Novi aerodromi, heliodromi..

Nekoliko puta sam se na blogu bavio temom izgradnje kapaciteta (aerodroma, infrastrukture) od strane države. Nedavne inicijative Ministarstva odbrane usmerile su reflektor na perspektivu nekoliko aerodroma u regionalnom i low-cost modelu poslovanja. Kapacitet će dakle za nekoliko godina postojati ali osnovna predpostavka za zdravo poslovanje – inicijativa privatnog kapitala da stvori tržište i dalje nedostaje. Najava komercijalnih operatera i dalje nema.

Inicijativa Direktorata je ideal koncepta “državne pomoći vazduhoplovstvu”, sintagma kojom su svima puna usta kada kritikuju rad ove institucije i njenu razvojnu ulogu. Država je tu da obezbedi infrastrukturu, reguliše tržišnu utakmicu i pusti privatni kapital da svojom inicijativom stvori i oblikuje tržište. Još ako se akcije slične ovoj finansiraju iz Evrope, tim bolje.

Ovaj konkretni primer je goli minimum potrebnih aktivnosti koje se istini za volju polako događaju u srpskom civilnom vazduhoplovstvu. Kada se izuzumu nemaštovito i isprazno verbalizovane fantazije poput Integrisanog sistema generalne avijacije i boljeg iskorišćenja sportskih aerodroma čiji je proponent u predhodnom vremenu bio tadašnji pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj, ostaju ovako konkretne i pozitivne stvari.

Međutim, ono što je važnije, ono što sve nas treba da zanima su vesti o privatnom kapitalu koji će rizikovati, osnovati i pokrenuti taj famozni regionalni komercijalni vazdušni saobraćaj. Koliko će to biti moguće u obeznađenoj 2012. godini ostaje da vidi. Ali tek kada neko konkretizuje jedan od mnogobrojnih biznis planova (za koje pozudano znam da postoje) videćemo da li u Srbiji postoji razlog za sve te nove aerodrome i heliodrome ili su, nedajbože, deo političke kampanje.

Vladini biz-jetovi

Uprkos veoma šizofrenom natezanju sa medijima da li će ili neće obnoviti svoju flotu, Vlada Srbije ispala je relativno iskrena. Kao što su isticali u kapacitetu “dobro obaveštenih izvora” takva kupovina bila bi loš politički potez u doba krize ali to je izgleda važilo samo za ovu godinu. U predlogu budžeta za 2012. godinu novi avion je predviđen i pare su obezbeđene. “Nabavka aviona za potrebe Vlade” budžetirana je sa 3.156.000.000 dinara ili 30 miliona evra. U godini koja će po najavi predsednika republike biti još gora od ove očekuje se dakle tender namenjen zanavljanju flote avio-službe kojoj istina novi avioni trebaju. Koliko je mudro i efikasno trošiti pare poreskih obveznika na vrstu transporta koja nikako nije ključna (postoje komercijalne alternative) politički je apsekt koji ovom prilikom neću razmatrati. Najave da Vlada možda ipak neće realizovati ovu budžetiranu opciju naivne su jer je tih 30 miliona u tom slučaju zarobljeno nekom drugom korisniku. U odsustvu konkretnog amandmana koji će to ispraviti čeka se delegacija Dassault-a.

Jat. Održavanje likvidnosti

Dok nabavka poslovnih mlaznjaka u kontekstu praktične 24/7 raspoloživosti i prevoženja tenisera ili plivača sa osvojenih turnira možda i ima smisla (ili se može prodati kao priča), nastavak finansiranja prevaziđenog koncepta nacionalne aviokompanije i ove godine će verovatno proći neprimećeno.
Jat novim budžetom dobija 1.052.000.000 dinara (10.000.000 evra) za “održavanje tekuće likvidnosti”. Likvidnosti koja je lepo karikirana na stranama 30, 31 i 233 gde se smenjuju imena raznih banki. Jer koncept nacionalnog avioprevoznika je profitabilan, zar ne?

