Red Bull na ledu za sledecu godinu.
...drugim recima nacionalni CAA su poceli ozbiljno da prigovaraju u pogledu... http://fb.me/EYjstaAA — pre 5 sati
Bizarna nesreca na Svetskom jedrilicarskom prvenstvu u Segedinu, Madjarska. Jedna od jedrilica je dovlaceci se do... http://fb.me/CHcLTemq — pre 5 sati
RT @AirlineReporter: An-225 seen from Il-76 cockpit at Kabul airport http://bit.ly/9dB9Ti — pre 6 sati
Povodom deset godina rada i 100 godina srpskog vazduhoplovstva, udruženje koje okuplja žene u svim vidovima ove profesije održalo je svečani prijem u Domu Aerokluba.
Prisutni su bili članovi srodnih strukovnih udruženja: Udruženja komercijalnih pilota, Udruženja mehaničara, Udruženja kontrolora letenja, Udruženja kabinskog osoblja, Udruženja 252. eskadrile “Kurjaci sa Ušća”, Vazduhoplovni Savez Srbije, državna ministarstva, crkva, vojni vazduhoplovni atašei kao i predstavnici komande našeg ViPVO.
U pozdravnom govoru istaknute su članice ovog udruženja i uspesi koje su ostvarivale i nastavljaju da ostvaruju. Najviše u domenu bavljenja sportskim vazduhoplovstvom jer u našoj zemlji do sada ni jedna žena nije uspela da leti u komercijalnom vazdušnom saobraćaju. Jedini pozitivan primer je članica udruženja koja je kopilot u Montenegro Airlines-u. Većina njenih koleginica je uspela da nađe zaposlenje ali na žalost jedino u stranim avio-kompanijama. JAT i ostali tek treba da zaposle neku ženu pilota – potez koji će se zvanično smatrati kao konačno ostvarivanje polne ravnopravnosti u domaćoj avijaciji.
Podeljene su zahvalnice članicama, prijateljima i svima koji su udruženje pomagali. Najavljena je intenzivna aktivnost čiji je početak projekat pod nazivom “Srbija Poleće”.
On će imati za cilj uvođenje mladih i novih ljudi u vazduhoplovstvo putem promotivnih letova koje bi obezbedili sponzori. Planira se intenzivna medijska kampanja, svečani bal i produkcija televizijskog dokumentarca u saradnji sa RTS-om čija će tema biti 100 godina naše avijacije.
Manje i agilnije kompanije često postanu žrtve svoje ambicije. Optimizam u kreiranju novih segmenata tržišta uvek je praćen dodatnim nivoom rizika. Ukoliko se takva priča odvija u avio industriji i još prilikom razvoja novog aviona, rizik je ogroman.
Grob AG – je veoma zanimljiv primer svežeg i originalnog pristupa koji nije izdržao test sopstvene ambicije, kao ni savršenu oluju nove ekonomske realnosti u svetu korporativnog prevoza vazduhom.
Važili su nekada za poznatu i iskusnu kompaniju koja se bavila proizvodnjom kompozitnih aviona, još od 1971. Najpoznatiji su bili po svojim jedrilicama i avionima za obuku koji su nekako uvek bili rezervisani za vojno tržište i upotrebu.
Malerozan niz zanimljivih razvojnih projekata počeo je osamdesetih sa razvojem izviđačke letelice kojom je Grob pokušao da se nametne u tadašnjem programu zamene U-2 pod nazivom “Senior Guardian”. Letelica se zvala Egrete II (D-520). Pad berlinskog zida i tadašnje prebacivanje fokusa na SIGNIT pomoću satelita ukida ovaj program. Grob ostaje bez veoma zanimljive platforme.
SPn
Personal Jet nazvan SPn (Sports Utility Jet) bio je marketinški veoma zanimljiv predlog. Nisu se gurali u VLJ segment i pokušali su da naprave biz-jet koji poleće sa trave (karakteristika koja je do tada pripadala jedino turbopropovima), krstari na 41.000 fita, ima brzinu od maksimalnih 0,72 Maha i domet od 1800 nautičkih milja. Cena je bila projektovana na vrlo realnih (sada je možemo porediti pomoću aviona slične veličine) – 5.8 milona evra.
Dva srbina bila su u flight test departmentu SPn-a, svojevrsnom dream-teamu inženjera i test pilota u kojem je bio i unuk Vernera Fon Brauna, oca američkog svemirskog programa. Tim koji je nakon izrade prvog prvimerka imao zadatak da avion istraži i dokaže reklamirane performanse i načine upotrebe.
