceniji radi na civilnom vazduhoplovu sa samo jednim pilotom.

Odmah su se ogradili da je to njihova ideja. Mada ne bih smeo desnu ruku u vatru, da nema nikoga sa njima ili iza njihove ideje. A evo i zašto:

1. ICAO je pre pet godina popustila pod pritiskom avio kompanija koje su molile da se obavezno penzionisanje pilota pomeri sa 60 na 65 godina starosti. Ali ne da vreme prođe tek tako, a da situacija postane još gora, no što je bila. A to je upravo ono što se desilo.

2. Ni tada, niti sada, niko mrdnuo malim prstom nije. Aviokompanije su ovaj period iskoristile ili da smanje troškove ne školujući pilote ili da uvećaju profit iz istog razloga. Vazduhoplovne vlasti su utonule u zimski san tokom ovih pet godina. Svi blaženi.

3. Kada je urađena prva ozbijna i nepristrasna analiza potreba tržišta u narednih 20 godina desio se šok. Pokazalo se da je predviđeni manjak skoro pola miliona novih pilota i više od pola miliona mehaničara. Industrija se nalazi u bezizlaznoj situaciji. Nema se niti volje, niti para, niti vremena, niti škola da se manjak nadoknadi na vreme. Godine koje su pojeli skakavci, nemar, letargija, indolentnost i pohepa. Najviše pohlepa!

Umesto da se koncentrišu na rešavanje ovog zaista kolosalnog problema, cela industrija se igra igre kukavičijeg gnezda. Pokušavaju da kroz Embraera opipaju puls javnog mnenja. Da vide da li mogu da podmetnu kukavičije jaje.

Da se razumemo, svestan sam da se napredak civilizcije, a samim time i tehnologije, ne sme i ne može zaustaviti, ali sam protiv toga da se pohlepnima u avio industriji da još jedna šansa da zabrljaju sve što se da zabrljati. Dobili su pet godina zimskog sna. Sada je vreme za buđenje i vreme da se zasuču rukavi.

Živo me intersuje kako će ubediti običnog putnika i osiguravajuće kompanije.

Vulkan

Vladimir Milićević — Tue, 20 Apr 2010 09:05:46 +0000

Sedim kod kuće, već danima, i čekam da se Evropa pospe pepelom. Leti se po malo, ali i to, ne redovno. Čas se otvori, čas zatvori vazdušni prostor iznad neke zemlje Evrope. No, oni kažu da smo u 21 veku!

Čini mi se da nam je trebala jedna ovakva nepogoda da shvatimo koliko još uvek zavisimo od Majke Prirode. Sva tehnologija, svo busanje u prsa, ne vredi ni po lule duvana. Sedi i čekaj da se pepeo raziđe. A kad će to da bude? Bog sveti zna!

Pepeo podjednako smeta i trećoj i četvrtoj i ko zna kojoj generaciji avio motora. Stakla na prozorima pilotskih kabina i dan danas ne trpe pepeo. U Evropi u ovom trenutku ne postoji iko ko može da napiše suvislu i iole tačnu analizu problema i da izvede jasnu procenu rizika.

A do pre neku nedelju su nas plašili da se planeta zagreva, da nam preti kataklizma zbog CO2. Kad ima šta da vidimo!

Dobri stari vulkan je celu Evropu bacio na kolena!

Ne daj se Majko Prirodo. Ovi dunsteri imaju još puno da uče da bi mogli da ti doakaju.

Srećna stara 2009. godina

Vladimir Milićević — Tue, 19 Jan 2010 12:18:34 +0000

Srećna stara 2009 godina Za nama je 2009, godina velikih očekivanja, velikih promena i velikih nada za civilno vazduhoplovstvo Srbije. A kakav je suma sumarum za 2009?

