Izveštaj i fotografije: Milan Rakić, sekretar udruženja.

Izveštaj i fotografije: Milan Rakić, sekretar udruženja.

Milici Marinković, dobitnici nagrade u letačkoj grani sporta, ovo je prva statua u karijeri, kojom je postala sedma žena u istoriji „Zlatnog orla“ i drugi po redu [...]]]> Pilot paraglajdera Milica Marinković i raketni modelar Živan Josipović, dobitnici su statue „Zlatni orao“, najprestižnije nagrade za sportske vazduhoplovce za rezultate postignute u prethodnoj godini.

Milici Marinković, dobitnici nagrade u letačkoj grani sporta, ovo je prva statua u karijeri, kojom je postala sedma žena u istoriji „Zlatnog orla“ i drugi po redu najmlađi takmičar Vazduhoplovnog saveza Srbije, koji je osvojio ovo odličje. Živan Josipović, dobitnik nagrade u vazduhoplovno modelarskoj grani sporta, poseduje svojevrsno višegodišnje iskustvo sa ovom nagradom, pošto je osvaja petu godinu uzastopno i šesti put ukupno.

Milica Marinković, paraglajderistkinja Aerokluba „AERO-EDU“ iz Beograda, jedna je od naših najuspešnijih pilota paraglajdera. Prošle godine je postala druga na svetu u preciznom sletanju paraglajderom na cilj, u ženskoj konkurenciji. I sa reprezentacijom je u ekipnoj konkurenciji ponela titulu vicešampiona sveta. Na Evropskom prvenstvu 2010. godine bila je treća. Isto mesto je osvojila i na Državnom prvenstvu Srbije u preciznom sletanju paraglajderom, u okviru koga je već četiri godine uzastopno državni prvak u konkurenciji žena. Dve godine je član državne reprezentacije u paraglajdingu.

Ovim sportom se bavi već sedam godina, a sa svojih dvadeset godina preuzela je i vodjenje Aerokluba, sa kojim ima velike planove. Teži da u budućnosti stekne zvanje instruktora paraglajdinga i da se oproba u preletu, težoj disciplini paraglajdinga.

„Ova nagrada je samo kruna mog dosadašnjeg rada, i za osvajanje „Zlatnog orla“ najzaslužniji je moj otac, koji me je svemu naučio, a koji više nije sa nama,“ izjavila je Milica prilikom uručenja statue.

Živan Josipović, modelar Aerokluba „Franjo Kluz“ iz Zemuna, osvajanjem šestog „Zlatnog orla“, biće zabeležen u istoriji srpskog vazduhoplovstva, jer to nikome do sada nije poslo za rukom. Živan nije posustao u odnosu na prethodne godine, i istim intenzitetom je nastavio da niže odlične rezultate.

Na Evropskom prvenstvu raketnih modelara u Rumuniji, sa kolegama modelarima je postao ekipno prvak Evrope. Na istom takmičenju je kao selektor predvodio juniore, koji su osvojili rekordnih 13 medalja. U Svetskom kupu, najmasovnijem i najtežem takmičenju raketnih modelara, na kome se takmičio tokom čitave prethodne godine, osvojio je dve medalje. Bio je prvoplasirani u klasi raketoplana, u konkurenciji 300 takmičara iz sveta, a u klasi raketa sa trakom osvojio je drugo mesto od oko 400 takmičara. Paralelno sa ovim takmičenjima je učestvovao i na državnim, kako kao takmičar, tako i kao selektor juniora modelara.

Već godinama je posvećen radu sa mladima, i u matičnom klubu, i u osnovnim školama. Cilj mu je da promoviše ovaj sport medju učenicima i da stvori buduće vazduhoplovce osvajače medalja.

„Uzbudjen sam zbog dobijanja ove nagrade, iako je to postala moja praksa. Navikao sam Savez na donošenje dobrih rezultata, što ću nastaviti i u narednom periodu, bez posustajanja,“ poručio je Živan Josipović nakon što je statuu „Zlatnog orla“ uzeo u ruke šesti put u svojoj karijeri.

