Prvi srpski Aero – tabloid (Mercury)

Poseti TangoSixBlog na Twitteru

Tekstovi u kategoriji ‘Pljuvačina’

← Stariji unosi

JAT umire pevajući

Friday, 25. June 2010

Guest-post Milice Čalije, direktorke komunikacija Kappa Star grupe koja se dotiče nove iritantne marketing inicijative našeg nacionalnog prevoznika. Da li će JAT oživeti ako na različitim TV stanicama slušamo njihovu PR damu na spidu koja nas svakodnevno siluje svojim savršenim raspoloženjem? Sigurno da svako ima svoje mišljenje o tome ali evo jednog stručnog.

Mesecima već svaka vest o „Jat“-u me beskrajno nervira. Nekako, osećam se kao ovca kad vidim da direktor ovog društvenog preduzeća ima platu od pola miliona dinara koju je „zaslužio“ tako što godinama beleži gubitke. Tako je prošlu godinu završio sa 15 miliona evra gubitka! Ali to ga nije sprečilo da kupi 13 novih službenih automobila upravo krajem prošle godine. Među vestima o „Jat“-u ima i onih koje više uteruju strah u kosti nego što nerviraju. Navešću samo neke: „’Jatov’ avion se zamalo srušio“, „Sa „Jatovog“ aviona otpadali šrafovi “, „Turska: Avion ’Jata’ skliznuo s piste“, „Avion „Jata“ prinudno sleteo u Sofiju“, „Avion ’Jata’ vraćen sa leta za London“, „Drama na „Jatovom“ letu Rim-Beograd“… Neko će reći: pa ima još kompanija kojima se dešavaju i gore stvari (pu, pu, daleko bilo). Istina. Ali druge kompanije se ne plaćaju od srpskog poreza.

Hajde sada da posmatramo „Jat“ kao beslovesni građani, koji se ne pačaju mnogo u politiku, već bi samo da se prevezu do neke destinacije. Ovaj građanin samo može sa uzdahom da posmatra po kakvim cenama putuju neki drugi Evropljani, čija država ne insistira na monopolističkoj poziciji domaćeg avioprevoznika, već je „otvorila nebo“ i za druge kompanije, naročito takozvane „budžet avioprevoznike“ (budget airline). Reč je o kompanijama koje nemaju ketering u avionu uključen u cenu, nego putnicima naplaćuju piće i sendviče. Kamo lepe sreće da „Jat“ tako radi. Ja bih mnogo volela da se odreknem najskupljeg magazina u istoriji novinarstva (govorim o „Jat“ reviji, čija je produkcija uračunata u cenu karte. Ili, beše, u cenu mog poreza?), i da se odreknem najskupljeg sendviča na svetu, koji ionako i ne pojedem u avionu, i da onda platim kartu po nekoj razumnoj ceni. Istina, prošle i ove godine „Jat“ je reklamirao promotivne cene karata od 19 evra. Hmmm… reklamirao? Da, i to kroz sve ATL kanale: TV, radio, bilbordi. Mene su učili da se budžet za reklamiranje određuje na osnovu ostvarenog profita od prodaje. A koliki je ostvareni profit kompanije koja posluje sa gubicima? Da citiram pevca Sofronija, „dva put ništa je ništa, crva nije ni bilo“, a reklamiranje smo, dakle, opet platili mi, građani. Međutim, „promotivna“ cena od 19 evra važila je samo za let u jednom pravcu, a povratna karta koštala 38 evra. (Gledala sam let do Beča). Kada se dodaju takse i servis karta je koštala 148 evra. Da ne zaboravim, ja, kao obična smrtnica, nisam mogla da dođem ni do takve karte, jer mi ni mama, ni baba, ni strina, ni komšinica ne rade u „Jatu“. Znam, neverovatno je da ja ne poznajem nikioga od 1.697 zaposlenih (od čega je više od polovine višak po rečima predsednika upravnog odbora, Saše Vlaisavljevića). Poređenja radi, malopre sam isti ovaj let potražila na „Flaj Niki-ju“. Cena povratne karte je 58 evra. Mislim da je matematika jasna i bez crva.

Dodajmo još i da „Jatovi“ putnici imaju besplatan prevoz do aerodroma, i besplatno osiguranje u zemljama Evrope. Hvala lepo, ni to mi ne treba, platiću taksi i imam Europe Assistant osiguranje, a vi mi sve to nemojte uračunati u sumanuto skupu kartu. Ili, opet beše državna kasa?

I sada dolazi vrhunac: premijer Cvetković početkom ove godine najavljuje da će država prodati „Jat“. „Hvala Bogu“, pomislima ja, i zapitam se kojoj će budali da prodaju kompaniju sa više dugova nego što sama vredi. A onda me Cvetković dotuče, i kaže da će država (čitaj: mi, građani) preuzeti dugove „Jata“, a „Jat“ čemo nekome da ponudimo kao lepu, čistu, umivenu mladu, bez dugova. A je l’ mogu onda ja da preuzmem „Jat“?

Budući da mi je za danas dosta negativne energije koju neminovno generiše bavljenje državnom kompanijom, neću danas ulaziti u neprofesionalnost njihove PR službe (redovno se oglašavaju u raznim jutarnjim programima da kažu da je „sve po redu letenja“, a nigde ih nema da daju izjavu kad se objavi neka od vesti sa početka. Neću ni ulaziti u sumanutost najnovijeg „unique selling pointa“ (da, da, „Jat“ ima novu kampanju…), objašnjavajući kako je možda bolje da reklamiraju sigurnost, bezbednost letova, šta god što je stvarno putnicima bitno, ili što bi možda poporavilo blatnjavu sliku o njima… za kraj, evo čime je inspirisan ovaj post:

Novi bilbordi „Jata“.

Kome da se žalim kad me opet u „Jatovom“ avionu sačeka staramajka?

1 komentar

Odgovor Siniše Bradića u vezi situacije u Vazduhoplovnom savezu

Monday, 14. June 2010

Izveštaj sa dodele Zlatnog Orla Vazduhoplovnog saveza Srbije završio sam osvrtom na trenutno haotičnu situaciju u ovoj instituciji. Jedan od glavnih aktera, Siniša Bradić, javio mi se sa željom da se objavi i njegova verzija priče. To činim u ovom postu posle izvoda iz pomenutog teksta u kojem sam ga pomenuo.

Moja analiza:

Hroničan manjak u budžetu i njegovo nestručno i nedomaćinsko trošenje je nešto na šta ni državna ministarstva ne obraćaju pažnju. Zbog čega bi to radio Savez? Inercija sada već obaveznog manjka novca ne posustaje i dodatni problemi nisu dobrodošli. Oni se naravno ipak dešavaju.
Reč je o slučaju Bradić-Ovuka. Slučaju bivšeg i sadašnjeg generalnog sekretara. Siniša Bradić, predhodni sekretar, smenjen je zbog lošeg rada. Procedura smenjivanja urađena je veoma nestručno i na osnovu toga Bradić dobija presudu da se vrati na posao i odštetu koja potencijalno može bankrotirati Savez. Presuda navodi da Bradić efektivno nema prekida u radu na toj poziciji i stoga će pripadajuće plate i ostali doprinosi morati da mu se isplate, kad-tad. Presuda se ne može izvršiti na silu (zaposedanje kancelarije i operativnog rukovođenja) pa čovek realno prima platu iako ne radi apsolutno ništa. Na suprotnoj strani fronta, Savez sprema svoju tužbu protiv Bradića za nanetu štetu tokom njegovog (ne)rada na pomenutoj funkciji.
Zla krv i nesporazumi podignuti su na najdestruktivniji mogući nivo po samu instituciju. Budućnost nikako nije svetla. Savez trenutno nije u mogućnosti da konkretno finansira ulazak novih mladih ljudi u formi obuka za razne grane letačkih i neletačkih sportova. Nemogućnost koja će se vrlo brzo pokazati kao fatalna za ovu našu stogodišnju avijaciju.”