Ekskluzivno za Tango Six Blog govori Marko Ivanković (desno na slici), rodom iz Valjeva. Marko je završio “Embry-Riddle” univerzitet i pored toga što je flight-test inženjer takođe je padobranac i pilot:
- Grob je počeo ovaj veoma ambiciozni projekat suviše olako a menadžment firme koja je do tada pravila uglavnom klipne avione nije shvatao kompleksnost aviona.
To je izazivalo česte konflikte unutar same firme izmedju inženjerskih timova i menadžmenta a pogotovo između flight test odeljenja i rukovodioca firme.-
Markovom ljubaznošću možete pogledati svojevrsnu svetsku premijeru video snimaka napravljenih prilikom flight-test programa:
- Na snimku se vidi poletanje prototipa prvi put, zatim klasičan “brisanjac” koji je izvođen uvek u promotivne svrhe kada potencijalni kupci dođu u fabriku. Zatim je prikazana serija svaljivanja aviona koja je rađena u svrhu ispitivanja karakteristika istih. Tu se vidi da avion ima nepredvidive i jako “gadne karakteristike svaljivanja”. Takođe se na krilu tokom svaljivanja vidi otcepljenje graničnog sloja prilikom sloma uzgona a končići na krilima daju vernu sliku o tome.
Prikazane su neke anomalije oko stajnog trapa koje su se dešavale tokom testiranja, zatim poletanje i sletanje sa nepripremljene travnate piste za šta je inače avion i projektovan. Takođe je prikazano testiranje raketnog starta antikovitnog padobrana.
U samom avionu se vidi testiranje takozvanog “egress” sistema za spasavanje posade, što bi bila neka vrsta civilnog katapulta, s’tim što taj pneumatski sistem samo dovlači pilota po šinama do vrata za iskakanje.
Avion je imao izvanredne STOL karakteristike.
Ukupno je napravljeno četiri prototipa od čega je prototip br. 2 uništen u udesu koji je najverovatnije prouzrokovan flaterom na repu što je imalo za posledicu otpadanje kormila visine i levog horizontalnog stabilizatora u brišućem letu i udar aviona u zemlju brzinom većom od 270 čvorova. Tom prilikom je poginuo probni pilot Gerard Guillaumaud.
Prototip br. 3 je poslat sa timom inženjera i pilota među kojima sam bio i ja u Granadu na jugu Španije u civilni test centar. Tokom četiri meseca intenzivnog razvojnog ispitivanja ustanovljeno je niz nedostataka i tehničkih rešenja na avionu što je i pokušano da se popravi na prototipu br. 4.
Međutim zbog dugog odlaganja i problema u kontrli kvaliteta, prototip 4 je kasnio dugo te je stigao da napravi samo par letova pre nego što je glavni investitor odlučio da prekine finansiranje projekta.
Projekat je na ledu do daljnjeg, sva tri prototipa su u hangaru u Nemačkoj i čeka se eventualni kupac koji bi otkupio projekat i nastavio program. Zbog ekonomske krize u svetu ovo se još uvek nije desilo a kako će dalje proći ostaje da se vidi.-
Prošlog Četvrtka (25.02) održana je ceremonija dodele “Zlatnog Orla” u prostorijama Vazduhoplovnog Saveza Srbije. Više od 50 godina najboljim vazduhoplovnim sportistima sabiraju se rezultati iz takmičenja tokom sezone i najbolji među njima dobijaju ovu prestižnu nagradu. Najbolji od najboljih za ovu godinu su:
Goran Đurković, paraglajderista iz Vršca u letačkoj i Živan Josipović, najbolji srpski raketni modelar u neletačkoj kategoriji.
Dvojica ovogodišnjih dobitnika “Zlatnog Orla” bili su među 200 zvanica na najvećem okupljanju civilne avijacije na zatvorenom prostoru u našoj zemlji. Osvajači najviših odličija na državnim prvenstvima u našem sportskom vazduhoplovstvu takođe su primili odgovarajuće nagrade. Priznanja je primilo i 15 državnih rekordera u raznim disciplinama.
Najinspirativniji među njima bio je svakako bivši pripadnik 63. Padobranske brigade Goran Todorović “Faca”. Nakon kobnog skoka pri kome mu je zakazao padobran i teške povrede usled koje je vezan za invalidska kolica, Faca je postavio novi (za sada i dalje nezvanični) svetski rekord za skok paraplegičara u tandemu. Poduhvat od koga zastaje dah dogodio se u Sloveniji (Slovenj Gradcu) iz aviona na visini od tačno 7.924 metra. Postavljanje ovog rekorda omogućio mu je kolega i prijatelj, bivši pripadnik 63. Padobranske i kao tandem-pilot pomogao Faci da ponovo iskusi svoju najveću strast. Strast od koje očigledno nikako ne odustaje i uz pomoć koje prikuplja sredstva za preko potrebno lečenje u Rusiji. Administrativni centar svih vazduhoplovnih sportova kod nas – Vazduhoplovni Savez, beleži intenzivne aktivnosti.