JAT je i dalje ničiji i svačiji. Niko ga još nije kupio, a kad će ne zna se. Vize su ukinute, pa se navala avio kompanija na tržiste Srbije može samo predpostaviti. Open Sky je napokon primenjen. Hvala ti Bože, gde čuli i gde ne čuli! Niš ima sasvim izgledne sanse da postane međunarodni aerodrom sa redovnim saobraćajem. I ovde hvala Bogu! Na proleće se mogu očekivati značajne novosti na planu letenja iz i u Srbiju. Tour operateri Srbije su izgleda digli ruke od JAT-a. Potvrdu ili demant ovoga ćemo imati na sajmu turizma 2010 godine. Zbog fenomenalne kompanijske politike JAT-a preti novi egzodus pilota. Ko li će ostati da leti u JAT-u?

Elem, ako nastavim ovako pitam se da li je zaista stara 2009 bila srećna? Ako ona nije bila srećna, šta li se tek može reći za 2010? U svakom slučaju, Svima Nama želim Srećnu i Uspešnu 2010 godinu. Godinu koja obećava. Godinu koja pruža priliku Srbiji da pokrene svoje civilno vazduhplovstvo sa dna. Godinu koju smo tako željno već godinama očekivali.

Novi avion za srednjelinijski saobraćaj-nastavak

Vladimir Milićević — Sat, 02 Jan 2010 14:38:58 +0000

Pre mesec i po dana napisah da je došlo vreme za pekinšku patku. I evo patke, stiže na poslužavniku. Pravo iz Kine.

Comac samo što nije zvanično potvrdio izbor motora za C919. A kada potvrdi, sve su šanse da će motor biti CFM Leap-X. Motor koji je još uvek na papiru, ali koji obećava da će situacija na tržištu kratko-srednje linijske flote biti veoma vruća i interesantna.

Izbor Kineza će postaviti Airbus i Boeing pred samo jednu opciju, a to je da ubrzano urade nešto sa A320 i B737 familijom aviona. I ne samo brzo, već i kvalitetno. Ovaj put kozmetička doterivanja neće biti dovoljna. Ne, ovaj put se mora ići u radikalne izmene. Ili radikalno ili Kina uzima štafetnu palicu iz ruku Zapada. Doduše, ona će to uraditi pre ili kasnije, ali sada ću se zadržati samo na avio industriji i samo na A320/B737 segmentu iste.

Novi motor bi trebao da omogući fantastičnu uštedu u potrošnji goriva. Čak do 16% u odnosu na sadašnju CFM porodicu motora. Ni na pamet mi ne pada da sada ovde ponavljam već poznato, a to je koliko će ta ušteda biti od značaja avio kompanijama kada se budu odlučivala, koji avion i od koga da kupe. Uz ostale inovacije koje Kinezi nagoveštavaju budućnost kratko-srednje linijske flote je zaista sjajna. Uz Kineze, Ruse i ostatak novopridošlih, napokon će Airbus i Boeing morati ozbiljno da zasuču rukave i prionu na posao.

Zaista sam znatiželjan kakav će odgovor Zapada biti na kineski izazov. A da se oluja sprema, vidi se iz nagoveštaja da Kina ubrzano radi na finansijskom paketu koji će pružiti potencijalnim kupcima kineskog prozivoda. Sa Zapadom koji se jedva oporavlja od finasijskog udara, ovaj dodatni kineski udar može biti odlučujući.

Novi avion za srednjelinijski saobraćaj

Vladimir Milićević — Thu, 12 Nov 2009 10:52:05 +0000

Već je odavno srednjelinijska flota ( single isle aircraft ) zrela za zamenu. Ali niti iz Airbus-a, niti iz Boeing-a nema pisma, razglednice, dopisnice, čak ni poštanske uputnice. Airbus se bavi sa A 350 i A 380, a Boeing sa B 747-8 i sa B 787. Oba u problemima do guše.

Airbus 320 familija ulazi polako u četvrtu deceniju. A Boeing 737 samo što nije zagazio u šestu deceniju. Kada ovo navodim, mislim na vreme kada su avioni dizajnirani. Znači i prvi i drugi su uveliko srednjovečni, a zna se šta to znači u avio biznisu. Stara tehnologija, nema kompozitnih materijala, potrošnja goriva koja ne zadovoljava današnje zahteve avio kompanija, i tako dalje i tako bliže.