Odgovor Siniše Bradića

Voleo bih da se čuje i moja strana priče; Krenuo bih redom:
• Nestručno i nedomaćinsko poslovanje su krivična dela kažnjiva Krivičnim zakonikom; Savez, po zakonu i Statutu mora da radi zakonito. Postoje tri organa – Skupština, Upravni odbor i generalni sekretar, koji upravo mora biti poslednja odbrana zakonitosti rada Saveza! Nadzorni odbor, u skladu sa Statutom, vrši uvid u rad i poslovanje Saveza i o svojim nalazima obaveštava sve organe, predviđene i Statutom i zakonom.
• Slučaj Bradić-Ovuka ne postoji. Nikad ga nije ni bilo. Ja se družim samo sa finim svetom. Ako o nekom imam nešto da kažem, to je samo lepo. O Ovuki ne bih ništa iznosio, nemam šta.
• Smene nije bilo. Bilo je samo silovanja Poslovnika o radu Upravnog odbora i Statuta Saveza od strane predsednika i malog broja članova Upravnog odbora, malog ali dovoljnog, da na nastavku ranije započete sednice Upravnog odbora promene Dnevni red, tuže me i osude, o čemu postoji Zapisnik. Naravno da je sve urađeno nestručno. Predsednik je potpisao otkaz mog Ugovora o radu ne poštujući osnovne zakonske pretpostavke. Naravno da sam tužio, da bih zaštitio svoja prava. I opet autogol rukovodstva! Ulazak u spor za koji je bilo očigledno da je izgubljena bitka i da se na taj način samo nanosi šteta Savezu. Korišćenjem pravnih lekova rukovodstvo je direktno uticalo da se spor oduži, troškovi su se uvećali, a zatezna kamata je – pa nema jače! Nakon što sam dobio spor u prvom stepenu, po žalbi Saveza spor je otišao na drugi stepen, na Viši sud, na još godinu dana, i ako je u pitanju radno pravo koje se rešava po hitnom postupku. Po pravosnažnosti presude ista je postala i izvršna. To znači da su i Savez i rukovodstvo direktno prekršili Krivični zakonik, za šta slede novčane i zatvorske kazne, ali tu će zadnju reč doneti Sud. Kao oštećena strana ja imam pravo na izvršnu meru, sudske penale, koji su 30.000,00 dinara dnevno. Novembar 2009. – April 2010. – oko 5,5 miliona samo po tom osnovu, ako se ne varam?! Iz čijeg džepa?! Sa čijim se novcima to rukovodstvo mangupiše?! Čije interese štiti, a koga uništava?!
• Naravno da presuda glasi BEZ PREKIDA što podrazumeva sve troškove sa sve zateznim kamatama, a penali će isto da naiđu u vidu blokade svih računa Saveza od strane Narodne banke Srbije, do izmirenja svih potraživanja.
• Nije tačno da ne radim ništa. Intenzivno se bavim naučnim radom, svojim doktorskim studijama, a i marketingom na pijaci merkajući šta ću danas lepo da kuvam. Šalu na stranu. Očekivao sam da će se sve rešiti daleko brže, u skladu sa zakonom. Zaboravio sam da je ovo Srbija… Elem, ponavljam da rukovodstvo ne štiti interese Saveza nego svoje pozicije. Sa normalnim rukovodstvom bih lako našao zajednički jezik da ova čuda ispeglamo. Ovako, posle više od dve godine ja nisam tužen ni za šta, toliko o mom nezakonitom radu; Pre će biti da sam bio smetnja sitnim ličnim interesima, što je vreme i pokazalo. 20. aprila sam podneo dve krivične prijave protiv više lica, uključujući rukovodstvo Saveza, a po više članova Krivičnog zakonika.
Imam nova saznanja koja podižu ukupan ulog, tj. načinjenu štetu Savezu, tako da već podnete prijave prevazilaze nadležnost Osnovnog tužilaštva, čak i Višeg tužilaštva, već se kvalifikuju u domen rada i nadležnosti Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal. Ono što znam izneću tamo gde treba, a istražne i druge radnje su na njima. Gledajući izveštaje Nadzornog odbora o radu Saveza u 2008. i 2009. godini, dovoljno je pratiti novčane i materijalne tokove da se pojedinci ili grupa identifikuju;
I dalje očekujem da se, u skladu sa pravosnažnom i izvršnom sudskom presudom, kao i u skladu sa Statutom Saveza, vratim na svoje radno mesto generalnog sekretara. Da podvučem crtu, dovedem reviziju i nadležne inspekcije i druge organe te da u skladu sa nalazima podnesem potrebne prijave odnosno odštetne zahteve kako bi se šteta nanesena Savezu istom i nadoknadila.
• Nemam nameru da blokiram rad Saveza. Ali nemam nameru nikom ništa da oprostim niti bilo čega da se odreknem. Sa normalnim rukovodstvom, koje nije ogrezlo u sve ono što ovom Nadzorni odbor Saveza stavlja na dušu, ponavljam, verujem da bi mogao mirnim putem da se dogovorim oko svega. Btw, nalazi NO VSS mogu se videti na ovoj adresi.

Siniša Bradić

Ostavi prvi komentar

Dodela “Zlatnog Orla” – Vazduhoplovni Savez Srbije

Thursday, 4. March 2010

Prošlog Četvrtka (25.02) održana je ceremonija dodele “Zlatnog Orla” u prostorijama Vazduhoplovnog Saveza Srbije. Više od 50 godina najboljim vazduhoplovnim sportistima sabiraju se rezultati iz takmičenja tokom sezone i najbolji među njima dobijaju ovu prestižnu nagradu. Najbolji od najboljih za ovu godinu su:

Goran Đurković, paraglajderista iz Vršca u letačkoj i
Živan Josipović, najbolji srpski raketni modelar u neletačkoj kategoriji.

Dvojica ovogodišnjih dobitnika “Zlatnog Orla” bili su među  200 zvanica na najvećem okupljanju civilne avijacije na zatvorenom prostoru u našoj zemlji. Osvajači najviših odličija na  državnim prvenstvima u našem sportskom vazduhoplovstvu takođe su primili odgovarajuće nagrade. Priznanja je primilo i 15 državnih rekordera u raznim disciplinama.

Najinspirativniji među njima bio je svakako bivši pripadnik 63. Padobranske brigade Goran Todorović “Faca”. Nakon kobnog skoka pri kome mu je zakazao padobran i teške povrede usled koje je vezan za invalidska kolica, Faca je postavio novi (za sada i dalje nezvanični) svetski rekord za skok paraplegičara u tandemu. Poduhvat od koga zastaje dah dogodio se  u Sloveniji (Slovenj Gradcu) iz aviona na visini od tačno 7.924 metra. Postavljanje ovog rekorda omogućio mu je kolega i prijatelj, bivši pripadnik 63. Padobranske i kao tandem-pilot pomogao Faci da ponovo iskusi svoju najveću strast. Strast od koje očigledno nikako ne odustaje i uz pomoć koje prikuplja sredstva za preko potrebno lečenje u Rusiji. Administrativni centar svih vazduhoplovnih sportova kod nas – Vazduhoplovni Savez, beleži intenzivne aktivnosti.