Vazduhoplovni savez Srbije nagradio je i najbolje sportiste u svakoj grani sporta – prvoplasirane plaketom „Zlatni orao“, a drugoplasirane i trećeplasirane diplomama „Zlatni orao“. Nagrađeni su i prošlogodišnji rekorderi, koji su nam donosili najbolje rezultate sa različitih strana sveta. Padobranci su uspeli da naprave 11 novih rekorda na takmičenjima u zemlji i okruženju. Posebno treba izdvojiti rekord osam dama koje su izvele osmočlanu formaciju u vazduhu. Jedriličari su nam, leteći u Južnoj Africi, doneli dva nova državna rekorda. Uručena su i posebna priznanja ljudima koji su svojim radom i zalaganjem doprineli opštem razvoju sportskog vazduhoplovstva – Živi Frencu i Mihalju Kovaču za provedenih po 50 godina u vazduhoplovstvu.

Na svečanosti dodele nagrada najboljim vazduhoplovcima 2011. godine, Labud Bulatović, predsednik Vazduhoplovnog saveza Srbije, zahvalio se velikom broju prisutnih, ističući da je to priznanje onome što je Savez uradio zajedno sa svojim sportistima. „Ponosim se radom Upravnog odbora, Generalnim sekretarom i kancelarijom VSS-a, a posebno sportistima koji nižu neverovatne uspehe iz godine u godinu. Na današnji dan, 8. mart, istakao bih sjajne dame, koje su vrlo uspešne u svim granama vazduhoplovnog sporta. Pored sportista, napravljen je i bitan iskorak u saradnji sa institucijama, koje su od značaja za rad vazduhoplovstva. Došlo je do znatno boljeg razumevanja, te se zahvaljujem svim ovim subjektima.“

Najbolji sportisti Vazduhoplovnog saveza Srbije u 2011. godini, po granama vazduhoplovnih sportova su sledeći:

Paraglajding

Muškarci:

1. Goran Đurković, PK „Berkut“, Vršac

2. Jovan Novak, KSL „Ares“, Beograd

3. Dragan Popov, PK „Berkut“, Vršac

Žene:

1. Milica Marinković, AK „Aero-EDU“, Beograd

Raketno modelarstvo

Juniori:

1. Vesna Katanić, AK „Sremska Mitrovica“

2. Miodrag Čipčić, AK „Kikinda“

3. Luka Volarević, AK „Franjo Kluz“, Zemun

Seniori:

1. Živan Josipović, AK „Franjo Kluz“, Zemun

2. Vladimir Čipčić, AK „Kikinda“

3. Zoran Katanić, AK „Sremska Mitrovica“

Padobranstvo

Muška konkurencija:

1. Radoslav Korać, PK „Grifon“, Beograd

2. Aleksandar Cvetković, PK „Grifon“, Beograd

3. Slobodan Terzić, PK „Grifon“, Beograd

Ženska konkurencija:

1. Svetlana Simić, AK „Naša Krila“, Paraćin

2. Radmila Đurić, PEVS „Nebeske Vidre“, Pančevo

3. Jelica Krajčeski, PK „Feniks“, Beograd

Juniorska konkurencija:

1. Stevan Miletić, AK „Naša Krila“, Paraćin

2. Jelena Mihajlović, KSL „Ares“, Beograd

3. Marijana Momčilović, AK „Novi Sad“

Vazduhoplovno modelarstvo

Seniori:

1. Radoje Blagojević, AK „Nova Pazova“

2. Boško Laćimić, AK „Free Flyer“, Beograd

3. Svetozar Gostojić, AK „Zrenjanin“

Juniori:

1. Slavko Savić, AK „Nova Pazova“

2. Bojan Gostojić, AK „Zrenjanin“

3. Stevan Babin, AK „Free Flyer“

Vazduhoplovno jedriličarstvo

1. Zoran Frenc, AK „Vaja“, Beograd

2. Prof. dr. Aleksandar Diklić, AK „Vaja“, Beograd

3. Branko Blagojević, AK „Zrenjanin“

Balonarstvo

1. Srđan Srdić, BK „Dambos“, Beograd

Rekorderi Vazduhoplovnog saveza Srbije u 2011. godini su:

Padobranstvo

1. Svetlana Simić (AK „Naša Krila“, Paraćin) – skok na cilj, žene, 30 cm iz 8 skokova na 2 cm, Prijedor – R. Srpska

2. Stevan Miletić (AK „Naša krila“, Paraćin) – skok na cilj, juniori, 65 cm iz 8 skokova na 2 cm, Prijedor – R. Srpska

3. Aleksandar Cvetković (PK „Grifon“, Beograd), Radoslav Korać (PK „Grifon“, Beograd), Slobodan Terzić (PK „Grifon“, Beograd), Slobodan Marković (PK „Grifon“, Beograd) i Željko Đurđev (PK „Feniks“, Beograd) – skok na cilj, muškarci, grupno, 58 cm iz 5 skokova na 2 cm, Montana – Bugarska

4. Aleksandar Cvetković (PK „Grifon“, Beograd) – skok na cilj, muškarci, 9 cm iz 6 skokova na 2 cm, Montana – Bugarska

5. Svetlana Simić (AK „Naša Krila“, Paraćin) – skok na cilj, žene, 13 cm iz 6 skokova na 2 cm, Montana – Bugarska

6. Stevan Miletić (AK „Naša Krila“, Paraćin) – skok na cilj, juniori, 40 cm iz 6 skokova na 2 cm, Montana – Bugarska

7. Radoslav Korać (PK „Grifon“, Beograd) – skok na cilj, muškarci, 10 cm iz 10 skokova na 2 cm, Kikinda – Srbija

8. Radmila Đurić (PEVS „Nebeske Vidre“, Pančevo) – skok na cilj, žene, 25 cm iz 10 skokova na 2 cm, Kikinda – Srbija

9. Stevan Miletić (AK „Naša Krila“, Paraćin) – skok na cilj, juniori, 41 cm iz 10 skokova na 2 cm, Kikinda – Srbija

10.Radmila Đurić (PEVS „Nebeske Vidre“), Jelica Krajčeski (PK „Feniks“), Jelena Mihajlović (KSL „Ares“), Tijana Radić (AK „Novi Sad“), Marijana Momčilović (AK „Novi Sad“), Milena Mirković (PK „Feniks“), Svetlana Simić (AK „Naša Krila“) i Ana Vujčić (KSL „Ares“) – velika formacija u slobodnom padu, žene, grupno, 8 padobranaca, Batajnica – Srbija.

11.Stevan Miletić (AK „Naša Krila“, Paraćin), figurativni skokovi, juniori, 14.93 sekunde, Kikinda – Srbija

Vazduhoplovno jedriličarstvo

1. Nenad Isaković (AK „Beograd“) – slobodan prelet uz korišćenje tri okretne tačke, 532.4 km, Namibija – Južna Afrika

2. Aleksandar Diklić (AK „Vaja“, Beograd) – brzinski prelet u trouglu 500 km, 122.38 km/h

Tradicija dodeljivanja statue „Zlatni orao“ najboljim vazduhoplovcima traje od 1957. godine. Očekujemo da će naši sporisti nastaviti kao i do sada sa svojim uspesima, da će nam donositi odlične rezultate, i na državnom i na međunarodnom nivou, da će postizati nove rekorde i da će im ove nagrade biti samo podstrek za dalji rad.

(Napisala: Milica Kljajić, VSS PR i marketing menadžer)

Snimci iz vazduha ljubaznošću padobranaca snimatelja Dimitrija Dadića, Uroša Mitrovića, Jovana Đokića i Borisa Vukadinovića.

Sedam padobranki iz padobranskih klubova širom Srbije zajedno sa pripadnicom 63. padobranskog bataljona Specijalne brigade Vojske Srbije zastavnikom Radmilom Đurić pokušale su da na Dan avijacije 2. avgusta u Nišu obore državni rekord u osmočlanoj formaciji – svaka padobranka drži se za onu do sebe i cela formacija se mora [...]]]>

Sedam padobranki iz padobranskih klubova širom Srbije zajedno sa pripadnicom 63. padobranskog bataljona Specijalne brigade Vojske Srbije zastavnikom Radmilom Đurić pokušale su da na Dan avijacije 2. avgusta u Nišu obore državni rekord u osmočlanoj formaciji – svaka padobranka drži se za onu do sebe i cela formacija se mora držati duže od pet sekundi. Na žalost rekord nije oboren na dan manifestacije zbog loših meteo uslova.

Padobranke su svoju inicijativu pokrenule kroz Udruženje žena letača Srbije dok im je potrebne organizacione i logističke resurse obezbedila Komanda Vazduhoplovstva i protivazduhoplovne odbrane po odobrenju Ministarstva odbrane.