Već duže vreme avio kompanije traže i od Airbus-a i od Boeing-a da daju plan razvoja novog srednjelinijskog aviona. Međutim, oba proizvođača se igraju gluvih telefona sa avio-kompanijama. Što ih moze skupo koštati. Jako skupo.

Danas je imperativ smanjiti emisiju CO2, a samim tim i potrošnju goriva po pređenom kilometru/milji. To se može postići samo novim dizajnom i novom tehnologijom. A to zahteva novac i vreme. Novac će se nekako i naći, ali vreme???!!!

Da đavo ne spava, potrudila se Kina. Oni su najavili novi avion ove kategorije za osam godina. Znači 2017. Zove se C 919 i strašno liči na A 320. Samo što će na njemu biti nove tehnologije, onoliko. Cilj je smanjiti potrošnju goriva za 15%. Nova tehnologija, novi motori i kineska produktivnost uz kineske cene, može prouzrokovati mnogo glavobolje Airbus-u i Boeing-u. Ako tome pridodamo još neke proizvođače koji iz prikrajka osmatraju tržište, glavobolja može da potraje. Da ne kažem da pređe u hroničnu.

Zlurade komentare na račun Kine, upućujem na činjenicu da Kina već po licenci prozivodi A 320, a da priprema i novi regionalni Jet. Interesantno.

Možda bi polako mogli da upisujemo kurseve kineskog jezika, vežbamo upotrebu kineskih štapića kad naručimo mešano meso u kafani i da selotejpom kosimo oči, makar dok spavamo.

Izgleda da će biti kom opanci, a kom obojci. A i kom tržište srednjelinijske flote.

Uzdravlje i daj jednu pekinšku patku na moj račun.

Počelo je, počelo !!!

Vladimir Milićević — Mon, 26 Oct 2009 11:28:56 +0000

Open Sky je stigao u Srbiju. Dobro nam došao. Bilo je krajnje vreme.

Malev, Montenegro i Niki su prve laste koje stižu, ne s’ proleća, već ove zime. Davno su trebali biti ovde, na našem nebu. I ne samo oni. Ko god ume, zna i može je dobrodošao. Bolje ikad, no nikad. Sad samo da pratimo razvoj događaja i da vidimo kom opanci, a kom obojci. Može i Manolo Blahnik cipele. (Moja žena ne bi imala ništa protiv!!!)

Siguran sam da će za njima i drugi doći i da će to biti podsticaj da se kod nas ustalasa žabokrečina, koja se taložila godinama. JAT će morati da prihvati loptu na svom terenu i da zaigra igru po svetskim pravilima. I ako je sposoban da ubeleži bodove na domaćem terenu. A ako nije, onda sorry but …!

Jedino što moram da primetim, je sledeće: JAT će morati da igra sam, bez saigrača.

Već duže vreme, (skoro pet godina), grupa naših profesionalaca u avio saobraćaju pokušava da podigne na noge prvu srpsku privatnu avio kompaniju, baziranu na low cost ideji. I kao što moja recenica kaže – pokušava.

Ne uspeva. Iz jednog prostog razloga. Dabogda komšiji crkla krava. To što neće imati niko koristi od mrtve krave, nema veze. Važno da se podmeću klipovi pod noge.

Do sada su više stranih i domaćih investitora pokušali, u više navrata, da osnuju avio kompaniju u Srbiji. Bez uspeha. A razlozi za spoticanje?

Od “… nemojte, nije još vreme!”, do “… da vama dozvolimo, pa da odmognemo JAT-u!!!!”. Ovi odgovori nisu sa Kalenić pijace. Ne, to su odgovori dobijeni u relevantnim institucijama Republike Srbije. Od zvaničnika države, koja kaže da se zalaže za razvijanje srpske privrede i tržišta!!!!???