Uspesi:
- Beograd i VSS će 2011. biti domaćini godišnje generalne skupštine Svetske vazduhoplovne federacije (FAI). Globalne svetske institucije koja okuplja sportske saveze nacija i koja ima monopol na najvažnija takmičenja u vazduhoplovnim sportskim disciplinama. Organizacija koja će verovatno efektivno samo potrošiti ionako limitirane resurse udobno pada na period stogodišnjice Srpske avijacije. Prilika za pumpanje ega i ignorisanje mnogo akutnijih problema.
- Srbija, Kikinda tačnije, je dobila organizaciju evropskog padobranskog prvenstva za juniore i seniore.
- Kontinualna dominacija neletačkih disciplina u domaćim i svetskim okvirima. Vazduhoplovno modelarstvo i raketarstvo. Jeftinije, masovnije i sa rezultatima koji su za respekt. Srbija tu ne posustaje ni ove godine.
- Treći besplatan primerak časopisa “Sportsko Vazduhoplovstvo” u izdanju Saveza. Trenutno najkvalitetniji domaći časopis sa temom avijacije kod nas, produciran uz veliki trud i aktivnost PR-a Saveza i uz pomoć raznih firmi koje se bave vazduhoplovnim sportom. Celokupna medijska komunikacija VSS-a vodi se veoma dobro (uz hronični nedostatak poštene nagrade za trud i rad) i svetao je primer kako mladost i stručnost mogu da urade posao. Veoma konkretna suprotnost bacanju para poreskih obveznika na razne medija centre i politička popunjavanja jedino možda vizuelno prihvatljivih ljudi.
- Atmosfera. Generalno pozitivan utisak koji sam stekao pričajući sa i osluškujući razgovore najenergičnijih sportista. Padobranstvo, paraglajding, ultra-lako letenje i jedriličarstvo definitivno imaju sposobne ljude. Ljude koji nemilosrdno troše svoje vreme i entuzijazam na pronalaženje raznih načina da se takmičenja održavaju, najbolji nekako ipak šalju u inostranstvo i da se mladi privuku na neke nove načine. VSS za sada ne smeta previše u tome.
Neuspesi:
Hroničan manjak u budžetu i njegovo nestručno i nedomaćinsko trošenje je nešto na šta ni državna ministarstva ne obraćaju pažnju. Zbog čega bi to radio Savez? Inercija sada već obaveznog manjka novca ne posustaje i dodatni problemi nisu dobrodošli. Oni se naravno ipak dešavaju.
Reč je o slučaju Bradić-Ovuka. Slučaju bivšeg i sadašnjeg generalnog sekretara. Siniša Bradić, predhodni sekretar, smenjen je zbog lošeg rada. Procedura smenjivanja urađena je veoma nestručno i na osnovu toga Bradić dobija presudu da se vrati na posao i odštetu koja potencijalno može bankrotirati Savez. Presuda navodi da Bradić efektivno nema prekida u radu na toj poziciji i stoga će pripadajuće plate i ostali doprinosi morati da mu se isplate, kad-tad. Presuda se ne može izvršiti na silu (zaposedanje kancelarije i operativnog rukovođenja) pa čovek realno prima platu iako ne radi apsolutno ništa. Na suprotnoj strani fronta, Savez sprema svoju tužbu protiv Bradića za nanetu štetu tokom njegovog (ne)rada na pomenutoj funkciji.
Zla krv i nesporazumi podignuti su na najdestruktivniji mogući nivo po samu instituciju. Budućnost nikako nije svetla. Savez trenutno nije u mogućnosti da konkretno finansira ulazak novih mladih ljudi u formi obuka za razne grane letačkih i neletačkih sportova. Nemogućnost koja će se vrlo brzo pokazati kao fatalna za ovu našu stogodišnju avijaciju.
Možda je najlucidniji opis Tango Six 2010 kalendara, na jednom od foruma dao, moj omiljeni hejter, simpatični zloćudni RV penzioner iz Dobanovaca – Cyber Fulchrum. Ovaj pionir domaće internet piraterije opisao je naš kalendar kao “prostituciju i pornografiju avijacije”.
Negativnih karakterizacija poput ove bilo je na još nekoliko mesta, ali dozvolite da započnem ovaj kraći osvrt sa možda najnegativnijom činjenicom od svih.