Pohod na rekord će verovatno bti okončan prilikom prvog sledećeg leta u helikopteru Mi-8 ViPVO, Tango Six će biti tamo kao i dan pre proslave u Nišu kada sam napravio ovaj video prilog i intervju sa damama uz snimke samog skoka i fotografije padobranca Jovana Đokića, Dimitrija Dadića i Uroša Mitrovića.

Aeromiting na žalost neće biti međunarodnog karaktera. Očekivani turski kontigent, deo eskadrile aviona F-16 i njihov avion za podršku neće učestvovati.

Program aeromitinga:
Nalet aviona MigG-29 sa nastupom Orla iz TOC-a. [...]]]> Aeromitng povodom obeležavanja dana avijacije 2. avgusta održaće se na aerodromu Niš umesto na Lađevcima kako je prvobitno planirano.

Aeromiting na žalost neće biti međunarodnog karaktera. Očekivani turski kontigent, deo eskadrile aviona F-16 i njihov avion za podršku neće učestvovati.

Program aeromitinga:
Nalet aviona MigG-29 sa nastupom Orla iz TOC-a. Odeljenje Gazela i dva Orla 241. eskadrile. Desant padobranaca iz aviona An-26. Dva helikoptera Mi-17, simulacija gašenja požara PP vedrom iz Mi-8, solo nastup Gazele i obaranje državnog rekorda ženske padobranske ekipe u 8-way formaciji.

Uvežbavanje na aerodromu Niš počinje sutra dok je generalna proba u petak, sa subotom kao rezervnim danom.

Sutra je Četvrtak. Dan koji od prve dojave o ovoj manifestaciji željno iščekujem. Možda i previše željno. Stres i nedostatak pouzdanja u vremensku prognozu pogoršavaju psihičko stanje. Gasim svetlo i uvlačim se pod frotir. Ujutru ću sve znati.

Alarm. Ustajem nevoljno. Veštim manevrom izjednačavam pritisak u glavi i dižem se iz kreveta. [...]]]>

Sutra je Četvrtak. Dan koji od prve dojave o ovoj manifestaciji željno iščekujem. Možda i previše željno. Stres i nedostatak pouzdanja u vremensku prognozu pogoršavaju psihičko stanje. Gasim svetlo i uvlačim se pod frotir. Ujutru ću sve znati.

Alarm. Ustajem nevoljno. Veštim manevrom izjednačavam pritisak u glavi i dižem se iz kreveta. Vedro je – hvala Bogu. Krećem ka meni omiljenom mestu uz par lakših prekršaja u saobraćaju – mozak mi nije u autu već na stajanci.
Nakon vožnje Sarajevskom ulicom stižem do kapije. Vojni deo, sve vrvi od posetilaca, automobila i vojne policije. Nošen rekom ljudi i budućih ljudi – gomile klinaca, dolazim do cilja. Počinje.

Veliki broj posetilaca, razdragane dece, i unervozenih roditelja, bez ikakvog reda i matrice, zuje po betonskim površinama. Svi razgledaju, dive se, dodiruju. Ono što je svakako prvo upadalo u oči, jeste školska verzija Orla koja je reprezentativno postavljena na udarnu poziciju. Redak gost – prirediće neočekivano. Pored njega, izloženi su bili An-2, Gazela a u daljini je stajao jedan otvoreni Mi-8 tek da zagolica maštu posetioca.
Turbina. Jak zvuk dopire sa leve. Iz jednog, za posetioce skrivenog ugla aerodroma, čuje se oštar i moćan zvuk. Frekvencija je sve viša, decibeli rastu. Izlazi na taksi, a nedugo zatim i na pistu. Orao. Oduševljenje u publici. Ljudi polako stavljaju dlanove na uši žaleći se na buku. Momenat koji izostaje u njihovoj svesti jeste da je ovo tek – “ler gas”, te vođeni tom logikom ubrzo popuštaju, pada koncentracija a sa njom i laktovi koji su stajali iznad ramena. Svi su se već navikli na zvuk čekajući poletanje. Kao da je čekao da se dovoljno opuste, pilot kreće da forsira. Hitro, direktno, odlučno. Osmesi, čuđenje i pune šake ushiju postaju na sve strane ponovljena slika. Poleće.
Let prvog Orla trajao je kratko ali je za ljude željne ove pojave bio prava poslastica. Nakon nekoliko oštrih krugova, uspinjanja i poniranja, Orao se vraća u bazu. Sledeći na redu bili su helikopteri. Gazele, i Osmice po utvrđenom planu spremaju pokret. Mala “Niva” kontrole leta žuri preko piste na poslednji brifing. Utovar padobranaca, specijalnih jedinica i jednog snažnog belgijskog ovčara je završena. Sve je spremno. Rotor se pokreće, uz zvuk Nišlijama poznatog Kilimova, koji svake nedelje uredno svojim vibracijama miluje prozore naših stambenih jedinica. Nakon kraćeg statiranja i čekanja da pristignu Gazele, program se nastavlja.