Uspesi:
- Beograd i VSS će 2011. biti domaćini godišnje generalne skupštine Svetske vazduhoplovne federacije (FAI). Globalne svetske institucije koja okuplja sportske saveze nacija i koja ima monopol na najvažnija takmičenja u vazduhoplovnim sportskim disciplinama. Organizacija koja će verovatno efektivno samo potrošiti ionako limitirane resurse udobno pada na period stogodišnjice Srpske avijacije. Prilika za pumpanje ega i ignorisanje mnogo akutnijih problema.
- Srbija, Kikinda tačnije, je dobila organizaciju evropskog padobranskog prvenstva za juniore i seniore.
- Kontinualna dominacija neletačkih disciplina u domaćim i svetskim okvirima. Vazduhoplovno modelarstvo i raketarstvo. Jeftinije, masovnije i  sa rezultatima koji su za respekt. Srbija tu ne posustaje ni ove godine.
- Treći besplatan primerak časopisa “Sportsko Vazduhoplovstvo” u izdanju Saveza. Trenutno najkvalitetniji domaći časopis sa temom avijacije kod nas, produciran uz veliki trud i aktivnost PR-a Saveza i uz pomoć raznih firmi koje se bave vazduhoplovnim sportom. Celokupna medijska komunikacija VSS-a vodi se veoma dobro (uz hronični nedostatak poštene nagrade za trud i rad) i svetao je primer kako mladost i stručnost mogu da urade posao. Veoma konkretna suprotnost bacanju para poreskih obveznika na razne medija centre i politička popunjavanja jedino možda vizuelno prihvatljivih ljudi.
- Atmosfera. Generalno pozitivan utisak koji sam stekao pričajući sa i osluškujući razgovore najenergičnijih sportista. Padobranstvo, paraglajding, ultra-lako letenje i jedriličarstvo definitivno imaju sposobne ljude. Ljude koji nemilosrdno troše svoje vreme i entuzijazam na pronalaženje raznih načina da se takmičenja održavaju, najbolji nekako ipak šalju u inostranstvo i da se mladi privuku na neke nove načine. VSS za sada ne smeta previše u tome.

Neuspesi:
Hroničan manjak u budžetu i njegovo nestručno i nedomaćinsko trošenje je nešto na šta ni državna ministarstva ne obraćaju pažnju. Zbog čega bi to radio Savez? Inercija sada već obaveznog manjka novca ne posustaje i dodatni problemi nisu dobrodošli. Oni se naravno ipak dešavaju.
Reč je o slučaju Bradić-Ovuka. Slučaju bivšeg i sadašnjeg generalnog sekretara. Siniša Bradić, predhodni sekretar, smenjen je zbog lošeg rada. Procedura smenjivanja urađena je veoma nestručno i na osnovu toga Bradić dobija presudu da se vrati na posao i odštetu koja potencijalno može bankrotirati Savez. Presuda navodi da Bradić efektivno nema prekida u radu na toj poziciji i stoga će pripadajuće plate i ostali doprinosi morati da mu se isplate, kad-tad. Presuda se ne može izvršiti na silu (zaposedanje kancelarije i operativnog rukovođenja) pa čovek realno prima platu iako ne radi apsolutno ništa. Na suprotnoj strani fronta, Savez sprema svoju tužbu protiv Bradića za nanetu štetu tokom njegovog (ne)rada na pomenutoj funkciji.

Zla krv i nesporazumi podignuti su na najdestruktivniji mogući nivo po samu instituciju. Budućnost nikako nije svetla. Savez trenutno nije u mogućnosti da konkretno finansira ulazak novih mladih ljudi u formi obuka za razne grane letačkih i neletačkih sportova. Nemogućnost koja će se vrlo brzo pokazati kao fatalna za ovu našu stogodišnju avijaciju.

Photo: Dušan Atlagić

Ostavi prvi komentar

Niš danas

Tuesday, 9. February 2010

Novi guest blogger – Ivan Bečarević dolazi iz Niša. Fotografije (osim prve) Dimitrije Ostojić
Aerodorm Nish

I opet dan zatamljen sivilom. Hmm…Čudno, nisu tako rekli na prognozi.
Zar su opet omanuli? Ma ne, sigurno nisu, nepogrešivost je to. Nekako se nebo izobličilo, jako je čudno bilo…Da, veoma čudno… Niš, grad sa malo loših dana za čelične ptice. Povoljni uslovi, kotlina, ruža vetrova koja jako često odgovara svakoj namernoj i nenamernoj ptici dok izvučenim trapom grabi ka pisti. Stara dobra alternativa velikim aerodromima. Bespravno zapostavljen, nikada dovoljno cenjen.

A uvek je to zasluživao. Stari terminali, komunistička arhitektonska rešenja i od sunca izjeden natpis – “Aerodrom Niš”. Sladak mali Folow Me autić. Moderan – ne…Ali ima neku dušu, ta farba na njemu, završna obrada…Ipak ga prate…Ali ne često…Jer retki su dani kada nebo zapara neki jet motor…Čak toliko retki, da modernu životnu pojavu u gradu, nikako zanemarljivom po veličini, kao što je tutnjanje motora na prilazu izaziva uznemirenost i paniku…Nelagodu…Ali to je druga priča…Toliko puta prepričavana…Bombardovali nas…Da…Da li je mašina kriva?
Ne! Ali ljudima je teško objašnjavati.

Možda je teže tako nekome postaviti stvari, nego naterati ga da konstruiše istu takvu mašinu…Niš…Lep grad…Meni najlepši…Neki bi to nazvali lokalpatriotizmom, neki uskim vidicima…Neki bi pripisali to manjku putovanja i obilaženja sveta…Neee…To je nešto drugo…Nešto što svi ti koji etiketiraju neće shvatiti.
Nebo koje okružuje taj isti grad, priča drugu priču. Sećam se, kao klinac, dok sam se peo na toranj…Bilo je tu svega i svačega…Od Migova do Anova, od Gazela do “Krava”. Sva imena, sve životinje, svi nadimci. Smenjivali su se, čas gore, čas dole, neumorno izvršavajući zadatke zbog kojih su stvoreni. Jata gazela, da – bukvalno jata. Jurile su se u najrazličitijim formacijama, a onda bi ih presekao Mi-8 uz buku.lyni2
Ne postoji silikon ili diht masa koja bi izolovala prozore i sprečila rezonancu koju izazivaju dva “Kilimova”.
To je osećaj, te vibracije, ta slatka neizvesnost – hoću li ponovo morati da menjam staklo u dnevnoj sobi.A kada bi se sve spustilo, na scenu bi došao moj favorit, prvi avion koji mi je kao najsitnijem klincu privlačio pažnju! “Dvoklilac” An-2. Spreman je negde preko Jastrebca. Prelep prizor. Sunčan dan, avion koji bukvalno stoji u mestu, i gomila ljudstva koje verujući istoj takvoj gomili niti na svojim opasačima srlja niz otvor. Školjke tog malog dvokrilnog čuda. Prvo se ne vide, a onda počinju da se duvaju kupole. Ključan trenutak! Ne samo njima, već i pilotima koji čekaju poletanje. Psovke. Nema mrdanja kaže kontrola! Dok se ne spusti zadnji…Iz perspektive grada, to je malo drugačije. Ljudi nekuda jure, trče i robuju svojim administrativno birokratskim obavezama.

lyni3Preleće An-26. Nema ko nije podigao glavu. Roditelji dižu male dečake na leđa. Vauuuu…Antonov neumoljivo prolazi. Žuri. Nosi neki teret, nema vremena. Prelazi preko tvrđave i nastavlja.
On je bučan, odlučan, napet. Do krajnjih granica. Klinci se spuštaju sa ramena a zvuk lagano utišava. Samo par aeromitinga je ukrasilo ovaj grad. Ljudi je bilo zaista mnogo! Sve strukture, sve interesne grupe su pohrlile da vide šta to leti našim nebom. Prisustvovao tim retkim događajima…da…Ceo grad bude u znaku toga…Da…Ranije…Zadnji otvoreni dan avijacije pre par meseci nisam ni posetio. A majka mi radi na aerodromu…kontrola letenja…Šta da vam pričam…Medijski slabo (a vi čitajte patetično) propraćeno. Orlovi, Galebovi…Tutnje…Razaraju vazduh…Taj sunčan dan…A nikome nije jasno šta se dešava. Zvuk motora boli, i to se na licima vidi. Neiskusne glave na još neiskusnijim vratovima traže avione po zvuku tumarajući pogledom po nebu…Unezvereni ljudi gledaju odakle dolazi…Ko dolazi?