Zadnja inicijativa o kupovini Aviogenex-a i investiranja u isti, svežeg novca, novih aviona i razvoja srpskog civilnog vazduhoplovstva je propala, zato što Republika Srbija nije htela da otvori tender za privatizaciju istog, pod parolom, tako ćemo odmoći JAT-u. A i zato što je Direktorat Civilnog Vazduhoplovstva odbio da održi važnost AOC-a koji Aviogenex ima, pri preuzimanju od strane novog vlasnika. Zamislite investitora koji uloži svež novac, kupi avio kompaniju, a Direktorat kaže: “Puj, pike, ne važi!”. Znači kupiš aviokompaniju sa AOC-om, a onda DCV oduzme isti i ajd’ ispočetka, a potrošio si milione!!!!! Budalaština na kvadrat!

Umesto da srpska avio kompanija krene u pravom trenutku sa pravom idejom, zaposli domaći kadar, osvoji deo tržišta i nađe svoje mesto na nebu Srbije, mi Open Sky počinjemo sa stranim avio kompanijama. Fenomenalno!!! Izvanredan biznis potez!

I dalje stojim iza stava: Odlično je da su počeli sa primenom Open Sky, makar i sa zakašnjenjem. Nego, zašto sami sebe spoplićemo?

ZAŠTOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!?????????

Velika dilema

Vladimir Milićević — Wed, 16 Sep 2009 16:07:44 +0000

Čitam u novinama komentare na Veliku dilemu našeg nacionalnog prevozioca. Primećujem, takođe, da dežurni lešinari srpskog civilnog vazduhoplovstva nalaze za shodno da kažu koju reč. Neka, neka ih, neću o njima.

U medijima se postavlja arena za odluku stoleća. B ili A? Ili mozda ako više volite A ili B? Ponovo ćemo mesecima roptati i stenjati, dok ne iznedrimo, novo, Istorijsko Ne. Jer kod nas nijedna odluka ne može biti laka ili spontana. A ne, mi moramo da iz dubine duše i nedara iznedrimo nešto što još niko, do dana današnjeg, nije video, čuo, pomislio.

Kod nas se odluke ne donose u pozitivnom smislu. Tipa, “Da, hoćemo da kupimo to i to!” Ne, ne, mi uvek počinjemo, “Ne, vala nećemo mi to i to!” Važnije je da pokažemo da smo mrskom neprijatelju u lice sasuli sve što o njemu mislimo, makar nakon toga gloginje jeli. I na taj način još jednom pokažemo da nismo odmakli dalje od pred pubertetskog inata. Mi smo nacija pubertetlija. Manje ili više.

Na stranu to što Nacionalni prevoznik ne može da napuni avione na nekada popularnim linijama za zemlje gde naši gastarbajteri vec četvrtu deceniju rade da zarade i da se vrate kući.

Na stranu to što se ne zna ko pije, a ko plaća u morbidnom odnosu Nacionalni prevoznik-Tehničko održavanje Nacionalnog prevozioca.

Na stranu to što Država poslednjim trzajima pokušava da pomogne Nacionalnom prevozniku izjavljujući da za primenu Open Sky ugovora nema tehničkih mogućnosti.

Na stranu to što se od Nove godine, možda, ukidaju vize za srpske pasoše i jedino se za Srbiju u idućoj godini planira porast obima avio saobraćaja.

Ako dodam još koju stranu, zastraniću i Ja, nakon svih onih u srpskom avio saobraćaju koji su odavno zastranili.

Gde je spas?

U momentalnom, trenutnom, zaokretu u strategiji koja treba da označi modus operandi Nacionalnog prevozioca.

Racionalizaciji flote. Da nam u isto vreme ne poleće 4-5 letova, a da zatim imamo prazan hod aviona.

Smanjenju operativnih troškova, koji treba da dovedu do smanjenja cena karata.

