Lisičiji Jarak imao je tu privilegiju da mladom Bosiljčiću i ekipi bude domaćin prilikom snimanja scena ulazaka u avion. Jarak se u filmu nije prepoznao, zahvaljujući umešnosti naših vrlih filmskih radnika pa vam ja ovom prilikom rešavam i tu misteriju. Dobra stvar za Grumana koji je dobio novo ruho i za našu generalnu avijaciju koja uvek spremno odgovara na zahteve filmskih, marketing i tv produkcija.

Intenzivna produkcija kalendara sa temom avijacije u Srbiji prošle godine je fenomen koji je malo ko očekivao. Katastrofalna situacija, kako u vojnoj tako i u civilnoj avijaciji u ovoj oblasti nikako nije bila faktor.
Neki su napravljeni bez većeg ulaganja i otišli u svet, neki su ove godine posebno zanimljivi a onda je tu kalendar Princ Aviation-a. Produkcijski najskuplji, po trudu i organizaciji podsećao je na neko zlatno doba kada se letelo i u ove srvhe.

Autori slika su Vladimir Jovanović (organizator snimanja i izvršni direktor kompanije) i Dimitrije Ostojić. Detaljniju priču sa fotografijama (i nekoliko wallpapera) možete pročitati na njegovom blogu.

Meteo situacija je bila veoma nepovoljna to jutro ali se ipak nastavilo sa planiranjem.
Sa druge strane ovaj biz-jet “midsize” klase je bio rezervisan kasnije tog dana. Tajming je morao da bude veoma striktan.

G-2A akro-grupe “Stars” je baziran na sportskom aerodromu Čenej kod Novog Sada i kompletno snimanje je obavljeno u zoni aerodroma. Proširena orbita je bila definisana i jednostavna za XLS-a i njegov autopilot. Galeb nije imao problema da se pridruži i po Dimitrijevoj želji pozicionira za idealne snimke.

U XLS-u je bio Miloš Mihić i sve slike u ovom postu su njegove. Pogledajte video reportažu koju sam snimio toga dana koja uključuje i nekoliko Dimitrijevih klipova iz kokpita.

I opet dan zatamljen sivilom. Hmm…Čudno, nisu tako rekli na prognozi.
Zar su opet omanuli? Ma ne, sigurno nisu, nepogrešivost je to. Nekako se nebo izobličilo, jako je čudno bilo…Da, veoma čudno… Niš, grad sa malo loših dana za čelične ptice. Povoljni uslovi, kotlina, ruža vetrova koja jako često odgovara svakoj namernoj i nenamernoj ptici dok izvučenim trapom grabi ka pisti. Stara dobra alternativa velikim aerodromima. Bespravno zapostavljen, nikada dovoljno cenjen.

A uvek je to zasluživao. Stari terminali, komunistička arhitektonska rešenja i od sunca izjeden natpis – “Aerodrom Niš”. Sladak mali Folow Me autić. Moderan – ne…Ali ima neku dušu, ta farba na njemu, završna obrada…Ipak ga prate…Ali ne često…Jer retki su dani kada nebo zapara neki jet motor…Čak toliko retki, da modernu životnu pojavu u gradu, nikako zanemarljivom po veličini, kao što je tutnjanje motora na prilazu izaziva uznemirenost i paniku…Nelagodu…Ali to je druga priča…Toliko puta prepričavana…Bombardovali nas…Da…Da li je mašina kriva?
Ne! Ali ljudima je teško objašnjavati.