Treba nam terapija. Selektivno, plansko organizovanje druženja sa avionima…Neka svako priđe i dodirne te mašine…Poput najbanalnijih psihoterapija na trulom zapadu. Dodir čoveka i mašine.
Lečenje posttraumatskog stresa…A kada se opuste i omekšaju, lako cemo ustati. Treba vratiti tu ljubav. Zaspao sam na krevetu uz film…kao po običaju, spavam kao turista 1978 na železničkoj stanici-klupi. Budi me tutnjanje… 03:45 Am. Izlazim na terasu. Gusti oblaci impregnirani crvenom svetlošću grada i zvuk forsiranja motora pred sletanje…Primam tri poruke u približno vreme-približno koncipirane: “Šta bi?” “Nemam pojma”-”konceptualno” odgovaram. Ali sam zaintrigiran. Sutra saznajem da je alternativni status Niškog aerodroma te večeri došao do izražaja. Jaka magla u Bg-u nametnula je Niš kao mesto finalnog kontakta trapa sa asvaltom.

Ustajem ujutru, kao goxxxo. Kako i ne bih, kada sam spavao na “železničkoj”. Odlazim na kafu. Na putu mi vidno polje vetrobrana preseca Cesna našeg aerokluba. Odlazi na neki skup.
lyni1Volim tu sportsku avijaciju…Uvek nešto rade, kombinuju, improvizuju…Uvek smišljaju i organizuju. Gde li se zaputio…Baš zaintrigiran idem dalje, priključujući se istoj onoj masi koja robuje administrativno-birokratskim obavezama…Čekam dan kada će se iznad ovog parčeta neba opet leteti. Kada će biti više aktivnosti a manje “planiranja” letenja. Dan kada će se ljubav prema avijaciji u Nišu podići na nivo više od sklapanja maketa kupljenih u maloprodajama (ostataka maketa koje nam je Revel poslao). Malo entuzijasta i puno praznog neba. Prelepog plavog neba. Valjda će biti bolje. Optimizam, ako već sam po sebi često ne pomaže da se reši problem, bar u vidu vere živi i čuva strune u glavi za trenutke  kada će se kreativno rastegnuti. Srpska Neurohibernacija. Niš, grad u kome sam rastao, provodio dane. Grad u kome ću ih provoditi i kojem ću se, ako me život odnese dalje od njega uvek rado vraćati. Jednog dana…
Kada mi bude najviše nedostajao. Vezan pred sletanje, posmatraću svoj grad odozgo, znajući da me dole gleda mnogo ljudi, sada novim očima bez straha, dok prelećem preko njihovog grada.
A ja ću za to vreme, odmarajući od te uloge, zadovoljno posmatrati nove šljašteće neon cevi, pažljivo izuvijane i upakovane u nove crvene ovojnice, novog, meni oduvek poznatog natpisa – Aerodrom Niš.
Posle magle – svetlost.

Ostavi prvi komentar

Počelo je, počelo !!!

Monday, 26. October 2009
Open Sky je stigao u Srbiju. Dobro nam došao. Bilo je krajnje vreme.
Malev, Montenegro i Niki su prve laste koje stižu, ne s’ proleća, već ove zime. Davno su trebali biti ovde, na našem nebu. I ne samo oni. Ko god ume, zna i može je dobrodošao. Bolje ikad, no nikad. Sad samo da pratimo razvoj događaja i da vidimo kom opanci, a kom obojci. Može i Manolo Blahnik cipele. (Moja žena ne bi imala ništa protiv!!!)

Siguran sam da će za njima i drugi doći i da će to biti podsticaj da se kod nas ustalasa žabokrečina, koja se taložila godinama. JAT će morati da prihvati loptu na svom terenu i da zaigra igru po svetskim pravilima. I ako je sposoban da ubeleži bodove na domaćem terenu. A ako nije, onda sorry but …!
Jedino što moram da primetim, je sledeće: JAT će morati da igra sam, bez saigrača.

Već duže vreme, (skoro pet godina), grupa naših profesionalaca u avio saobraćaju pokušava da podigne na noge prvu srpsku privatnu avio kompaniju, baziranu na low cost ideji. I kao što moja recenica kaže – pokušava.
Ne uspeva. Iz jednog prostog razloga. Dabogda komšiji crkla krava. To što neće imati niko koristi od mrtve krave, nema veze. Važno da se podmeću klipovi pod noge.
Do sada su više stranih i domaćih investitora pokušali, u više navrata, da osnuju avio kompaniju u Srbiji. Bez uspeha. A razlozi za spoticanje?
Od “… nemojte, nije još vreme!”, do “… da vama dozvolimo, pa da odmognemo JAT-u!!!!”. Ovi odgovori nisu sa Kalenić pijace. Ne, to su odgovori dobijeni u relevantnim institucijama Republike Srbije. Od zvaničnika države, koja kaže da se zalaže za razvijanje srpske privrede i tržišta!!!!???
Zadnja inicijativa o kupovini Aviogenex-a i investiranja u isti, svežeg novca, novih aviona i razvoja srpskog civilnog vazduhoplovstva je propala, zato što Republika Srbija nije htela da otvori tender za privatizaciju istog, pod parolom, tako ćemo odmoći JAT-u. A i zato što je Direktorat Civilnog Vazduhoplovstva odbio da održi važnost AOC-a koji Aviogenex ima, pri preuzimanju od strane novog vlasnika. Zamislite investitora koji uloži svež novac, kupi avio kompaniju, a Direktorat kaže: “Puj, pike, ne važi!”. Znači kupiš aviokompaniju sa AOC-om, a onda DCV oduzme isti i ajd’ ispočetka, a potrošio si milione!!!!! Budalaština na kvadrat!

Umesto da srpska avio kompanija krene u pravom trenutku sa pravom idejom, zaposli domaći kadar, osvoji deo tržišta i nađe svoje mesto na nebu Srbije, mi Open Sky počinjemo sa stranim avio kompanijama. Fenomenalno!!! Izvanredan biznis potez!
I dalje stojim iza stava: Odlično je da su počeli sa primenom Open Sky, makar i sa zakašnjenjem. Nego, zašto sami sebe spoplićemo?
ZAŠTOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!?????????

1 komentar

Tehnika nemara

Thursday, 15. October 2009

Proteklih nekoliko nedelja bilo je zaista napeto u Srpskom vazduhoplovstvu. Medijski veoma intenzivno eksploatisan slučaj sa “šrafovima” praćen štrajkom “JAT Tehnike” i incident sa JAT-ovim avionom u Istanbulu. Tu je i recikliranje priče o besmislu finansiranja JAT-a u svetlu dolazeće vizne liberalizacije i dugoočekivanog prodora Low-Cost operatora na domaće tržište.

Na umu stručne javnosti su mnogo ozbiljnije stvari.
Poslovična neefikasnost, nemar uslovljen inercijom političke podobnosti i opšta diskonekcija iz stvarnosti su i dalje odlike struktura koje bi trebalo da vode računa o našem vazduhoplovstvu. Odsutstvo proaktivne brige, razvojnih planova i njihova realizacija su misaone imenice. Ali izgleda da je stvarnost ozbiljnija i od toga.

Tango Six Blog će od danas početi sa objavljivanjem konkretnih događaja, odnosa, problema i radnji koje ako se ne graniče sa nestručnošću i diletantizmom, ono sigurno sa kriminalom, moralnom i profesionalnom korupcijom. Počećemo od “JAT Tehnike”.

Pred Vama je transkript dijaloga sa jednog od foruma (zatvorenog tipa) između mehaničara i inženjera pomenutog preduzeća. Pored očigledne međusobne netrpeljivosti pominju se konkretni događaji teškog kršenja bezbednosti ljudi, tehnike i na kraju zdravog razuma.