Razvoju saobraćaja sa jedinog alternativnog aerodroma koji imamo. Niša. Po cenu da putnik iz Beograda ide u Niš da bi leteo dalje, dok Glavni aerodrom ne shvati da mora da izađe na tržište sa tržišno orijentisanim ponudama.

Da se definiše ko i šta radi u Nacionalnom prevoziocu.

A tek onda se možemo pitati da li A ili B? U međuvremenu na aerodromima širom sveta ima na hiljade aviona koji se za pristojan novac daju unajmiti i upotrebiti za podizanje posrnulog Nacionalnog prevozioca.

Samo, za takav dil nema 3% provizije, koje ima kod kupovine novih aviona. Nema lakih para za srpske politicke partije i glavonje u istim.

Možda bih trebao da se korigujem? Možda je Velika dilema u stvari trilema? Da li A ili B ili 3%? U tom slučaju zna se odgovor. Zar ne?

Drva za zimu ili ogrev

Vladimir Milićević — Fri, 21 Aug 2009 13:12:32 +0000

Polako prolazi letnja sezona. Koje zaradio pare, zaradio je, a ko nije, taj će sa zebnjom čekati jesen i zimu. Ovo naročito važi za avio kompanije.

Slaba sezona je otežala i onako tešku situaciju vazdušnih prevozilaca u Evropi. Malo se para zaradilo tokom leta, a još manje je ostalo da se gurne u slamaricu za duge zimske noći. Na prste jedne ruke se mogu nabrojati prevozioci koji mogu mirno da dočekaju Oktobar i zimski red letenja. A i njima nije svejedno.

Narod se sve teže odlučuje da odreši kesu i krene na put, čak i u sezoni godišnjih odmora, a kamoli van sezone. Pad prometa u Evropi se meri dvocifrenim brojkama. Prevozioci pokušavaju da prate taj trend smanjenjem svoje ponude, ali postoje granice do kojih mogu da ide. Ne smeju mnogo da skrešu ponudu, inače im preti revolt sopstvenih radnika, koji takođe brinu o sopstvenom ogrevu za zimu. Sve u svemu nezavidna situacija.

Kako se sada može videti, a samim time i predvideti, mnoge kompanije će teško prebroditi zimu, ako uopšte i prežive. Pare nisu zaradili i obezbedili za zimski san, a kredita ili nema ili su skupi do bola. Velikani vazdušnog saobraćaja Evrope su na kolenima. Neke kompanije za koje je do pre par godina bilo nezamislivo da brinu o zimskom snu, sada se ježe i na pomisao šta i kako u Oktobru, Novembru. S’ jedne strane slabo ovogodišnje finansijsko poslovanje, s’ druge strane prethodni veliki dugovi i loša poslovna politika, a sa treće strane navala Low-fare kompanija i na onako smanjeno tržiste. Opšta katastrofa.

British Airways je naumio da se reši, za sada 178 pilota. To je oko 5,5% od ukupnog broja njihovih pilota. Virgin namerava da se reši 121 pilota, što je nešto malo više od 15% od ukupnog broja njihovih pilota. I tako dalje i tako bliže. Da nije samo UK u pitanju, evo vesti da SAS namerava da otpusti 1000-1500 radnika uključujući i pilote. I to je nova brojka, na brojku od 3000 radnika koju se već ranije najavili. Znači između 4000 i 4500 radnika će čekati zimu bez drva za ogrev.

Kada pogledamo po svetu vidimo da je situacija veoma teška, a kad pogledamo u svoje dvorište vidimo da je katastrofalna. Kod nas, em nema drva za ogrev, em nema ni ognjišta, niti odžaka. Mi golog tura hrlimo u trnje svetske ekonomske krize. Bez plana, bez ideje, bez novca i bez pameti.

Na kraju nam ništa drugo ne preostaje nego da probamo hibernaciju. Da kao mede prespavamo zimu. Ionako smo sve ostalo, vredno i pametno, već odavno prespavali.