Možda je teže tako nekome postaviti stvari, nego naterati ga da konstruiše istu takvu mašinu…Niš…Lep grad…Meni najlepši…Neki bi to nazvali lokalpatriotizmom, neki uskim vidicima…Neki bi pripisali to manjku putovanja i obilaženja sveta…Neee…To je nešto drugo…Nešto što svi ti koji etiketiraju neće shvatiti.
Nebo koje okružuje taj isti grad, priča drugu priču. Sećam se, kao klinac, dok sam se peo na toranj…Bilo je tu svega i svačega…Od Migova do Anova, od Gazela do “Krava”. Sva imena, sve životinje, svi nadimci. Smenjivali su se, čas gore, čas dole, neumorno izvršavajući zadatke zbog kojih su stvoreni. Jata gazela, da – bukvalno jata. Jurile su se u najrazličitijim formacijama, a onda bi ih presekao Mi-8 uz buku.
Ne postoji silikon ili diht masa koja bi izolovala prozore i sprečila rezonancu koju izazivaju dva “Kilimova”.
To je osećaj, te vibracije, ta slatka neizvesnost – hoću li ponovo morati da menjam staklo u dnevnoj sobi.A kada bi se sve spustilo, na scenu bi došao moj favorit, prvi avion koji mi je kao najsitnijem klincu privlačio pažnju! “Dvoklilac” An-2. Spreman je negde preko Jastrebca. Prelep prizor. Sunčan dan, avion koji bukvalno stoji u mestu, i gomila ljudstva koje verujući istoj takvoj gomili niti na svojim opasačima srlja niz otvor. Školjke tog malog dvokrilnog čuda. Prvo se ne vide, a onda počinju da se duvaju kupole. Ključan trenutak! Ne samo njima, već i pilotima koji čekaju poletanje. Psovke. Nema mrdanja kaže kontrola! Dok se ne spusti zadnji…Iz perspektive grada, to je malo drugačije. Ljudi nekuda jure, trče i robuju svojim administrativno birokratskim obavezama.

Preleće An-26. Nema ko nije podigao glavu. Roditelji dižu male dečake na leđa. Vauuuu…Antonov neumoljivo prolazi. Žuri. Nosi neki teret, nema vremena. Prelazi preko tvrđave i nastavlja.
On je bučan, odlučan, napet. Do krajnjih granica. Klinci se spuštaju sa ramena a zvuk lagano utišava. Samo par aeromitinga je ukrasilo ovaj grad. Ljudi je bilo zaista mnogo! Sve strukture, sve interesne grupe su pohrlile da vide šta to leti našim nebom. Prisustvovao tim retkim događajima…da…Ceo grad bude u znaku toga…Da…Ranije…Zadnji otvoreni dan avijacije pre par meseci nisam ni posetio. A majka mi radi na aerodromu…kontrola letenja…Šta da vam pričam…Medijski slabo (a vi čitajte patetično) propraćeno. Orlovi, Galebovi…Tutnje…Razaraju vazduh…Taj sunčan dan…A nikome nije jasno šta se dešava. Zvuk motora boli, i to se na licima vidi. Neiskusne glave na još neiskusnijim vratovima traže avione po zvuku tumarajući pogledom po nebu…Unezvereni ljudi gledaju odakle dolazi…Ko dolazi?

Treba nam terapija. Selektivno, plansko organizovanje druženja sa avionima…Neka svako priđe i dodirne te mašine…Poput najbanalnijih psihoterapija na trulom zapadu. Dodir čoveka i mašine.
Lečenje posttraumatskog stresa…A kada se opuste i omekšaju, lako cemo ustati. Treba vratiti tu ljubav. Zaspao sam na krevetu uz film…kao po običaju, spavam kao turista 1978 na železničkoj stanici-klupi. Budi me tutnjanje… 03:45 Am. Izlazim na terasu. Gusti oblaci impregnirani crvenom svetlošću grada i zvuk forsiranja motora pred sletanje…Primam tri poruke u približno vreme-približno koncipirane: “Šta bi?” “Nemam pojma”-”konceptualno” odgovaram. Ali sam zaintrigiran. Sutra saznajem da je alternativni status Niškog aerodroma te večeri došao do izražaja. Jaka magla u Bg-u nametnula je Niš kao mesto finalnog kontakta trapa sa asvaltom.