Koncepcija je bila sledeća: Prelet Gazela i Osmica, razdvajanje, desant 63. padobranskog bataljona, te pokazna vežba spašavanja ranjenog lica uz jedno atraktivno mimoilaženje dve Gazele i Mi-8 iznad piste.
Sve odlično uigrano. Kraća pauza, dokle dopire pogled nebo bez letelica. Počinje neobavezna priča u publici, komentari, nastavak utisaka. Sve to preseca čudan miris – kerozin koji dva lica u futurističkim ogrtačima prolivaju po kreativnoj daščanoj instalaciji koja se nalazila na poljani. Plamen počinje da bukti. Nakon par trenutaka, Mi-8, iz laicima “malecnog” bazena, puni vedro i gasi požar. Tačku završavaju Game koje prezentujuci svoje manevarske sposobnosti, vođene upravljačkim palicama iskusnih pilota, mame gestikulaciju oduševljenja prisutnih.
Opet pauza. Svi razgovaramo, divimo se, povremeno bacimo pogled na parkiranu Gazelu koja poput tegle zimnice čuva u sebi osmostruku količinu predviđenih članova posade, u vidu dece obučene u najrazličitije boje, koja odušvljena cirkulišu kroz ovaj mali ali moćan aparat. Opet se smejemo. Lep dan, nebo vedro – i nije, ali ljudi jesu. Oseća se odlična atmosvera. Aplauzi se nisu štedeli, kao ni izvođači koji su ih posteno zaslužili.
Za kraj – šlag! Na pistu izlazi Orao i ubrzo napušta tlo. Iza njega, jedan za drugim, od betona se odvajaju i “četvorke”. Nakon nekoliko minuta, sledi fenomenalna završnica. Po koji valjak, prevrtanje, i izbacivanje IC mamaca.

Publika vrišti, čuje se neverovatan broj izgovorenih samoglasnika oduševljenja, najrazličitije poređanih. E sada, rekoh ja šlag za kraj, ali kako me je zivot naučio, šlag jeste lep, ali brzo splasne. Tako je bilo i ovaj put, mlazna trojka se razišla iznad našeg grada i ostavila nas je u čekanju…
“Ispod tezge” saznajem da je to kraj letačkog programa. Kažu – “još dvosed da ode i kraj”.
Svo ljudstvo se grupiše oko preostalog Orla na stajanci. Uz divljenje, zavist, i poštovanje, svako po svom nahođenju, posmatramo dva pilota kako nonšalantno ulaze u sigurnost svojih kabina. Zatvaraju i zaključavaju canopy.