Stara frajla, novo ruho…

Vladimir Milićević — Wed, 24 Jun 2009 13:59:33 +0000

Tragom skorašnjih vesti , jedne malo starije i jednog zdravog razmišljanja.

Čujem, šuška se, hoće Država da ulepša Staru Frajlu i eventualno je ponudi na udaju.

“DEVOJKA NA UDAJU!!!!!!!!!!!”

Tako je vikao Stanislav u Radovanu III. No, ni on nije uspeo da udomi Georginu.
Džaba je Rumenka sašila novu haljinu kojom je prekrila blaženo stanje iste.
Samo, lako je bilo sa Georginom. Ona je bila svega pet godina u drugom stanju.
Ova Frajla je u nekom desetom stanju, već decenijama. Tu ne pomaže haljina i šminka.

Ne vredi menjati ime, ako ostane ista suština.
A kada je reč o Staroj Frajli po imenu JAT, tu ne pomaže ni plastična hirurgija. Nažalost!!!
Naumili da promene ime, okrenu par novih refrena i sve će biti kao novo.

E neće!!!

Ostaće isti ljudi, ista filosofija, isti dugovi (ili jos veći, jer treba platiti za ulpešavanje),
isti avioni, iste linije, iste prepreke. Ma, lakše mi je bilo da napišem sta će biti različito.
Samo će ime biti različito, a imidž će i dalje biti isti. Iliti nikakav.

Stoga, ovaj jalovi pokušaj pretvranja JAT-a u zgodnu mladu, ustvari neću ni da komentarišem.
Nema svrhe. Jer presipanje šupljeg u prazno je uvek završavalo skandalom, potrošenim parama
i izgovorima da su svi drugi krivi, sem njih samih.

Šta to čujem u daljini? Ček, ček, da nije to mladoženja na vidiku?

Nije, to nam stiže delija iz sveta, zove se Open Sky. On će frajlu doterati u red. Vreme je.
Samo još jedna nepoznanica. Ko nam je Stari svat, a ko Dever?

Predrag Draško Vujović ili jedna tužna priča

Vladimir Milićević — Mon, 08 Jun 2009 12:26:34 +0000

Tragom vesti
Siva eminencija JAT-a. Predrag Vujović.

Čovek koji je krajem osamdesetih najuren iz JAT-a, danas se opet na mala vrata gura u prostor
civilnog vazduhoplovstva Srbije.

Za njegovo eliminisanje iz JAT-a krajem osamdesetih treba pomenuti samo jedno ime i shvatiti
zasto se On uvek vraća nazad, kao bumerang. To ime je Miljenko Zrelec.
Za sada ću se na tome zaustaviti.

Nazad na Draška.

Čovek koji patološki mrzi pilote. Rekao je, onih dana, da im nikada neće zaboraviti to što su ga
oni izbacili iz JAT-a.
Čovek koji je od kraja osamdestih živeo samo zbog jednog cilja. Da se vrati u JAT i da naplati “dugove”.
I vratio se za vreme Đinđića, da bi ga opet izbacili. Samo ovaj put ne piloti. To jest, ne samo piloti.

Evo ga danas u prilici da opet pokuša da naplati svoje dugove preko kože JAT-a i ljudi koji u njemu rade.
Lešinar na kvadrat. Čovek koji ne zaboravlja, a još manje prašta. Najviše svoje neuspehe.
A jedan od njih je Centavia i njeno zatvaranje na insistiranje JAT-a. Ima tu i neuspeli porođaj, zvani Air MAXI.

Dva pokušaja da se osveti JAT-u. Oba neuspešna. Za sada. No, evo i trećeg pokušaja.
Koji, uzgred budi rečeno, može i da mu donese nešto para. Nije na odmet.

O njegovim propalim idejama, lošim poslovnim potezima na račun JAT-a, dugovima i skandalima, nećemo danas.
Neda mi moje poštenje i obraz. A obraz nema cenu, zar ne?

Ili mozda nema obraza, zar ne?