Ustajem ujutru, kao goxxxo. Kako i ne bih, kada sam spavao na “železničkoj”. Odlazim na kafu. Na putu mi vidno polje vetrobrana preseca Cesna našeg aerokluba. Odlazi na neki skup.
Volim tu sportsku avijaciju…Uvek nešto rade, kombinuju, improvizuju…Uvek smišljaju i organizuju. Gde li se zaputio…Baš zaintrigiran idem dalje, priključujući se istoj onoj masi koja robuje administrativno-birokratskim obavezama…Čekam dan kada će se iznad ovog parčeta neba opet leteti. Kada će biti više aktivnosti a manje “planiranja” letenja. Dan kada će se ljubav prema avijaciji u Nišu podići na nivo više od sklapanja maketa kupljenih u maloprodajama (ostataka maketa koje nam je Revel poslao). Malo entuzijasta i puno praznog neba. Prelepog plavog neba. Valjda će biti bolje. Optimizam, ako već sam po sebi često ne pomaže da se reši problem, bar u vidu vere živi i čuva strune u glavi za trenutke  kada će se kreativno rastegnuti. Srpska Neurohibernacija. Niš, grad u kome sam rastao, provodio dane. Grad u kome ću ih provoditi i kojem ću se, ako me život odnese dalje od njega uvek rado vraćati. Jednog dana…
Kada mi bude najviše nedostajao. Vezan pred sletanje, posmatraću svoj grad odozgo, znajući da me dole gleda mnogo ljudi, sada novim očima bez straha, dok prelećem preko njihovog grada.
A ja ću za to vreme, odmarajući od te uloge, zadovoljno posmatrati nove šljašteće neon cevi, pažljivo izuvijane i upakovane u nove crvene ovojnice, novog, meni oduvek poznatog natpisa – Aerodrom Niš.
Posle magle – svetlost.

To je činjenica koju smo definisali. I izabrali da ignorišemo.

Ono što nikako nije za ignorisati je možda i najvrednija stvar koju smo postigli ovim projektom. Uspeli smo da pokrenemo i animiramo sve značajnije činioce naše generalne avijacije. Izradu (štampanje) kalendara pomogli su aero-klubovi ultra-lake avijacije, poslovna avijacija, padobranski klub, proizvođač pilotskih jakni i odevnih artikala sa temom avijacije i prvi on-line pilot shop kod nas. Moralnu podršku su nam dali i ostali segmenti naše avijacije i na tome im svima još jednom zahvaljujemo.
Srećan sam što smo uspeli da spojimo ljude i da su svi veći sponzori projekta pritekli u pomoć onda kada je to bilo najpotrebnije. Svi su iz domaće avijacije i predpostavljam da smo uspeli da je reanimiramo, barem na kratko. Energija i entuzijazam su tu, kadrovski smo i više nego sposobni.

Detaljniji opis produkcije kalendara možete pročitati ovde.

Deo o korišćenju Facebook-a pri potrazi za modelima možete naći ovde.

Jedan od ciljeva projekta, promocija Tango Six Media etikete, je ispunjen. Po ne tako preciznoj proceni, razne sadržaje koji imaju veze sa produkcijom kalendara (slike, video, tekst) videlo je više od 3.500 ljudi.

Najveći “saobraćaj” na raznim on-line lokacijama dobili smo od Flight Internationala, najstarijeg časopisa i najposećenijeg portala posvećenog vestima u globalnoj avijaciji. Tu smo uvršteni u pregled svih svetskih kalendara u temi avijacije za 2010. godinu.
Nije loše, priznaćete, da veći deo planete dobije priliku da vidi kako je provesti jedan sunčan dan na Jarku ili Zemun Polju.

Projekat je zamišljen kao neprofitan i takav je i ostao. Tiraž od 300 primeraka unapred je podeljen. Deo na promociji koju smo imali tri dana pre nove godine, dok je ostatak raspoređen svim bitnijim ljudima u našoj avijaciji, forumima, časopisima i ostalim medijima.

Čitaocima bloga namenjeno je 10 primeraka. U određenom trenutku će na Facebook Fan Page-u Tango Six Bloga u nekom od sledeća tri dana (22. 23. ili 24. Januar) biti objavljen način na koji možete osvojiti jedan primerak za sebe.
Tako da pronađite nas na FB-u, pratite FP, reagujte na vreme i brzo!

Dali ste znali da je Mihajlo Pupin bio jedan od osnivača NACA-e, koja je kasnije postala NASA? Na ovoj slici iz 1915.-te Pupin sedi prvi (a gde bi?) sa desne strane.