Orao je “pupčanom vrpcom” vezan za mali kamion, koji uz izbacivanje gustog crnog dima, i očigledno višak broj obrtaja, domaćinski pomaže drugoj mašini da dođe u pogon.
Ponavlja se priča, zvuk motora, lagano forsiranje, rulanje, otpozdrav i na kraju odlazak dvoseda. Aplauz, oduševljenje, i lagano uvođenje u kretanje ka izlazu aerodroma. Bio je ovo divan dan. Složili su se prisutni. Ljudi koji nikada nisu bili ovde, zahvaljivali su mi što sam ih naterao. Kažu neverovatan doživljaj osetiti to ovako blizu.”Novi članovi sekte” – pomislih. Odlično.
I dok lagano kujem plan kako da se iskopam iz kilometarskog reda automobila ispred kapije, nailazi trenutak koji niko, ali niko nije očekivao. Dvosed koga smo svi tako nevino ispratili, pravi zaokret i neverovatno nisko, brzo, odsečno, žustro, zapanjujuće, preleće iznad naših glava. Ne mogu da pišem. Nemam šta sada da ubacim. Niti vokabular poznaje te termine, niti tastatura može to da isprati. Neverovatan doživljaj. Puls ubrzan, a okolina sve svetlija…šire se zenice…ne stižemo da se osvestimo, pokušavamo da izustimo još koju, ali ne, ne, bez milosti, još niže, još brže, još bolje, nadleće naš poslednji put. Osetio se, ali osetio se miris kerozina, vrelina izduva i jarko plava svetlost iz njih. Ljudi su definitivno bili bez reči. Počeli smo histerično da se smejemo, od zadovoljstva, uzbuđenja. Posle sam na fotografiji koju sam načinio primetio i plave izduve, i gustu atmosferu iza njih i zemlju koju je avion dizao sa poljane.
Eeeee, kraj. Ali hajd` sada obori vrat dole. Hajde neka te neko sada ubedi da je kraj, da neće više, da ne čeka da se opustiš. Osećaj moći i divljenja. Čovek je zauzdao tu snagu, i potpuno je kontroliše. Javila se i u meni zavist, prvi put. Na trenutak mi je bilo neprijatno, ali to je, nekako, više jedno divljenje, poštovanje, i možda mala tuga, kada shvatimo da to verovatno nikada nećemo osetiti iz njihovog sedišta.
Otključavam auto. Bubrezi su odradili, adrenalin je deponovan. Žuri mi se. Napuštamo događaj puni impresija. Koliko bi ih tek bilo, kada bi ovim ljudima dali više, mnogo više. Videćemo na dalje, dogodine, puni optimizma.

Bilo je besplatno ali “za sve pare”.

Povodom 22. marta, dana Tehničkog opitnog centra u poslednjem broju magazina Odbrana izašao je tekst o ovoj ustanovi koja se bavi ispitivanjem sredstava namenske vojne industrije za potrebe Vojske Srbije. Direktor TOC-a, pukovnik Goran Stojanović je za Odbranu pričao o skorim dostignućima Centra, novoj opremi i aktivnostima u prošloj godini.

Što se [...]]]>

Povodom 22. marta, dana Tehničkog opitnog centra u poslednjem broju magazina Odbrana izašao je tekst o ovoj ustanovi koja se bavi ispitivanjem sredstava namenske vojne industrije za potrebe Vojske Srbije. Direktor TOC-a, pukovnik Goran Stojanović je za Odbranu pričao o skorim dostignućima Centra, novoj opremi i aktivnostima u prošloj godini.

Što se Sektora za letna ispitivanja tiče, podaci su sledeći:

- Ispitivanje prvog prototipa aviona Lasta (P-1) i primopredajna ispitivanja 15 serijskih aviona “Lasta-C” za iračko ratno vazduhoplovstvo. Dve grupe pilota Sektora boravile su u Iraku i tamo obavile završnu predaju i isporuku prve grupe aviona. U Srbiji je obučeno osam iračkih pilota-instruktora za taj tip (120 letova).

- Ukupno je obavljeno 1.300 letova, prosečno 80 sati po pilotu, duplo više nego predhodne 2009. godine.

- Završen je kurs za 24 probna pilota ViPVO (za avione i za helikoptere).

- Nakon skidanja zabrane i modifikacija na Orlu, Sektor za letna ispitivanja je uveo u trenaž pilote za taj tip aviona.

- U toku je selekcija za opitne pilote koji su se prijavili iz ViPVO eskadrila. Proces je u završnoj fazi, mesta ima samo za dvojicu. Prošle godine obuku za opitne pilote završilo je troje pilota.

- Opitni padobranci su napravili 800 skokova, bez ijednog incidenta.

