Srbi od Kosovske bitke naovamo sebe smatraju nebeskim narodom. Osim verskog i duhovnog postoje za to i zemaljski razlozi. Malo je poznato opštoj javnosti da su neki pametni Srbi ozbiljno zadužili i svetsko vazduhoplovstvo i kosmo-tehniku. Kako? Pa evo ovako. Navešću samo nekoliko najvažnijih srpskih doprinosa svetskom vazduhoplovstvu, ne računajući brojne inženjere, pilote i ostale Srbe koji dan danas rade u vodećim svetskim avio-firmama i kompanijama.
Dali ste znali da je Mihajlo Pupin bio jedan od osnivača NACA-e, koja je kasnije postala NASA? Na ovoj slici iz 1915.-te Pupin sedi prvi (a gde bi?) sa desne strane.
Dali ste znali da je jedan od vodećih ljudi na projaktu evropskih nosača raketa Arijana od Arijane 2 do Arijane 5 bio Nenad Hrisafović, bivši asistent na mašincu u Beogradu? Njegova pozicija je bila l’architekte industriel, glavni konstruktor. Nenad Hrisafović je povremeno bio francuski delegat u Međunarodnoj organizaciji za standarde (ISO) u Potkomitetu 14 (kosmičke operacije). Autor je dva svetska standarda: ISO 14953 “Space systems-Determination of loading levels for static qualification testing of launch vehicles” i ISO 14622 “Space systems – Loads and induced envionnment”. Nenad Hrisafović je pre par godina održao predavanje na mašincu o projektu Arijana.
Dali ste znali da su u projektu Apolo 11 učestvovalo bar 8 Srba? Od toga neki na vodećim pozicijama: Milojko Majk Vučelić, Slavoljub Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Dragiša Giš Jovanović, Petar Gajić, Veljko Gašić i Dejvid Vujić. Glavni projektant vasionskog broda je bio Milojko Majk Vučelić. I svi drugi Srbi, uključeni u ovaj događaj, imali su zapažene uloge. Slavoljub Vujić je bio producent i kordinator projekta „Apolo 11“. Milisav Šurbatović je bio šef inženjerske ekipe, a Danilo Bojić, kreator lunarnog modula „Orao“. Dragiša Giš Jovanović je bio inžinjer, kao i Petar Gajić. A Veljko Gašić je bio savetnik, ali istovremeno i konstruktor američkih aviona „T-38“, „F-5“ i (nažalost) „B-2“. Milojko Majk Vučelić održao je ovih dana predavanje na mašincu u Beogradu.
Njima na čast, nama na ponos.