Dali ste znali da je jedan od vodećih ljudi na projaktu evropskih nosača raketa Arijana od Arijane 2 do Arijane 5 bio Nenad Hrisafović, bivši asistent na mašincu u Beogradu? Njegova pozicija je bila l’architekte industriel, glavni konstruktor. Nenad Hrisafović je povremeno bio francuski delegat u Međunarodnoj organizaciji za standarde (ISO) u Potkomitetu 14 (kosmičke operacije). Autor je dva svetska standarda: ISO 14953 “Space systems-Determination of loading levels for static qualification testing of launch vehicles” i ISO 14622 “Space systems – Loads and induced envionnment”. Nenad Hrisafović je pre par godina održao predavanje na mašincu o projektu Arijana.

Dali ste znali da su u projektu Apolo 11 učestvovalo bar 8 Srba? Od toga neki na vodećim pozicijama: Milojko Majk Vučelić, Slavoljub Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Dragiša Giš Jovanović, Petar Gajić, Veljko Gašić i Dejvid Vujić. Glavni projektant vasionskog broda je bio Milojko Majk Vučelić. I svi drugi Srbi, uključeni u ovaj događaj, imali su zapažene uloge. Slavoljub Vujić je bio producent i kordinator projekta „Apolo 11“. Milisav Šurbatović je bio šef inženjerske ekipe, a Danilo Bojić, kreator lunarnog modula „Orao“. Dragiša Giš Jovanović je bio inžinjer, kao i Petar Gajić. A Veljko Gašić je bio savetnik, ali istovremeno i konstruktor američkih aviona „T-38“, „F-5“ i (nažalost) „B-2“. Milojko Majk Vučelić održao je ovih dana predavanje na mašincu u Beogradu.

Njima na čast, nama na ponos.

Ako niste videli fotografije modela, a možda ste se pitali kako izgleda ovaj avion, objašnjenje je vrlo lako. Avion vrlo blisko liči po dimenzijama avionu Airbus A320. Slučajno ili namerno delove tehnologije za proizvodnju aviona Airbus A320 već poseduje kineska firma Aviation Industry Corporation of China (AVIC). AVIC već u saradnji sa Erbasom vrši završnu montažu aviona A320 namenjenih kineskom tržištu, a takođe se u istoj firmi pravi i kutija krila (keson krila) za A320. AVIC od sledećeg meseca počinje i opremanje krila za A320 (instalacija sistema). Kruže neproverene glasine da su zapadne firme koje se bore za dobijanje paketa opreme na avionu (npr. Američka firma BF Gudrich pokušava da dobije paket izrade stajnog trapa) dobile zahteve od Komak-a da naprave opremu gotovu identičnu opremi instaliranoj na A320.
Takođe kruži neproverena glasina da je jedan avion A320 u vlasništvu jedne od kineskih avio-kompanija nestao pre par meseci iz evidencije a to se objašnjava sumnjom da je negde u hangarima u Kini rasturen na sastavne delove za kopiranje (krađu autorskih prava) ili kako se ublaženo kaže “reverzno inženjerstvo”. Takođe ide vic da kada firme iz tog dela sveta kopiraju oni to rade bukvano, pa su prilikom kopiranja nekog od prethodnih projekata znali da kopiraju i zakrpe na strukturi.

Da li se to prvi put dešava? Ili bar prvi put u vazduhoplovstu? Naravno da ne. ARJ21 avion kompanije AVIC koji je prikazan 2007, poleteo 2008. a plan za sertifikaciju je za 2009, veoma liči na DC-9 (MD90) jer je ista kompanija imala ugovor sa Mek Donel Daglasom za proizvodnju aviona MD90. U firmi AVIC je ostalo nezavršenih 18 od ukupno 20 sklopova aviona ali i kompletni montažni alati i bar 15 peto-osnih CNC glodalica oko kojih su bile uključene u aferu između Mek Donel Daglasa (kasnije Boinga) i vlade dve države SAD i Kine. Danas možda zvuči smešno da se pravi problem oko peto-osnih glodalica jer ih u Kini danas ima na hiljade a ne bi bilo iznenađenje da ih nađete u nekoj od alatnica za izradu alata za livenje plastike u Novoj Pazovi ili Inđiji. Ali u periodu kada su kineske firme dobile 15 velikih višeosnih CNC mašina iz SAD-a još 15 iz Evrope, ove mašine su predstavljale vrh tehnologije rezanja metala (1993-1996).