Jat Tehnika Zdravog Razuma

Dok ih braća u letačkoj (Jata) ne vole zbog toga što im avioni padaju i samopovređuju se unutar hangara ne vole ni oni svoju nekadašnju braću. Za razliku od Jata, Tehnika posluje sa zdravim kapitalom (stranim, na osnovu održavanja aviona) i od Vlade će ovim budžetom dobiti možda jedinu smislenu investiciju u srpskom vazduhoplovtvu koja je po svom karakteru razvojna i u perspektivi može doneti profit i verovatno se kao takva isplatiti. Ovaj budžetski incident potvrda je nedavne vesti o otvaranju nove linije održavanja Erbasovih aviona. Tehnika je dobila 526.000.000 dinara (5.000.000 evra) za izgradnju hangara 2 u cilju prihvatanja i osvajanja tehnologije održavanja novog tipa aviona Erbas porodice 320.

Mi-17, PVO sistemi i modifikacije

Budžet Ministarstva odbrane (bez izdvajanja za Inspektorat odbrane, VBA i VOA) za 2012. godinu iznosi 49,484,491,000 dinara. To je za 21,487,951,000 dinara manje od ovogodišnjeg budžeta. Posledice za ViPVO u razmatranju ovog podatka zvanično nisu poznate ali se masa sredstava proporcijalno sigurno mora umanjiti svim vidovima i znajući da je održavanje tehnike za vazduhoplovstvo jedan od najvećih izdataka sledeća godina će verovatno biti izazovnija od tekuće u tom pogledu.

Dobre vesti za ViPVO nalaze se u objedinjenom nabrajanju nabavki novog naoružanja i ratne tehnike za Vojsku Srbije. Pored nabavke municije i minsko-eksplozivnih sredstava, naoružanja i vojne opreme, nabavke borbenog vozila točkaša i sredstava za telekomunikaciju definisana je nabavka višenamenskog transportnog helikoptera. Radi se o letelicama Mi-17 što je nedavno potvrdio i komadant ViPVO.  250. raketna brigada neće dobiti nove protivavionske raketne sisteme već sredstva za modifikaciju postojećih. ViPVO takođe dobija sredstva za modifikaciju vazduhoplova.

4647-11

Osnivanje Srpske Svemirske agencije po svemu sudeći kasni. Ideja potpredsednika Privredne komore izvesnog dr. Sjekloće plasirana je u Novostima prošlog oktobra da bi pre neki dan bila reciklirana u E-novinama kao zanimljivost. Da li slučajno ili kao deo ponovo lansirane, da je nazovem kampanje, ideja je ponovo je stavljena na sto:

“Glavna funkcija bila bi saradnja sa drugim agencijama u svetu. Naša agencija mora da bude spremna da razvija svemirsku tehnologiju, koja se može koristiti u naučne, ali i u komercijalne svrhe. U njenom radu će učestvovati eksperti različitih profila iz državnih, ali i privatnih preduzeća. Zato svemirska agencija Srbije neće u potpunosti biti državna institucija”

B92 je recikliranu vest obradila naslovom Srbi na Marsu već 2040 godine dok komentari čitalaca na sajtovima prate isti refleks – gomila gastarbajterskih šarlatana sprda se i povezuje neke gluposti.

Šarlatani

Široj publici verovatno nije toliko poznato, ili bar ne povezuju, činjenicu da je sve ono što danas vidimo kako leti u stvari direktan rezultat dva originalna šarlatana. Sanjara koji su za svoje doba, pre 108 godina tačnije, imali još besmisleniju, komičniju i gluplju tvrdnju – da čovek može leteti poput ptice autonomno pogonjen. Dvojica zanatlija koja su se bavila izradom bicikala za razliku od ovih nisu računali na državu niti apelovali za pomoć, jednostavno su uradili ono u šta su godinama verovali da je mogće uz pomoć sopstevnog kapitala. Ostalo je istorija.

Svaki revolucionarni pomak u decenijama koje su dolazile praćen je sličnim iskoracima u usudu i aerokosmonautika postaje jedna od najvibrantnijih polja nauke sa pratećim tehnološkim beneftima u mnogo široj primeni. Ovaj propagandni sled reči dugo je bio jedan od osnovnih tirada američkih kongresmena koji su se svake godine borili za aktuelni NASA budžet. Doduše više za zaposlenje svojih konstituenata i za pravdanje svojih lobi dolara nego radi deljene vizije i svesti potrebe za svemirskim istrazivanjem. Onda je nigerijski-musliman-socijalista drastično srezao perspektivu ljudskog svemirskog leta, Šatl je povučen iz upotrebe i niža zemljina orbita je ostavljena privatnom sektoru. Time su Sjedinjene Američke Države posle decenija državnog trošenja priču u filosofskom smislu vratile na početak, privatni kapital će kao pre 100 godina opet biti jedino rešenje.