Fotografije: Dušan Atlagić

Prošlog četvrtka, u restoranu Aeroklub održan je prijem povodom dodele statue Zlatnog orla, najprestižnije nagrade u srpskom vazduhoplovnom sportu. Najbolji vazdhoplovni sportisti u predhodnoj godini su Živan Josipović raketni modelar u neletačkoj i Goran Đurković paraglajderista u letačkoj kategoriji. Ovaj dvojac je i prošle godine podelio pobedničko postolje što bi očigledno trebalo da [...]]]>

Prošlog četvrtka, u restoranu Aeroklub održan je prijem povodom dodele statue Zlatnog orla, najprestižnije nagrade u srpskom vazduhoplovnom sportu. Najbolji vazdhoplovni sportisti u predhodnoj godini su Živan Josipović raketni modelar u neletačkoj i Goran Đurković paraglajderista u letačkoj kategoriji. Ovaj dvojac je i prošle godine podelio pobedničko postolje što bi očigledno trebalo da kazuje dve stvari, ili su zaista toliko dobri u svojim disciplinama ili je u te dve godine nastupio deficit kvalitetnih izazivača. Pre skoro godinu dana imao sam to zadovoljstvo da intervjuišem Živana Josipovića, supermena među raketašima i tada sam na više lokacija pisao o tome da nema mesta raznim kontraverzama vezanim za letačke vs. neletačke preraspodele. Uostalom, ako ih možda i ima to je krivica Vazduhoplovnog saveza i svih vazduhoplovnih sportista, kolektivno.

Ovogodišnje okupljanje je meni lično proteklo možda u do sada najpozitivnijoj atmosferi. Najpre zbog simpatičnih Zlatnih plaketa i priznanja za razvoj vazduhoplovnog sporta. Lepo je videti da se na barem simboličan način vodi računa o i dalje živahnim veteranima i da su se pomenuli pojedinici koji troše svoju energiju, vreme i trud u pojedinim letačkim i neletačkim kategorijama ne bi li takmičenja i organizacija komisija prošli kako treba.

Zvanice su dobile i četvrti besplatni primerak časopisa Sportsko vazduhopovstvo koji priređuje Milica, PR Saveza. Milici treba odati priznanje na do sada najobimnijem izdanju koje u sebi sadrži rekapitulaciju najznačajnijih vesti, nekoliko zanimljivih intervjua i priloga kao i draft kalendara za takmičenja nastupajuće letačke sezone. Zanimljiva je uvodna reč predsednika Labuda Bulatovića koja već u drugoj rečenici govori čitaocu o “nedovoljnom stepenu jedinstva” u Savezu. Stara boljka ove nedefinisane, tradicijom i značenjem preopterećene organizacije. Klanovi i dalje postoje, neke ratne sekire i dalje nisu zakopane, dok se svinjarije i dalje dešavaju. Ipak, u četvrtak mi se učinilo da nije bilo previše destruktivne energije, drame i tradicionalno jakih mišljenja na raznim stranama (pored regionalnih i komisijskih nije mi jasno koja još postoje).

Savez je povećao budžet na godišnjih 9 miliona dinara, Kikinda će biti domaćin Evropskog padobranskog prvenstva u klasičnim disciplinama i famozna Generalna konferencija FAI-a će se održati u oktobru u Beogradu. Pozitivna dešavanja koja su ipak u senci činjenice da se ove godine u ukupnom skoru rezultata i takmičenja nisu našli ultra-lako letenje, motorno letenje i jedriličarstvo.

Dobitnici Zlatnih plaketa Vazduhoplovnog saveza:

МИЛИЦА ЈЕФТИЋ, пилот једрилице, за дугогодишњу несебичну помоћ Ваздухопловном савезу Србије

НЕВЕНКА МАЈНЦ-ЛИЧИНА, прва падобранка послератне Југославије, за дугогодишњу помоћ развоју ваздухопловног спорта

ЗЛАТОЈЕ РАДНОВИЋ, моделар, за дугогодишњи рад и допринос развоју ваздухопловног моделарства

ГРАДИМИР РАНЧИН, моделар и дугогодишњи радник Ваздухопловног савеза, за допринос развоју ваздухопловног моделарства

Др СВЕТОЗАР КУШИЋ, пилот једрилице, за дугогодишњу помоћ у развоју ваздухопловног једриличарства

СУЗАНА ДИМИЋ, пилот једрилице, за 35 година које је несебично посветила Ваздухопловном савезу и његовим члановима.

МИЛАН ПЕТРОВИЋ- ЛЕКИ, пилот и авиомеханичар, за цео радни век проведен у Вазухопловном савезу

ВЛАДИМИР НОВТА, моделар, за дугугодишњи рад у развоју ваздухопловног моделарства.

Fotografije: Porodica Dimić