Da je kojim slučajem rekao Brazilka, pa da nešto vizuelizujem u sebi, ali naravno da nikako
nisam mogao da pogodim kako bi Bruno Pajola mogao izgledati.
Do toga dana sam se već navikao na bizarnosti raznih vrsta. Bio sam totalno otrežnjen u
pogledu mojih zabluda koje sam gajio u vezi avijacije, Vršačke akademije i normalnosti u
opštem smislu. Bio sam spreman na sva moguća iznenađenja. Ali Brazlilac?
Objašnjenje je bilo jednako bizarno. Dečko je planirajući početak (PPL) svoje obuke lutao
netom i iz Brazilije, gde živi, nabasao je na sajt JAT-ove akademije. Naravno da nije bio
oduševljen tadašnjim nemaštovitim rešenjem sajta i neveštim pokušajem nabacivanja
sadržaja koji su zvali marketing. Oduševio se cenom. Ispostavilo se da je Vršac tada imao
najjeftiniji PPL na svetu! Ovu naizgled smešnu konstataciju nikada nisam uzeo sa rezervom
jer sam od prvog trenutka shvatio da je Bruno vrlo inteligentan.
Imao je Web, imao je budžet i kalkulacije koje su obuhvatale putovanja, smeštaj…
Njegova obuka je trajala veoma kratko i završila se tačno kada je bilo reklamirano.
Svi koji su bili odgovorni za njeno odvijanje su se potrudili da Bruno ne gubi vreme.
Sa nama “domaćima” se nisu toliko trudili.
Uz sve to bio je (i sada jeste) veoma sposoban što se letačkog dela tiče.
Izraz “vidi zemlju” sam prvi put čuo od njegovog instruktora koji je Bruna privremeno predao
drugom jer je morao na put. Razmišljao sam : “Šta, ja kao ne vidim zemlju, ne razumem…??”
Naravno, ljubomore i zavisti nikada u avijaciji nije bilo. Zvanično…
CPL je završio u Rusiji (leteo ga je na AN-2) i posetio me je još jednom na povratku ka Brazilu.
Letenje Cesne Karavan po Indoneziji je bilo odlično kao početak. Dok nije upao u mašinu koja
čeka svakoga ko se odluči za avanturu zvanu saobraćajna avijacija.
Nekoliko intervjua koje je uspešno prošao i nekoliko otkazanih simulatora kada su kompanije
ili bankrotirale ili zamrzle zapošljavanje.
Trenutno je i dalje u Indoneziji i razmišlja o tome da se vrati u Brazil i pokuša tamo da nađe
neko zaposlenje.
Ja mu želim da ne odustane. Nije upornost u pitanju. Niti neka posebna sposobnost koju ili imaš
ili učiš ili primenjujes. Radi se o surovoj ekonomiji, totalnom ne poštovanju tebe kao mladog
i zvanično kvalifikovanog i na kraju jednostavno, da si na svim mestima u svako vreme.
Da šalješ CV svakome i onda kada ga taj neko ne traži.
Do tada će “skakati” sa ostrva na ostrvo Indonezije.
Uprkos prirodnim lepotama i samoj činjenici da leti, jasno mi je stavio do znanja da se
totalno smorio i da su krenula filosofska preispitivanja, koja ili rešava konkretno zaposlenje
u saobraćaju ili…
Još nije siguran koje su mu alternative.
Nekoliko Brunovih slika sa njegovih letova samo za čitaoce Tango Six Bloga.