Da li je to sve? Nije. Poznata je afera sa kopiranjem aviona Su-27. Kineska varijanta zove se J11, pravi je firma “Shenyang Aircraft Corporation (SAC)”. U početku projekta transefra tehnologije za proizvodnju licencnih aviona Su-27 kineska strana se bila obavezala da će neke delove aviona npr. motore uvek kupovati od Rusije. Međutim u međuvremenu je razvijen kineski motor WS-10A Tai Hang koji veoma podseća na motor AL-31F. Tu je došlo do prekida saradnje, jer kineska strana nije više htela da plaća licencu jer su dostigli nivo da sami mogu da proizvode gotovo kompletan avion. Sećamo se i starih Migova 19 i 21 koje su Kinezi radili u domaćoj radinosti a neke primerke su imali i naše komsije.

U čemu je ovde problem? Problem je što kineska kutura ne priznaje i ne vidi koncept “autorskih prava” na način na koji se on razume na zapadu i Rusiji. Koji su mogući vidovi zaštite? Tu je moguća arbitraža svetske trgovinske organizacije. Zašto Rusija, Erbas i drugi pristaju na tu igru? Potrebno im je kinesko tržište po svaku cenu. Računica je da će se novac zarađen na prodaji aviona Kini iskoristi za novi razvoj pa do trenutka kada kineska avio industrija počne da proizvodi konkurentne avione postojaće novi proizvod: npr. novi Erbas A30X ili neki novi Suhoj…

Da li će ova procena zapada i Rusije biti stvarna ili pogrešna zavisi najviše od Kineza.
Da li će moći da privuku više kupaca? Kakav će biti kvalitet aviona? Da li bi želeli da letite u kineskom avionu? Danas ne, ali za par godina ko zna, ako razlika cene aviona i avio karte bude značajna, možda.

Vama kao pošteno istraumiranom entuzijasti avijacije stoga će biti potreban vodič. Vodič kako autentično uživati u događaju koji će se (nadamo se od sada) dešavati tek jednom godišnje. Ove godine je ozbiljno. Vojska (preciznije RV) se zaista angažovala, otvorila, upotrebila do sada neviđen pristup (ne spektakularan, samo do sada neviđen) i svi odgovorni su zaista dali sve od sebe. Tako da bez panike. Doživećemo događaj o kome smo samo čitali i maštali.

Iz tog razloga, ovoga puta nećete smeti da ponovite greške koje ste pravili na dosadašnjim mitinzima. Nećete smeti da budete ravnodušni prema svom vremenu i načinu na koji ćete sve to doživeti. Ne kažem da pazite šta radite i budete napeti, ali da će Vam trebati saveti kako da iz Nedelje izvučete maksimum, trebaće Vam. Evo ih.

Gužva, parking, prljavi-glupi-ružni

Protiv svega ovoga nažalost nema saveta. Ne vozim, tako da famozne “nepogrešivo pouzdane” taktike parkiranja i periode najveće gužve ne znam. Ono što sigurno znam je da nikako ne dozvolite da Vam bilo šta od nabrojanog pokvari miting a da isti nije ni počeo! Ili ubedite prijatelja ili devojku da Vas vodi za ruku dok čvrsto držite oči zatvorene, do same stajanke ili postanite bloger koji prati avijaciju. Tako ćete recimo, kao ja, imati obezbeđen parking i doćićete avionom na dan mitinga (u mom slučaju motornim zmajem). Dok će Vas na zemlji čekati devojke sa kojima ste snimali kalendar. Bling bling bičiz.