Da li srpski vizionari sa početka priče već imaju osiguran izvor privatnog kapitala ili konstruišu jedan po ničemu spektakularni integrišući klaster nije mi poznato. Poznato mi je da je prva varijanta jedino rešenje. Druga počiva na pravljenju uduruženja, asocijacija i sličnih gluposti koje na mnogo neambicioznijem nivou nemaju nikakvu funkciju osim samozadovoljavanja nekada aktivnih funkcionera od kojih svaki ima svoju viziju za spas srpske avijacije. Razna Udruženja Vazduhoplovnih Industrija Srbije, Udruženja Avijatičara i Udruženja Ne Može Ništa Leteti Bez Nas Jer Smo Nekada Bili Nešto. Poneki incident se provuče tu i tamo i neko napavi nekoliko aviona u ovoj zemlji a da nije deo tih udruženja ali to se na žalost ne ustanovljava kao praksa.

Pomenuti manufakutrni incidenti kao što su Utva, Aero East i BB Composite postigli su u poslednjih pet godina nešto bez bivših profesora fakulteta, negovaoca vazduhoplovnih tradicija i nekadašnjih funkcionera DCV-a. Svaka inicijativa koja počiva na samopregalaštvu evidentnih talenata, kao što je SSA, osuđena je na propast i mora propasti. Privatni kapital jedino je pravoslavlje kojem se srpsko vazduhoplovstvo mora moliti. Kapital, eliminacija nepotrebnih regulatornih bahanalija iz partijski vođene šizofrenije zvane Direktorat i potenciranje još hrabrijeg šarlatanstva lišenog svake vrste esnafskog elitizma.

Saopštenje i fotografije: Vazduhoplovni Savez Srbije
Nakon tri godine od ustanovljenja Dubai međunarodnog padobranskog prvenstva, ono je postalo jedno od najmasovnijih i najatraktivnijih padobranskih takmičenja u svetu. Najbolji padobranci iz 47 zemlje i ove godine, od 29. novembra do 10. decembra, okupili su se u Dubaiju i nadmetali za novčane nagrade, ali i za što bolji plasman na ovom prestižnom događaju.

Na ovogodišnjem takmičenju, među ukupno 670 padobranaca, Srbiju su predstavljali članovi PK „Grifon“ – Igor Žmirić, Zoran Stanojević, Slobodan Terzić i Aleksandar Cvetković, kao i Željko Đurđev iz PK „Feniks“. Oni su se takmičili u disciplini skok na cilj, u okviru koje je učestvovalo 176 padobranaca i 33 zemlje. Ekipa Srbije završila je takmičenje na 25. poziciji sa ukupno 124 cm iz 8 skokova. Za ulazak među prvih 20 najboljih ekipa, bio je neophodan prosečan ekipni rezultat manji od 9 cm po skoku. To je jedan od dokaza jačine ovog takmičenja i kvaliteta pojedinaca koji učestvuju na njemu. U pojedinačnoj konkurenciji, najbolje plasirani takmičar iz Srbije bio je Aleksandar Cvetković iz PK „Grifon“, našavši se na 62. poziciji sa rezultatom od 18 cm iz 8 skokova.

Ukupan nagradni fond na takmičenju za sve discipline je udvostručen u odnosu na prošlu godinu i iznosi 775.000 dolara, od čega najbolji u disciplini cilj u pojedinačnoj konkurenciji dobija 20.000 dolara a u ekipnoj 90.000 dolara. Ulog je veliki, pa su bile i očekivano žestoko nadmetanje za prva tri mesta na podijumu.Ipak, ekipa Srbije nije ostala bez odličja u Dubaiju.

Pretposlednjeg dana takmičenja, kada se nije skakalo zbog vetra, spontano je organizovano takmičenje u plivanju, na kome su učestvovali takmičari padobranskog prvenstva. Naš Igor Žmirić osvojio je drugo mesto i na taj način, bar u ovom neoficijelnom događaju, stavio Srbiju na podijum. Za pobednike su bili predviđeni suveniri, ali se takmičenje veoma dopalo Princu Hamdanu, pa je nagradio pobednike i novčanim nagradama.