Realnom nemogućnošću da nas nekoliko izvedemo složenu produkciju jednog kalendara i da on ugleda svetlost dana.
To je činjenica koju smo definisali. I izabrali da ignorišemo.
Ono što nikako nije za ignorisati je možda i najvrednija stvar koju smo postigli ovim projektom. Uspeli smo da pokrenemo i animiramo sve značajnije činioce naše generalne avijacije. Izradu (štampanje) kalendara pomogli su aero-kluboviultra-lake avijacije, poslovna avijacija, padobranski klub, proizvođač pilotskih jakni i odevnih artikala sa temom avijacije i prvi on-line pilot shop kod nas. Moralnu podršku su nam dali i ostali segmenti naše avijacije i na tome im svima još jednom zahvaljujemo.
Srećan sam što smo uspeli da spojimo ljude i da su svi veći sponzori projekta pritekli u pomoć onda kada je to bilo najpotrebnije. Svi su iz domaće avijacije i predpostavljam da smo uspeli da je reanimiramo, barem na kratko. Energija i entuzijazam su tu, kadrovski smo i više nego sposobni.
Detaljniji opis produkcije kalendara možete pročitati ovde.
Deo o korišćenju Facebook-a pri potrazi za modelima možete naći ovde.
Jedan od ciljeva projekta, promocija Tango Six Media etikete, je ispunjen. Po ne tako preciznoj proceni, razne sadržaje koji imaju veze sa produkcijom kalendara (slike, video, tekst) videlo je više od 3.500 ljudi.
Projekat je zamišljen kao neprofitan i takav je i ostao. Tiraž od 300 primeraka unapred je podeljen. Deo na promociji koju smo imali tri dana pre nove godine, dok je ostatak raspoređen svim bitnijim ljudima u našoj avijaciji, forumima, časopisima i ostalim medijima.
Čitaocima bloga namenjeno je 10 primeraka. U određenom trenutku će na Facebook Fan Page-u Tango Six Bloga u nekom od sledeća tri dana (22. 23. ili 24. Januar) biti objavljen način na koji možete osvojiti jedan primerak za sebe.
Tako da pronađite nas na FB-u, pratite FP, reagujte na vreme i brzo!
Fotograf Dušan Atlagić, KVK “Soko” i primer koliko su ULL letelice upotrebljive u raznim meteo-uslovima.
Ukoliko ste na Facebook-u postanite fan ULL Fan Page-a. Tango Six ekipa i članovi naše ULL zajednice biće naravno i na prestojećem aero-mitingu. Slobodno priđite pilotima i hostesama, pitajte ih kako i vi možete da letite na ovaj način. Jednostavnost, lakoća i ne toliko preterana cena cele priče će vas oduševiti. Obećavam.
Ove nedelje (od 27. Jula do 2. Avgusta) postoji samo jedno mesto na planeti na kome morate biti ukoliko ste pravi entuzijasta avijacije. Ukoliko niste tamo, ili nemate pojma o čemu je reč (znači da ste najobičniji folirant) ili jednostavno nemate para za put do Oshkosha u Wisconsin-u. AirVenture, po Ginisu najveći skup aviona na jednom mestu. Cirkus svih mogućih tipova letelica i proslava generalne avijacije (kako bi ameri rekli). Kampovanja (ali onako sa krilom aviona kao gornjom gredom šatora), druženja, predavanja, letački program. Jedina avio-destinacija za godišnje hodočašće koja ima smisla i jedna od stvari koja je na mojoj to-do listi pre nego što umrem.
Ove godine tu je i A380. Pre nekoliko godina bio je Konkord, osamdeset i neke u “misiju mira” došao je Sovjetski An-125…
Na radost mnogobrojnih fanatika prvo sletanje A380 na Wittman Regional Airport bilo je veoma “tvrdo”. Na sreću svih nas, više ne postoji šansa da bilo koji incident ovakve vrste ostane nezabeležen. Da li ga je bilo lepše doživeti “golim očima” ili kroz objektiv, pojma nemam. Eto, ako ništa videsmo i “wing-flex” ovakvog čudovišta…
Uz vest koju možete dole pročitati treba dodati da su kamere bile postavljene radi
snimanja puta i nekih drugih stvari. Znači slučajno su bile tu.
Ispostavilo se da su pružile neviđenu sliku i zvuk jednog pravog dramatičnog
prinudnog sletanja.
POLK COUNTY (Bay News 9) — The Sun ‘n Fun Fly-In starts today and already
there were some tense moments in the sky for a pilot headed to the event.
The pilot, Kyle Davis, 22, and his passenger, Joe Surowiec, were flying from
Winter Haven to Lakeland Sunday when they experienced engine failure.