Sva imena, user-name-ovi i bilo koje odrednice identifikacije ne postoje (mesta u tekstu gde stoji “XXX”). Kontaktiranje nadležnih institucija radi dobijanja zvaničnih reakcija je obavljeno nekoliko minuta posle objavljivanja ovog posta i svi koji imaju želju biće uključeni u diskusiju o ovom i sličnim slučajevima. Sa moje strane brzina objavljivanja tih zvaničnih reakcija nikako neće dolaziti u pitanje. Indikativna će biti brzina reagovanja posredno i neposredno nadležnih institucija.

Transkript je objavljen bez ikakvih redakcija sadržaja i smisla.

Postoje mnogo gori, opasniji i neverovatniji slučajevi od ovih koje ćete upravo pročitati. Sva ta dešavanja, organizacije i pojedinci će biti “obrađeni” u do sada neviđenom nivou detalja sa izvorima koji su u centru zbivanja.

Pratite Tango Six Blog u sledećih nekoliko meseci i saznajte sve. Zaista sve.

Transkript:

Cudo da niko ne spominje skorasnje incidente dva eminentna clana licenciranih, XXX i XXX (fuel X-feed valve) koji su zbog svoje gluposti pod izgovorom da cine JATu zbog kasnjenja i svog neiskustva napravili amaterske greske. Nema dela (CSD), avion na zemlji. Nema vremena, zbog kasnjenja, mora da ga ima i radove izvesti po proceduri (fuel X-feed valve)…

A, sta se desilo? Nisam bas upucen u te incidente.

Jedan je na platformi menjao X-feed valve sa punim rezervoarima da bi smanjio zadrzavanja aviona!? Posledica? On okupan gorivom na bolovanju, platforma poplavljena gorivom, vatrogasci, kasnjenje itd. Drugi je vratio stari od opiljaka ocisceni uljni filter CSD-a posto novog nije bilo, posle pregrevanja. Posledica lose analize greske, CSD otkazao u letu itd…

I dalje, posle ovoga, tvrdite da ste nosioci posla?
Za ovo se dobija otkaz i krivicna prijava, ali to je samo još nekoliko budalaština u nizu šteta koje nanosite, a za koje s nekim, samo vama znanim, pravom tražite enormne plate. Dok je inženjera u Tehnici vi cete biti pomocno tehnicko osoblje, jer drugo i ne zaslužujete, niti ste sposobni. Sada cete opet izvesti “sindikalnu vratolomiju” u smislu pritiska na rukovodstvo, da sve prodje, kao da ništa nije bilo, pa cete QA da naterate, (kao i kada je sa Jet2-a pao vertikalni stabilizator “zbog promaje”, vaše promaje u glavi) da izda prolongiranu SP za letece zamene delova. Improvizacije koje izvodite na avionima, tvrdeci da ste strucniji od inženjera (znate vec ono baljezganje:” Ja mogu da radim sve što inženjer, ali on ne može da radi ono što i ja”, da znate da ste u pravu, niko normalan ne radi što i vi) su primeri rizika koji ce, pre ili kasnije, rezultirati katastrofom.
To što pokušavate da budete ono što su piloti u Jat-u, je uzaludno, ne zaboravite da imaju akademiju, malo više od srednjeg cetvorogodišnjeg školovanja, pa se shodno tome spustite na zemlju i kurblu u ruke, pa zamenite onu privremeno zaposlenu decu koju tretirate kao roblje.

Kolega XXX sad ga bas preteraste! Kao prvo Onaj ko radi moze i da pogresi, mada postoji cinjenica da LM nije bas “oprezan” prilikom koriscenja AMM, a sigurno nije to radio bez znanja T-AKV. Kao drugo, kolega vama se nikad nece desiti da tako pogresite posto nista ne radite, a i ono malo dokumentacije sto izdajete i neznate da dobro prevedete i pravilno date ref. pa stalno nesto menjate ili izdajete EO na zavrsetku radova. Ma nikad bre ne znate, ni sta treba da se radi, niti vam je ispravna dokumentacija. Zato kolega poklopite se usima jer ce nasa rec biti presudna ko od vas nesto vredi, a ko ne vredi!!!!!!!

Kao prvo kolega ni u jednom od ova dva slucaja ne radi se o “ko radi taj gresi”, vec o nedovoljnoj profesionalnosti, a to znaci ne pridrzavanju procedura i imanja na umu “bezbednost pre svega”! Kolega su verovatno podlegle pritiscima: gubitak slota, kasnjenje, putnici u gejtu, a verovatno i infantilnoj nepromisljenosti tipa ” Ja znam kako i radicu po mojoj skracenoj proceduri, a pri tom mozda i ispadnem i frajer posto bez mene sve staje”…
Na zalost takvih primera OPASNOG kurcenja je koliko neces i samo nas Svevisnji izgleda cuva od najgoreg.,Zamislite samo da se na 40 stepeni, zbog APUa (koji je verovatno radio) ili statickog praznjenja, zapalilo to prosuto gorivo koje je curilo kao potok iz aviona na C poziciji , ispred aerodromske zgrade pune putnika!!!!!!??????
Mislim da li mozete da zamislite, posledice takve nepromisljenosti. Za takve stvari se u ozbiljnim sistemima kaze “Hvala na saradnji, ne trebaju nam kockari. Hvala Bogu, da nas je opet pogledao.
Sto se tice inzenjera dzaba sada sve. Slazem se da su 60% najmanje za kapiju, ali kolega doslo je njihovih 5min, a cujem da pored XXX, ostre i kolceve i spremaju loj kao u veme janjicara.

Slazem se… donekle. Komunikacija preko radio-veze, kontakt sa T-AKV, dovodi u pitanje samo jedno: Ko je dozvolio da se takva opravka radi na platformi?. Da li sef smene zna ko je na platformi i mogucnosti i znanje doticnog kolege?
Za takve poslove ne postoje “skracene” procedure, a sto se tice “pritiska” to se samo moze pripisati mobingu LM rukovodstva da mehanicar ne bi bio kaznjen i normalno da su ga svesno gurnuli u prekrsaj i nakraju ce mehos biti kaznjen, a oni se opet lepo izvukli cistih ruku iako imaju radio-vezu u svojim kancelarijama.
Naravno da ne podrzavam takav postupak naseg kolege, jer vec poodavno su izgubili naviku da citaju AMM i sama ova brzopletost je zaista mogla sve nas da previse skupo kosta, ali kako je to kod nas (iz ranijih primera) doticni kolega ce najverovatnije u skorijoj buducnosti biti neko i nesto kod nas u JATT.
Sto se tice inzenjerskih 5 min…. ne bih se slozio sa Vama kolega, jer sve je organizovano tako da ne odgovaraju nizasta i da imaju sve vreme ovoga Sveta za pisanje DC, EO ili LO-ki, i za sve to jos dobijaju stimulacije, jedva cekaju da u hangar udje strani avion, pa tek da onda nemaju posla. Moje neslaganje se prvo odnosi na ono da oni NISU IZVRSIOCI, niti ce ikad biti, a ukazivanje na njihove propuste i nerad, naravno, pisanim putem na oglasnim tablama sindikata ili preko sefova odeljenja (normalno da su uz mehanicare) bi ih i te kako spustilo na zemlju.
Suma sumarum je da treba postaviti sindikalce i sefove odeljenja koji su za mehanicare, a ne inz dupeuvlakaci i sve ce se promeniti u mehanicarskih 5 min, normalno da i budu ljudi koji znaju posao, kako ne bi dolazilo do onakvih nezeljenih propusta, a i znali da pariraju inz pokusajima da prisiljavaju mehose na sve i svasta.

XXX je tipican primer “mehanicara” koga zakonom treba ukloniti od aviona. Tako moze da napise samo govedo, sta znaci: “Ko radi taj i gresi”, ti si kreten, debil, zbog takvih dolazi do padova aviona, konju jedan. Zbog ovakvog razmisljanja treba ti jebati mater, debilcino retardirana, moglo je pola aerodroma da ode u vazduh, magarcino nestrucna. Najzalosnije je sto verovatno imas ovlascenje, a treba te oterati kod XXX da sa onim surcinskim zenskim olosem cistis hangar. XXX je O.K. covek, ali za ovo bi morao da popije pored otkaza i zatvor, zajedno sa sefom smene.
Sto se tice dokumentacije, ovo je dokaz da vecina vas i ne cita istu, jer bi ste radili kako treba, ne bi vam se deslio da, recimo, zamenite kapotaze, pa da se pola Evrope smeje vasoj “strucnosti”, a Boeing se raspituje o cemu se radi, da se ne ponavljam oko vetikalca na Jet2.

Jebem ja vama mater u guzicu oboma,jer X feed ventil je menjala XXX smena….pa zasto cutati o tome,otekla jaja XXX a XXX se ne mesa u posao, niti XXX u znanje

Ajde kolega magarce, procitaj jos jednom sta sam napisao! Dokle ce LM mehosi i IRE-ovci da krse PROPISE? Uzimate delove sa neplovidbenih aviona, kradete delove sa stranih aviona, gde su vam papiri o ispravnosti tih komponenti, a jos i ne proveravate zamenjivost P/N, SVE U IME DA AVIONI NE KASNE! Kad ste vi BILI SVESNI SVOJIH POSTUPAKA?
Ko mu je rekao da ZAMENI X-FEED ventil? XXX sam odlucio, nije nego!
P.S. Elevatori su sa CSA a ne sa Jet2. A jos da ne zaboravim, SVA TA SRANJA KOJA SPOMINJES JE PROIZVOD LM strucnosti.

Ovo sto citam u prethodnim postovima je blago receno za nevericu! Kolika kolicina neznanja, nezvaspitanja i bezobrazluka! I vi posle imate da kazete nesto za Inzenjere u Tehnici ? Pokrite se usima mehanicari, uzmite kanticu za ulje, mazalicu  i na avion, a mi cemo MORATI da vam dodelimo po jednog inzenjera da vas nadgleda jer ste postali opasni za firmu! Izgleda da vam se od tolike “strucnosti i znanja” pomutio mozak, pa sve cesce jadni ne znate sta radite ni kako radite!  Ali zato vidim da ste puni teorija, ko je za sta vise kriv, kako TREBA da se radi. A rezultati kolege ? PORAZAVAJUCI !
Pokazite javno svima koji vas nisu upoznali ko ste i kakvi ste a posebno gde vam je mesto! Pored vas takvih mislim da su moji komentari suvisni !
Glodjite se i dalje

Molim POSTOVANE kolege da se SUZDRZE od PSOVANJA
Tema je veoma skakljiva i interesantna. CINJENICA JE DA SVAKI MEHANICAR (bilo B1 ili B2) MORA DA SE PRIDRZAVA AMM i PROCEDURA!!
Tu jednostavno ne mogu i ne smeju postojati bilo kakvi izgovori, tipa:” slot”, “kasnjenje”, “mora se”…
To su gospodo GLUPOSTI!!
Ko misli da ne mora, jednostavno – nije mu mesto u ovoj firmi tj. NEMA STA DA TRAZI U AVIJACIJI!!
Kada bi bolje i vise koristili dokumentaciju, sigurno bi nam i “pomoc” inzenjera manje trebala.

Kolega, rezultati su odraz ukupnog stanja u JATT. Kako je organizovano, tako se i radi. Sve vise licimo na Tehnicko odrzavanje neke niskobudzetne avio-kompanije iz Sharje ili Lagosa. Pa ne mislite valjda da  mehanicari SAMI zele da odrzavaju avione JAT AW, bez delova, bez uplata od strane istih, bez adekvatnog potrosnog materijala?
Sramota je pljuvati ljude koji su se dokazali van granica ove jadne Srbije. Da li postoji i JEDAN ing. (izuzimajuci GENIJALNOG XXX) koji je opstao “preko” duze od par meseci?
Prema tome, okrenite se pravom problemu (ako zelite nesto da promenite na bolje). Ovi ljudi (mehanicari) su DOKAZALI da u NORMALNIM OKOLNOSTIMA umeju i mogu da rade i po svetskim standardima. A sta je sa vama?

Ko je od inzenjera otisao i radio “PREKO” ? (OSTAO DA RADI)
Da li da pominjem kolegu XXX koji je prvi povukao nogu jos u XXX. Ili kolege koje su emigrirale u kanadu i SAD, kolege koje rade po Australiji. Do poslednjeg primera XXX koji radi u XXX…
To je kolege vas najveci problem, SAMO vidite ono sto zelite i bitni ste koliko sami smatrate da jeste !
Dok ste takvi NEMA VAM POMOCI ! A ja mogui da pisem izgleda sta hocu, to nema ko da procita od slepe mrznje koja vas vodi prema svima !
Pogledajte samo recnik na ovim forumima, kada vam nesto odgovara moze covek na hleb da vas maze a cim nesto nije kako ste vi UMISLILI krecu psovke, podmetanja i vredjanja !
Ni jedan moj kolega nikada na taj nivo nece da se spusti a zato nam valjda sluzi ovo “malo” skole sto imamo !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Toliko za sada …. A sada kolege pljuvacina (po vasem obicaju) …

Svima nama je bilo jasno da je bilo pitanje dana kad ce nas zadesiti neka nesreca, s obzirom kako se radi kod nas u JATT. Za sada sta ja vidim kao dobro u ovoj nesreci je sto ovo nece moci da zataska nase rukovodstvo i kontrola kvaliteta, samim tim Direktorat ce morati da preduzme neke korake kako se ovakve stvari vise nebi ponavljale i ugrozavale bezbednost kako nase imovine tako ni lica.
Dosta je toga da “se mehosi snalaze” kako bi odrzavali linije JATAW, bez delova i materijala, i na sebe preuzimali apsolutnu odgovornost.
Naravno u svemu tome, kao nas XXX trljaju ruke jer upravo oni to i cekaju potpuno nevini u svim ovim snalazenjima (nikad ni culi tako nesto).
Kolega XXX, daleko je veci broj mehosa koji su napustili JATT a vase kolege koje su prosle godine napustile firmu kao sto su XXX i XXX i njihov opstanak (za sada) mogu da zahvale jedino sto su otisli u kompaniju u povoju a i tamo mislim da XXX pokriva XXX kako bi ovaj opstao.
Kazete:Pokrite se usima mehanicari, uzmite kanticu za ulje, mazalicu  i na avion, a mi cemo MORATI da vam dodelimo po jednog inzenjera da vas nadgleda jer ste postali opasni za firmu !
Svi mi znamo da je to vasa davnasnja zelja da uposlite svoj “visak” bez imalo obraza i stida dali ste vi uopste sposobni za tako nesto ali se postavlja pitanje “KAKO CETE ONDA MOCI PO CEO DAN DA IGRATE IGRICE I GOOGLATE?”. Olicenje vaseg viseg skolovanja je sadasnja situacija u kompaniji bez delova, materijala i alata sa nejasnom izdatom dokumentacijom i gomilom neplacenih racuna Boeingu za “pametna” pitanja.

Izvin’te kolega sa kojim pravom su nase pojedine kolege preuzele takvu odgovornost, te se igraju tudjim zivotima? Zasto je potrebno da DCV povuce korake, valjda je normalno da svaki kolega ZAUZDA  sebe od takovih improvizacija? Priznajem LEDIM se od takvih odluka i preuzimanja odgovornosti!
Jel’ nema serviceable dela, validnog materijala,  validnih procedura, alata, potrebnih  uslova za izvrsenje radnog zadatka….ako nema onda kolega nema ni intervencije, pa neka rukovodstvo cacka mecku i trazi odgovorne. Ali to je vecini kolega strano zbog licnog kalkulisanja i dokazivanja, neznanja i neimanja hrabrosti da se avion prizemlji ako ne postoje gore pomenuti uslovi… Pa necete valjda da skocite u ambis ako to zahteva sef, TAKV ili ingosi… Ja kada mi sef ili ingos trazi “Ma daj sarni to ili ugradi to” odnesem mu knjigu i kazem da to sam uradi… Normalno onda gospoda trce da tetki odnesu lek… Pa ne bi valjda vario probusen rezervoar sa sve gorivom na sopstvenim kolima?
Jeste sistem kompletno degradiran ali to nije izgovor i tu se slazem sa XXX, ko to ne kapira nema sta da trazi u avijaciji! Da smo pametni kao sto nismo onda samoinicijativnim preuzimanjem odgovornosti , ne bi krpili i pokrivali tudji nerad, a kasnjenja i prizemljeni avioni bi vrlo brzo razotkrili nerad i neradnike jer bi to onda diglo prasinu na malo “visem”  nivou…
Mi sami smo i dalje najveci problem!

20 komentara

Kako kineska industrija projektuje i pravi avione.

Thursday, 1. October 2009

U poslednjih par meseci stručna štampa puna je fotografija i naslova vezanih za kineski projekat usko-trpunog aviona namenjenog za krakte relacije nazvanog C919.
Kineske novine ovaj avion zovu “kineski džambo” iz razloga što će to biti najveći kineski putnicki avion iako je planirani broj sedišta 150-200. Plan je da avion poleti za 8 godina a proizvodila bi ga novoformirana firma “Commercial Aircraft Corporation of China (Comac)” iz Šangaja.

91067_big Ako niste videli fotografije modela, a možda ste se pitali kako izgleda ovaj avion, objašnjenje je vrlo lako. Avion vrlo blisko liči po dimenzijama avionu Airbus A320. Slučajno ili namerno delove tehnologije za proizvodnju aviona Airbus A320 već poseduje kineska firma Aviation Industry Corporation of China (AVIC). AVIC već u saradnji sa Erbasom vrši završnu montažu aviona A320 namenjenih kineskom tržištu, a takođe se u istoj firmi pravi i kutija krila (keson krila) za A320. AVIC od sledećeg meseca počinje i opremanje krila za A320 (instalacija sistema). Kruže neproverene glasine da su zapadne firme koje se bore za dobijanje paketa opreme na avionu (npr. Američka firma BF Gudrich pokušava da dobije paket izrade stajnog trapa) dobile zahteve od Komak-a da naprave opremu gotovu identičnu opremi instaliranoj na A320.
Takođe kruži neproverena glasina da je jedan avion A320 u vlasništvu jedne od kineskih avio-kompanija nestao pre par meseci iz evidencije a to se objašnjava sumnjom da je negde u hangarima u Kini rasturen na sastavne delove za kopiranje (krađu autorskih prava) ili kako se ublaženo kaže “reverzno inženjerstvo”. Takođe ide vic da kada firme iz tog dela sveta kopiraju oni to rade bukvano, pa su prilikom kopiranja nekog od prethodnih projekata znali da kopiraju i zakrpe na strukturi.

Da li se to prvi put dešava? Ili bar prvi put u vazduhoplovstu? CHINA-JET/UNVEILINGNaravno da ne. ARJ21 avion kompanije AVIC koji je prikazan 2007, poleteo 2008. a plan za sertifikaciju je za 2009, veoma liči na DC-9 (MD90) jer je ista kompanija imala ugovor sa Mek Donel Daglasom za proizvodnju aviona MD90. U firmi AVIC je ostalo nezavršenih 18 od ukupno 20 sklopova aviona ali i kompletni montažni alati i bar 15 peto-osnih CNC glodalica oko kojih su bile uključene u aferu između Mek Donel Daglasa (kasnije Boinga) i vlade dve države SAD i Kine. Danas možda zvuči smešno da se pravi problem oko peto-osnih glodalica jer ih u Kini danas ima na hiljade a ne bi bilo iznenađenje da ih nađete u nekoj od alatnica za izradu alata za livenje plastike u Novoj Pazovi ili Inđiji. Ali u periodu kada su kineske firme dobile 15 velikih višeosnih CNC mašina iz SAD-a još 15 iz Evrope, ove mašine su predstavljale vrh tehnologije rezanja metala (1993-1996).

Da li je to sve? Nije. Poznata je afera sa kopiranjem aviona Su-27. Kineska varijanta zove se J11, pravi je firma “Shenyang Aircraft Corporation (SAC)”. U početku projekta transefra tehnologije za proizvodnju licencnih aviona Su-27 kineska strana se bila obavezala da će neke delove aviona npr. motore uvek kupovati od Rusije. Međutim u međuvremenu je razvijen kineski motor WS-10A Tai Hang koji veoma podseća na motor AL-31F. J-11_22706ETu je došlo do prekida saradnje, jer kineska strana nije više htela da plaća licencu jer su dostigli nivo da sami mogu da proizvode gotovo kompletan avion. Sećamo se i starih Migova 19 i 21 koje su Kinezi radili u domaćoj radinosti a neke primerke su imali i naše komsije.

U čemu je ovde problem? Problem je što kineska kutura ne priznaje i ne vidi koncept “autorskih prava” na način na koji se on razume na zapadu i Rusiji. Koji su mogući vidovi zaštite? Tu je moguća arbitraža svetske trgovinske organizacije. Zašto Rusija, Erbas i drugi pristaju na tu igru? Potrebno im je kinesko tržište po svaku cenu. Računica je da će se novac zarađen na prodaji aviona Kini iskoristi za novi razvoj pa do trenutka kada kineska avio industrija počne da proizvodi konkurentne avione postojaće novi proizvod: npr. novi Erbas A30X ili neki novi Suhoj…

Da li će ova procena zapada i Rusije biti stvarna ili pogrešna zavisi najviše od Kineza.
Da li će moći da privuku više kupaca? Kakav će biti kvalitet aviona? Da li bi želeli da letite u kineskom avionu? Danas ne, ali za par godina ko zna, ako razlika cene aviona i avio karte bude značajna, možda.

4 komentara

Velika dilema

Wednesday, 16. September 2009
Čitam u novinama komentare na Veliku dilemu našeg nacionalnog prevozioca. Primećujem, takođe, da dežurni lešinari srpskog civilnog vazduhoplovstva nalaze za shodno da kažu koju reč. Neka, neka ih, neću o njima.

U medijima se postavlja arena za odluku stoleća. B ili A? Ili mozda ako više volite A ili B? Ponovo ćemo mesecima roptati i stenjati, dok ne iznedrimo, novo, Istorijsko Ne. Jer kod nas nijedna odluka ne može biti laka ili spontana. A ne, mi moramo da iz dubine duše i nedara iznedrimo nešto što još niko, do dana današnjeg, nije video, čuo, pomislio.
Kod nas se odluke ne donose u pozitivnom smislu. Tipa, “Da, hoćemo da kupimo to i to!” Ne, ne, mi uvek počinjemo, “Ne, vala nećemo mi to i to!” Važnije je da pokažemo da smo mrskom neprijatelju u lice sasuli sve što o njemu mislimo, makar nakon toga gloginje jeli. I na taj način još jednom pokažemo da nismo odmakli dalje od pred pubertetskog inata. Mi smo nacija pubertetlija. Manje ili više.

Na stranu to što Nacionalni prevoznik ne može da napuni avione na nekada popularnim linijama za zemlje gde naši gastarbajteri vec četvrtu deceniju rade da zarade i da se vrate kući.
Na stranu to što se ne zna ko pije, a ko plaća u morbidnom odnosu Nacionalni prevoznik-Tehničko održavanje Nacionalnog prevozioca.
Na stranu to što Država poslednjim trzajima pokušava da pomogne Nacionalnom prevozniku izjavljujući da za primenu Open Sky ugovora nema tehničkih mogućnosti.
Na stranu to što se od Nove godine, možda, ukidaju vize za srpske pasoše i jedino se za Srbiju u idućoj godini planira porast obima avio saobraćaja.
Ako dodam još koju stranu, zastraniću i Ja, nakon svih onih u srpskom avio saobraćaju koji su odavno zastranili.
Gde je spas?

U momentalnom, trenutnom, zaokretu u strategiji koja treba da označi modus operandi Nacionalnog prevozioca.
Racionalizaciji flote. Da nam u isto vreme ne poleće 4-5 letova, a da zatim imamo prazan hod aviona.
Smanjenju operativnih troškova, koji treba da dovedu do smanjenja cena karata.
Razvoju saobraćaja sa jedinog alternativnog aerodroma koji imamo. Niša. Po cenu da putnik iz Beograda ide u Niš da bi leteo dalje, dok Glavni aerodrom ne shvati da mora da izađe na tržište sa tržišno orijentisanim ponudama.
Da se definiše ko i šta radi u Nacionalnom prevoziocu.
A tek onda se možemo pitati da li A ili B? U međuvremenu na aerodromima širom sveta ima na hiljade aviona koji se za pristojan novac daju unajmiti i upotrebiti za podizanje posrnulog Nacionalnog prevozioca.

Samo, za takav dil nema 3% provizije, koje ima kod kupovine novih aviona. Nema lakih para za srpske politicke partije i glavonje u istim.
Možda bih trebao da se korigujem? Možda je Velika dilema u stvari trilema? Da li A ili B ili 3%? U tom slučaju zna se odgovor. Zar ne?

4 komentara

Šrafovi i reputacija (pt. 1)

Monday, 24. August 2009

Andrija Ekmedžić je novi dodatak Tango Six Blog timu. Njegov prvi guest-post odnosi se na prošlonedeljni događaj koji je bio aktuelizovan ne toliko zbog toga šta se desilo, nego zbog slika koje su školski primer nečega. Čega, pitanje je za diskusiju? Andrija živi u Engleskoj, zaposlen je u Airbus-u kao glavni inžinjer na projektu A30X (novi uskotrupni naslednik A320 familije) – tačnije kao vođa tima projektanata koji su zaduženi za integraciju sistema stajnog trapa na novom avionu. Doprinosiće blogu onoliko često koliko bude bio u mogućnosti, dok je moja želja je da to bude baš zbog ovakvih tema.

Sledeći post će biti moj, fokusiran više na reakciju JAT-a. Andrija je to lepo sumirao sa tehničke strane:

(sve slike Airsafenews.com)

JAT-737-closeup2

Glavna avio-vest u proteklih par dana u Srbiji je snimak nedovoljno uvrnutih zavrtnja na JAT-ovom avionu Boing 737. Tehnički posmatrano, rizik za bezbednost aviona i putnika u ovom slučaju je postojao ali bio je veoma male verovatnoće.

JAT-737-closeup

Radi se o pet zavrtnja na delu skundarne strukture – jednom od poklopaca nosača motora. Poklopac se drži na tridesetak zavrtnja i oni su očigledno izdržali. Da je ceo poklopac kojim slučajem otpao moglo bi doći do kontakta poklopca sa drugim delovima aviona a u ovom konktretnom slučaju poklopac se nalazi u liniji sa horizontalnim repom i kormilom visine. Ako je avion bio u horizontalnom letu velika je verovatnoća da bio poklopac promašio rep i prošao ispod njega ali u slučaju da se to desilo u drugom delu leta, npr. u poniranju, moglo je da dođe do udara poklopca o napadnu ivicu horizontalnog repa i do oštećenja. Napadne ivice krila i repova su projektovane i sertifikovane da izdrže udare ptica do određene površine i mase. Čak i u slučaju da je ptica veće veličine od procenjene, napadne ivice mogu izdržati udare uz određenu deformaciju a sistemi kritični za sigurnost leta se svesno ne instaliaju u ovaj deo strukture aviona. Pošto je napadna ivica horizontalnog repa prva tačka preseka putanje poklopca zaključak je da najviše što je moglo da se desi je njeno oštećenje koje ne bi ugrozilo bezbednost leta. Eventualno je moguće da bi došlo do oštećenja oplata horizontalnog stabilizatora, kormila visine ili trimera ali je verovatnoća i za to vrlo mala.

JAT-Over-Crete

Ono što zabrinjava svakog iskrenog posmatrača ovog događaja je da je ovo primer, možda i prvi takve vrste, o propustu u održavanju. I pored gornje analize tipa šta bi bilo – kad bi bilo, ipak ruku na srce, poklopac nije bio predviđen da otpada i da nema nikakvu namenu ne bi ni bio na avionu. I pored prosečne starosti aviona JAT-a i ostalih problema u kojima se nalazi kompanija do sada se u ozbiljnim razgovorima i tekstovima (koji nisu samo novinarske patke) nije pominjala nestručnost, neozbiljnost, nekompetentnost JAT-a ili JAT Tehnike. Nadam se da će se ovom problemu posvetiti ozbiljna pažnja, otkriti uzorok (npr. greška u procesu radne operacije ili kontroli, ljudski faktor,  itd) i da se više ništa slično neće ponoviti. Čak i da je u pitanju ljudska greška moguće je izmeniti proces na taj način što bi se takva operacija dodatno proveravala. Sa druge strane bilo bi logično očekivati da je ovaj deo aviona vizuelno pregledalo više ljudi pre leta uključujući i pilote.

Ovaj događaj ne sumnjivo predstavlja jedan udarac na renome kompanije. Neko bi rekao da je renome JAT-a  i ovako nizak ali sam lično bio mišljenja da su avioni JATa bezbedni za letenje, nadam se da i dalje ne grešim.

slika2

14 komentara

Stara frajla, novo ruho…

Wednesday, 24. June 2009

Tragom skorašnjih vesti, jedne malo starije i jednog zdravog razmišljanja.


Čujem, šuška se, hoće Država da ulepša Staru Frajlu i eventualno je ponudi na udaju.

“DEVOJKA NA UDAJU!!!!!!!!!!!”

Tako je vikao Stanislav u Radovanu III. No, ni on nije uspeo da udomi Georginu.
Džaba je Rumenka sašila novu haljinu kojom je prekrila blaženo stanje iste.
Samo, lako je bilo sa Georginom. Ona je bila svega pet godina u drugom stanju.
Ova Frajla je u nekom desetom stanju, već decenijama. Tu ne pomaže haljina i šminka.

Ne vredi menjati ime, ako ostane ista suština.
A kada je reč o Staroj Frajli po imenu JAT, tu ne pomaže ni plastična hirurgija. Nažalost!!!
Naumili da promene ime, okrenu par novih refrena i sve će biti kao novo.

E neće!!!

Ostaće isti ljudi, ista filosofija, isti dugovi (ili jos veći, jer treba platiti za ulpešavanje),
isti avioni, iste linije, iste prepreke. Ma, lakše mi je bilo da napišem sta će biti različito.
Samo će ime biti različito, a imidž će i dalje biti isti. Iliti nikakav.

Stoga, ovaj jalovi pokušaj pretvranja JAT-a u zgodnu mladu, ustvari neću ni da komentarišem.
Nema svrhe. Jer presipanje šupljeg u prazno je uvek završavalo skandalom, potrošenim parama
i izgovorima da su svi drugi krivi, sem njih samih.

Šta to čujem u daljini? Ček, ček, da nije to mladoženja na vidiku?

Nije, to nam stiže delija iz sveta, zove se Open Sky. On će frajlu doterati u red. Vreme je.
Samo još jedna nepoznanica. Ko nam je Stari svat, a ko Dever?

Ostavi prvi komentar

← Stariji unosi

Kategorije


Arhiva po mesecima