Društvo

Make or break odluka koja nimalo nije naivna. Od devojke/žene/najbolje drugarice (ribetine koja Vam je van dometa) preko porodice, malog komšije “koji se uvek ložio na avijaciju”. Svi će iz nekog razloga “želeti da ih vodite”. Iako su sasvim sposobni da sami odu. Načina da se izvučete praktično da i nema. Jedan od mogućih doduše je da ste pripadnik neke od “grupa” ili “zajednica”. Te gomile su obično sa nekog foruma posvećenog avijaciji, strukovne kolege (piloti, mehaničari, spoteri) ili slični. Činjenicu da inače ne možete očima da ih vidite (već samo čitate na monitoru ili ogovarate) moraćete nekako da progutate. Verujte, bolje i to nego ženska osoba koja dobije napad dosade posle osme minute. Bolje gledati bubuljičavu kreaturu sa foruma nego hodati 20 puta po piće, hranu i ići do wc-a sa devojkom jer, bože moj, “ne može sama”. Siguran sam da znate gde ovo vodi. Morate praviti solomonske kompromise i trpeti manje zlo. Naoružajte se strpljenjem i budite onako preterano srećni, do potpunog foliranja. Time rizikujete da oni (onako neprijatno) budu svesni koliko ih ne želite tu. To je Vaša izjava. Bolje i to nego da im kažete kako se svarno osećate.
Vodite komšiju – ako on plaća gorivo i ima kola.
Vodite devojku – ako morate.
Idite sa ortacima sa foruma – ako ste toliko jadni da prave prijatelje i nemate.
Istrpite svaki loš izbor onako junački i neprekidno ponavljajte u sebi: Miraž, Dva’esdevetka, Kec, Tajfun…

Fotografisanja, snimanja, crtanja, skiciranja…

Morate ignorisati taj prvi životinjski impuls pravog ljubitelja avijacije da se na aero-mitingu pojavite kao japanski turista. Sa više digitalnih aparata i kamkordera nego ruku. Sigurni ste da tu potrebu ne možete kontrolisati? Razmislite još jednom. Realno, pratite minimum pet foruma posvećenih avijaciji. Ako (zbog rasprave samo) kažemo da na svakom od njih postoji po dva člana koja se profi ili polu-profi bave fotografijom imamo 10 ljudi koji će napraviti, brat-bratu, više od 1000 dobrih fotki.
Lupio sam broj zbog dramatizacije, ali kapirate…
Samo trojica od njih su neka imena koja bez blama mogu da na svaku fotku stave watermark (amateri koji to rade patetični su, naravno). Što Vama ostavlja 90% fotki koje možete predstaviti kao svoje.
Opet realno, nikada nećete moći da napravite fotke kao oni (ovo nije izazov nego kanon) i ono najbitnije – propuštate trenutke. Budale koje u burst-modu od fotki naprave film jednostavno propuste ono što slikaju. Gledaju rutinu (do sada uživo nikad viđenog aviona) kroz foto/video objektiv. Pokušavaju da nešto kao “sačuvaju od zaborava”. Alo!
Budite pametni. Ostavite opremu kući i gledajte njihov materijal na netu. Jednostavno.

Smarač

On je ili krenuo sa Vama (znači vrhunski ste baksuz) ili će naleteti na Vas. On je onaj koji se u gomili najglasnije čuje. Obično Vam stoji iza leđa malo sa leve strane. Nadglasaće ionako nezanimljivog oficijalnog spikera (realno, niko to u našoj zemlji ne zna da radi kako treba). Srećni su oni, recimo na fudbalskoj utakmici, kada se amarač nađe iza njih. Repertoar su mu samo psovke, mržnja i pesma koja Vam je čak i pevljiva posle dovoljno vremena. Avio-smarač je smarač najgore vrste. On je neviđeni kapacitet za pamćenje besmislenih i nepotrebnih podataka, statistika, istorija, uvođenja u operativne upotrebe, podvesne težine, količine potisaka i ostalih gluposti.
I naravno, imaće tu neizdrživu potrebu da sve to ispriča a da ga niko nije ni pitao. Oni koji su prvi put na aero-mitingu ili prvi put vide smarača biće u čudu. Neki će čak imati i osećaj krivice što neznaju kao on, što su samo gledali slike u časopisima ili što nisu zapamtili to i to. Da ne bude zabune, on to ne radi da bi impresionirao neku žensku osobu (uvek opravdanje kada u i o avijaciji lažete kao pas i doimate se stručno) već jednostavno zato što to MORA. Mora ili će umreti. Deklamuje tačna slova posle glavnog naziva aviona, prognozira vreme za sledećih 30 minuta na svakih 5 minuta, priča svima kako i kada je on prvi put poželeo da bude pilot i detaljno obrazlaže zbog čega nije u tome uspeo (to što mu realno ne bi dali da vozi ni monocikl – nema veze). Smarač je prepoznatljiv i po tome što u svakom trenutku hvali pilota koji leti. Ne zato što to zaista i misli. Kao što je svaki fanatični ženskaroš u stvari gej i ženomrzac, smarač u stvari patološki mrzi pilote. To ćete primetiti po rapidnoj kanonadi deskriptivnih umotvorina kao što su: majstore, koji baja, legendo, care, svaka ti dala, al ga je natego, Srbijo majko…
U slučaju da je smarač pilot (ili neko ko se profesionalno bavi nekim segmentom avijacije) on će obavezno naciljati one za koje misli da to nisu. Poznavao ih ili ne, staće pored njih i krenuti da komentariše. Protiv njega nema leka. Ako ga uspete uočiti na vreme – bež’te!

Čuvari aviona

Postoje dve vrste ove pojave. Vlasnici ili vojna policija. Vlasnici uvek popuste i puste vas unutra, okolo, slikaju se sa vama. Vojna policija vas ili ubije na mestu. Drugo ili ne postoji. Jednostavno je. Dobije se naređenje da u određenom vremenu nema prelaska ograde i tu prestaje svaka filosofija. Jedini idoti, koji iako to dobro znaju, pitaju: da li možemalosamonekakozačasd’virnemo – smo mi sa Press akreditacijama. Naravno nikada ne uspemo. Ovde ne znam šta bih vam savetovao. Taktika “vidi ono tamo” i preskakanje ograde nije baš najsretnija. Strpite se, pitajte jedino pilote koji su pored aviona. Ako Vam ništa od toga ne uspe jedina uteha je da verovatno nije ni drugima.

Zen-zone

Za kraj, svako mora pronaći svoj Zen-zone. Sve se svodi na uživnje. A na aero-mitingu to se postiže samo iskustvom. Niko nije toliko sposoban da ignoriše glupa pitanja, da toliko brzo razmišlja dok gleda avione. Da bude miran dok ga teraju da brzo hoda pored statičnog displeja a on bi hteo polako. Ista stvar kao sa odlaskom u Muzej aviona na Surčinu. Ne možete sami toliko daleko, ali želite da jednom, onako na tenane, sami obiđete sve i ne izađete odatle bez minimum tri sata šetnje. Na žalost, aero-miting morate deliti sa nekoliko hiljada ljudi i raznim varijantama mentalnih sklopova i bolesti. Nemojte udarati malu decu kada vam stanu ispred aparata, nemojte se tući sa smaračem, samo klimajte glavom na svaki ton koji izlazi iz usta vaše devojke. Pokušajte da preživite u neprijateljskom okruženju ignorišući što više faktora, fokusirajte se na zaista jedinu bitnu stvar. Avione.

Ove godine tu je i A380. Pre nekoliko godina bio je Konkord, osamdeset i neke u “misiju mira” došao je Sovjetski An-125…
Na radost mnogobrojnih fanatika prvo sletanje A380 na Wittman Regional Airport bilo je veoma “tvrdo”. Na sreću svih nas, više ne postoji šansa da bilo koji incident ovakve vrste ostane nezabeležen. Da li ga je bilo lepše doživeti “golim očima” ili kroz objektiv, pojma nemam. Eto, ako ništa videsmo i “wing-flex” ovakvog čudovišta…

Video – AvWeb

Ispostavilo se da su pružile neviđenu sliku i zvuk jednog pravog dramatičnog
prinudnog sletanja.

POLK COUNTY (Bay News 9) — The Sun ‘n Fun Fly-In starts today and already
there were some tense moments in the sky for a pilot headed to the event.
The pilot, Kyle Davis, 22, and his passenger, Joe Surowiec, were flying from
Winter Haven to Lakeland Sunday when they experienced engine failure.

Realizing the engine wouldn’t cooperate, Davis was able to land the homemade
plane safely on Havendale Boulevard.

“The options for me were land on the road or land on the lake,” Davis said.

Davis is a part-time flight instructor with 1,300 hours in the skies.
His own flight instructor, John Amundsen, calls his roadway landing, incredible.

“Watching that video, he was just awesome,” Amundsen said.
“I just hope, you know, if I ever have a situation like that I can be as cool as Kyle was.”

No injuries were reported.

Sunday’s incident didn’t scare Davis away from the skies.
He plans to fly his own plane to the Sun ‘n Fun Fly-In later this week.

It’s unknown what caused the engine failure.