Realizing the engine wouldn’t cooperate, Davis was able to land the homemade
plane safely on Havendale Boulevard.
“The options for me were land on the road or land on the lake,” Davis said.
Davis is a part-time flight instructor with 1,300 hours in the skies.
His own flight instructor, John Amundsen, calls his roadway landing, incredible.
“Watching that video, he was just awesome,” Amundsen said.
“I just hope, you know, if I ever have a situation like that I can be as cool as Kyle was.”
No injuries were reported.
Sunday’s incident didn’t scare Davis away from the skies.
He plans to fly his own plane to the Sun ‘n Fun Fly-In later this week.
Kada smo to veče stigli na akademiju recepcionar nam je pomenuo nekog novog Brazilca.
Da je kojim slučajem rekao Brazilka, pa da nešto vizuelizujem u sebi, ali naravno da nikako
nisam mogao da pogodim kako bi Bruno Pajola mogao izgledati.
Do toga dana sam se već navikao na bizarnosti raznih vrsta. Bio sam totalno otrežnjen u
pogledu mojih zabluda koje sam gajio u vezi avijacije, Vršačke akademije i normalnosti u
opštem smislu. Bio sam spreman na sva moguća iznenađenja. Ali Brazlilac?
Objašnjenje je bilo jednako bizarno. Dečko je planirajući početak (PPL) svoje obuke lutao
netom i iz Brazilije, gde živi, nabasao je na sajt JAT-ove akademije. Naravno da nije bio
oduševljen tadašnjim nemaštovitim rešenjem sajta i neveštim pokušajem nabacivanja
sadržaja koji su zvali marketing. Oduševio se cenom. Ispostavilo se da je Vršac tada imao
najjeftiniji PPL na svetu! Ovu naizgled smešnu konstataciju nikada nisam uzeo sa rezervom
jer sam od prvog trenutka shvatio da je Bruno vrlo inteligentan.
Imao je Web, imao je budžet i kalkulacije koje su obuhvatale putovanja, smeštaj…
Njegova obuka je trajala veoma kratko i završila se tačno kada je bilo reklamirano.
Svi koji su bili odgovorni za njeno odvijanje su se potrudili da Bruno ne gubi vreme.
Sa nama “domaćima” se nisu toliko trudili.
Uz sve to bio je (i sada jeste) veoma sposoban što se letačkog dela tiče.
Izraz “vidi zemlju” sam prvi put čuo od njegovog instruktora koji je Bruna privremeno predao
drugom jer je morao na put. Razmišljao sam : “Šta, ja kao ne vidim zemlju, ne razumem…??”
Naravno, ljubomore i zavisti nikada u avijaciji nije bilo. Zvanično…
CPL je završio u Rusiji (leteo ga je na AN-2) i posetio me je još jednom na povratku ka Brazilu.
Letenje Cesne Karavan po Indoneziji je bilo odlično kao početak. Dok nije upao u mašinu koja
čeka svakoga ko se odluči za avanturu zvanu saobraćajna avijacija.
Nekoliko intervjua koje je uspešno prošao i nekoliko otkazanih simulatora kada su kompanije
ili bankrotirale ili zamrzle zapošljavanje.
Trenutno je i dalje u Indoneziji i razmišlja o tome da se vrati u Brazil i pokuša tamo da nađe
neko zaposlenje.
Ja mu želim da ne odustane. Nije upornost u pitanju. Niti neka posebna sposobnost koju ili imaš
ili učiš ili primenjujes. Radi se o surovoj ekonomiji, totalnom ne poštovanju tebe kao mladog
i zvanično kvalifikovanog i na kraju jednostavno, da si na svim mestima u svako vreme.
Da šalješ CV svakome i onda kada ga taj neko ne traži.
Do tada će “skakati” sa ostrva na ostrvo Indonezije.
Uprkos prirodnim lepotama i samoj činjenici da leti, jasno mi je stavio do znanja da se
totalno smorio i da su krenula filosofska preispitivanja, koja ili rešava konkretno zaposlenje
u saobraćaju ili…
Još nije siguran koje su mu alternative.
Nekoliko Brunovih slika sa njegovih letova samo za čitaoce Tango Six Bloga.
Prošlog Četvrtka (25.02) održana je ceremonija dodele “Zlatnog Orla” u prostorijama Vazduhoplovnog Saveza Srbije. Više od 50 godina najboljim vazduhoplovnim sportistima sabiraju se rezultati iz takmičenja tokom sezone i najbolji među njima dobijaju ovu prestižnu nagradu. Najbolji od najboljih za ovu godinu su:
