Red Bull na ledu za sledecu godinu.
...drugim recima nacionalni CAA su poceli ozbiljno da prigovaraju u pogledu... http://fb.me/EYjstaAA — pre 5 sati
Bizarna nesreca na Svetskom jedrilicarskom prvenstvu u Segedinu, Madjarska. Jedna od jedrilica je dovlaceci se do... http://fb.me/CHcLTemq — pre 5 sati
RT @AirlineReporter: An-225 seen from Il-76 cockpit at Kabul airport http://bit.ly/9dB9Ti — pre 7 sati
Ekskluzivno sa međunarodne vazduhoplovne izložbe u Farnborou:
Najveća vest iz civilnog vazduhoplovstva je ta da nije bilo nikakvih vesti iz tabora Bombardijea vezano za C seriju. Na izložbi nije pala ni jedna narudžbina, a Katar je odustao ili odložio očekivanu narudžbinu i tako na kraju nije postao avio kompanija koja je trebala da avion uvede u komercijalnu upotrebu. Bombardije je na izložbi imao ukupno oko milijardu dolara narudžbina poslovnih mlaznjaka Global Ekspres, Global 5000 i Čelendžer 605.
U isto vreme Irkut i Embraer su zajedno zabeležili narudžbine u vrednosti od 16 milijardi dolara. Irkut je za svoj MS-21 sakupio 96 narudžbina i 39 opcija dok je Embraer sam imao narudžbine oko 10 milijardi od toga je firma Flajbi naručila 35 Embraera E175 (klasa od oko 75 putnika) i čak do 140 opcija!
Ruski Suhoj Superdžet 100 je takođe imao uspeha sa oko 82 nardudžbina i opcija zajedno.
Velika dvojka Erbas i Boing su zajedno imali oko 28 milijardi dolara narudžbina.
Zaključak je da Bombardije stagnira, C serija kasni sa narudžbinama, Brazilci razvaljuju, Rusi se bude a Erbas i Boing nastavljaju da gaze nesmanjenom brzinom.
Takodje kineski i japanski programi C919 i Micubiši MRJ nisu zabeležili narudžbine.
Ako se pokaže da je C serija ipak komercijalni promašaj ili bar ne tako veliki uspeh, to za posledicu može imati odustajanje Erbasa i Boinga od lansiranja novih aviona a možda čak i od promene motora na postojećim A320 i 737.
Čini se da Erbas i Boing taktiziraju ne bi li ocenili da li im se isplati ulagati u još jedan skupi program ili prepustiti C seriji deo kolača koju na kraju može da bude premali. Od direktnih konkurenata jedino je Irkut MS-21 skupio narudžbine ali treba videti kako i koliko brzo su Rusi spremni da razviju avion. Čak i ako razvoj bude išao glatko uvek ostaje pitanje isplativosti uvođenja u flotu ruske tehnike jer se do sada pokazalo da čak i noviji ruski (ili ukrajinski) avioni imaju znatno veće troškove upotrebe.
Jedan od najaktivnijih sportskih aerodroma u zemlji, Ečka pored Zrenjanina, predhodna tri vikenda bio je domaćin najsvežijim i najvitalnijim avijatičarima trenutno. Činjenica da su obojica prešli šezdeset i petu nije namenjena sarkazmu i poređenju sa odsustvom mladosti u našoj avijaciji. Njih dvojica nisu iz te priče. Vitalnije, vedrije, pristupačnije i duhovitije letače nećete naći kod nas. Avijatičari u pravom smislu te reči. Atmosfera lišena mlađih pozera koji masovno hrle u naše škole letenja, oblače štrafte za “sliku na fejs” i besomučno troše astronomske iznose novca svojih roditelja. Ovo je priča o zaboravljenim lepotama početaka. Livadi, nepodnošljivom suncu, gubljenju vremena u hangaru i oko njega u fantazijama štabisveleteo i štabisvekupioštoleti. Povratak na osnove, rekli bi.
Davorin “Superdeka” Pavlović i Miladin “Cakan” Stevanović rešili su da obnove priču koja je poslednji put ispričana pre 35 godina. Tada je prilikom otvaranja Prištinskog sportskog aerodroma “Batlava” poslednji put u Srbiji viđen sinhro par Zlinova 526F. Avion koji je tri puta bio svetski prvak u akrobatskom letenju razlikuje se od novijih generacija aviona koji imaju jednu konjsku snagu za svaki kilogram težine. Pitajte ove instruktore akrobatskog letenja koji je tip aviona bolji i jednoglasno će vam reći: Zlin. Posebno prilikom obuke letača koji bi hteli da se bave ovom zahtevnom disciplinom.
Na Tango Six Blogu ćete u u narednih nekoliko sedmica čitati više o ovom zanimljivom poduhvatu čija je premijera sledećeg vikenda u Jagodini. Ovom prilikom pogledajte video reportažu koju smo snimili predhodne Subote. Drugi set uvežbavanja završen je uspešno uprkos visokim temperaturama. Taj dan smo, zahvaljujući padobrancima i njihovoj Contour HD kameri, let snimili iz novog ugla koji odlično dočarava let u formaciji.
Živan Josipović, Četrdesetšestogodišnji raketni modelar iz Zemuna, drugi je čovek u istoriji Vazduhoplovnog saveza Srbije kome je pošlo za rukom da četvti put osvoji prestižnu nagradu – statuetu „Zlatnog orla”, trofej koji se svake godine dodeljuje najboljim poklonicima neba i visina.
Medalje, pehari, statue i modeli raketa zauzimaju dobar deo prostora u dnevnom boravku porodice Josipović. Živan i njegova supruga Snežana roditelji su Jelisavete i njenog starijeg brata Jovana. Može se reći – srećni ljudi. Kratko je vreme od upoznavanja do prelaska na temu koja je sveprisutna među Josipovićima.
Poznata je apsolutna dominacijа srpskih raketnih modelara poslednjih godina u svetu, ali malo se zna o samom sportu. Za početak, zanima nas kako je Živan otkrio modelarstvo? Da li je od malena zamišljao da će praviti verne kopije komplikovanih mašina za suborbitalni transport, postati reprezentativac, najbolji vazduhoplovni sportista i da će biti jedan od retkih Srba koji će uzduž i popreko obići, za civile inače zatvoren, kosmodrom u Bajkonuru, Kazahstan?
Prvo zlato
– Da me je IMT pustio da bez problema pređem u Zvezdu, ko zna, možda bi sve bilo drugačije – počinje Živan priču iz koje se baš i ne oseća žal za brzim krajem obećavajuće rukometne karijere. Posle srednje škole postao je hemijski tehničar, talentovani sportista i zaljubljenik u fotografiju. Privlačna umetnost i strast. Sva ova interesovanja prožima jedna konstanta. Ona je zacrtana kada je imao 15 godina i kad mu je brat (inače tada vrsni modelar) počeo otkrivati veštine izrade raketa koje se lansiraju i nakon toga se padobranom vraćaju na tlo.
Nakon male pauze, upustio se u životnu avanturu koja će mu doneti mnogo radosti 2000. godine na jednoj livadi u Slovačkoj. Osvajanjem svetskog seniorskog prvenstva uz pomoć jedne sekunde našao se na mapi svetskih modelara.
– Bilo je više nego dramatično. U poslednjem turnusu isti broj bodova imali smo Italijan, Amerikanac i ja. Završno nadmudrivanje bilo je sa Italijanom. U pitanju su bili modeli raketa za takmičenje u trajanju leta, pola metra dugački sa prečnikom od 40 milimetara. To su jedini „zacrtani” parametri. Odlučuju taktika, umešnost i znanje. Takođe, potrebno je dobro poznavanje meteorologije. „Stubovi” toplog vazduha i njihova prateća strujanja, let rakete mogu okončati u sekundi. Naravno da raketa mora biti što lakša. Treba znati kada je najpogodniji momenat za lansiranje. Mora se paziti na vetar. Dolazi treći i odlučujući turnus i za samo jednu sekundu bolji sam od drugoplasiranog. Prvo mesto u godini blokade i neopisiv osećaj da na podijumu gledam sa visine na reprezentacije iz zemalja koje imaju svoje svemirske agencije.
Kosmički put
Svemirski program, busteri, sateliti, dvostepene i trostepene rakete. Prelazimo na najzanimljiviji deo raketnog modelarstva, kategoriju S7.
Iza medalja i četiri statuete „Zlatnog orla” dominira najveća raketa u stanu porodice Josipović – „Saturn S1B”. Za trenutak nas podseća na legendarni „Saturn B” – raketu koja je ljude odvela na mesec. Dobijamo detaljno objašnjenje u čemu se razlikuju. Živan nam pojašnjava detalje najzanimljivije kategorije hobija:
– Pre nego što se upustite u izradu ovakve vrste modela morate imati detaljnu dokumentaciju – kaže i daje nam poveću fasciklu sa uredno složenim fotografijama pomenute rakete. Više od stotinu strana posebno slikanih detalja, planova, dijagrama, dimenzija i šema bojenja – Ova raketa letela je 12 puta. Razmera je 1:62 i sve je u detaljima. Stoji na pet motora od koji je svaki potiska 40 njutna. Maksimalne visine od nekih 200 metara dostižu se vertikalnom brzinom od 80 metara u sekundi. Kod nas su se pele na visine i preko 400 metara! Postoje dvostepene i trostepene rakete. Elektronski tajmeri pale motore svakog stepena i oni, poput prave rakete, nastavljaju da lete. Na takmičenjima sudije prvo ocenjuju kvalitet izrade, razmeru i detalje. Određivanje centra težišta i centra potiska veoma je bitno – da bi let bio ispravniji. Što više detalja, to više bodova. Ukoliko napraviš grešku koja se definiše odstupanjem u odnosu na original većim od 10 odsto – diskvalifikovan si.
– Preciznost je ovde najbitnija. Aljkavost se ne trpi – naglašava Živan i priča o svojoj ljubavi prema deci i radu sa mališanima u matičnom Aeroklubu „Franjo Kluz” iz Zemuna – Trenutno živim od ovog hobija. To uspevam jer su mi titule i iskustvo pomogli da drugi modelari od mene naručuju dokumentaciju i ostalu podršku. Najviše me okupira rad sa decom u klubu i letnji kampovi, koje, uz pomoć Ministarstva za sport i omladinu, organizujemo za mlade nastavnike tehničkog obrazovanja u osnovnim školama. Na taj način pokušavamo da zainteresujemo klince. Rezultati se nekada ne mere samo medaljama. Od jedne generacije koju sam obučio, sva petorica su kasnije ostala u vazduhoplovstvu. Jedan se zaposlio u „JAT tehnici”, drugi su na mašinskom fakultetu, avio-smeru, dok je jedan od njih postao inženjer u kanadskoj fabrici aviona „Bombardier”. Dečaci i devojčice koji pohađaju besplatan kurs sada se odlučuju za srednju školu i posebno mi je drago što čujem da neki već razmišljaju o „Petru Drapšinu”. Ukoliko neko ima želju, motivaciju i talenat, on nastavlja i tek tada je potrebno odvojiti i neka novčana sredstva, koja su svakako manja od ostalih grana vazduhoplovnog sporta. Upis je svake godine.
Ove godine Srbija je organizator 19. svetskog prvenstva raketnih modelara u Irigu. Kao vođa reprezentacije sa svojim sportistima planiram svojevrsnu senzaciju. Cilj nam je da na domaćem terenu osvojimo sva tri prva mesta! – poručuje naš sagovornik.
Dani između 15. i 18. Novembra prošle godine bili su rezervisani za vazduhoplovnu izložbu koja se već godinama bori za svoju poziciju u vrhu svetske vazduhoplovne scene. Bio sam svedok izobilja i preterivanja u svakom pogledu. U zemlji koja je od 2004. treći najveći uvoznik oružja na svetu, odbrambena industrija nema problema sa svojim statusom. Cilj je bio jasan, kao i vekovima do tada. Okupiti trgovce širom sveta, dati im prostor, svu moguću slobodu i čekati najbolje ponude. Pustinjska pravila trgovine i Ujedinjenih Arapskih Emirata koja su na snazi vekovima.
“Velika Trojka”
890 kompanija iz 47 zemalja i 130 aviona na stajanci u uslovima svežije (kalendarske) zime nego obično. Bilo je jedva četrdesetak stepeni – bez ikakvog hlada.
Zvaničnik Erbasa je događaju podigao cenu ocenivši da je bi-anualna priredba civilne i vojne industrije koja se održava na “Dubai International” aerodromu po njegovom mišljenju odmah iza Farnboroa i Buržea. Pomenuta psihološka barijera morala je biti pomerena i izgovorena od nekoga čija reč ima težinu. Poverivši organizaciju priredbe poznatoj britanskoj sajamskoj firmi, vladaoci Dubaija rešili su da događaju podrede sve svoje naizgled bezgranične resurse. Rešili su da demonstriraju svoju moć trošenja i priredili su događaj kakav se retko viđa. Izrečena potvrda je došla u pravi čas.
Zvanične cifre posećenosti dostigle su 50.000 ljudi i bitno je istaći da ovaj događaj nije bio otvoren za javnost, već samo za korporativne i vojne zvaničnike.
Sve to začinjeno sa možda najimpresivnijim i najaktuelnijim letačkim programom koji se može videti na nekoj sličnoj priredbi danas u svetu. Opšta dekadencija solo impresionizma praćena preciznim sinhronizacijama ličnih veština i nacionalnih ponosa. Svih pet dana po više od tri sata dnevno. Svetska ekonomska kriza? Nikako. Bar ne za još mesec-dva kako se kasnije ispostavilo.
Svetska premijera i Francuski inat
Lokid-Martin F-22A prvi put se pojavio na nekom aero-mitingu van kontinetalnih Sjedinjenih Država. Danima pred miting, svetska vazduhoplovna štampa selektovala je “trač mod” i pretresane su moguće geopolitičke implikacije izostanka “Raptora” sa poslednjeg Buržea i njegovog pojavljivanja ovde u Emiratima. Šest aparata je prisustvovalo obližnjoj multinacionalnoj vojnoj vežbi u vazduhu i u početku nije bilo planirano da se neki od njih pojavi na mitingu. Odluka je “doneta u poslednji čas” od strane “visokog civilnog zvaničnika” i ovaj lovac pete generacije je za publiku leteo četiri dana. Avion za koga je isključena mogućnost izvoza i čija je proizvodnja ograničena na 187 primeraka nije bio parkiran na stajanci već na susednom vojnom aerodromu sa koga je svaki dan doletao na izvođenje svoje odlično uvežbane rutine. Naknadno sam se družio sa displej pilotom i pitao ga postoji li psihološka barijera ili rezervisanost pri izvođenju tako komplikovanih manevara zbog činjenice da ne postoji direktna veza komandi sa upravljačkim površinam aviona. Posle detaljnog pojašnjenja fly-by wire koncepta i savršenstva njegove izvedbe na Raptoru, major Dejv “Zik” Skalicki ipak mi priznaje da postoji “nelagodnost koja stimuliše”. Očekivan odgovor mladog pilota na trenutno najkompetitivnijem radnom mestu u USAF-u.
Iako redovni u Dubaiju, Amerikanci su ove godine pored pomenute hladnoratovske relikvije preleteli i većinu primeraka operativnih sistema koji se trenutno mogu videti kako uspostavljanju neka njihova pustinjskih pravila po Zapadoj i Južnoj Aziji.
Herkules, C-17, Superhornet i F-15E su oprema koja se može videti na većini globalnih gostovanja USAF-a. Dok su JSTARS, E-2D i B-1B sigurno egzotika koja se ređe viđa. Nekoliko zanimljivih taktičkih bespilotnih letelica i SLAM-ER koga sigurno treba videti uživo makar i preko privremene ograde koja se na celom sajmu jedino nalazila okolo statičnog displeja ACC-a (Air Combat Command).
Pored njih, imao sam priliku da izbliza vidim novi Blekhok UH-60M o kome ovih dana stižu utisci iz borbene upotrebe u Afganistanu. Nakon 12 meseci korišćenja, armijski piloti kažu da su ovom modernizacijom dobili veću operativnu spremnost i da se digitalna “net-centric” povezanost koristi u svom punom dizajniranom i reklamiranom kapacitetu. 20% više snage u novim poboljšanim motorima, kokpit lišen “instrumenata na paru”, kompozitni krakovi elisa i veća nosivost – posebno bitna na velikim nadmorskim visinima Afganistanskih planisnskih masiva. Sve ovo potvrđuje pilot koji se oduševljava činjenicom da sam iz Srbije, jer mu je i tašta odavde.
Francuzi su došli u Dubai da bi prodali Rafala. Po svim izgledima ovo je trebao biti njegov miting. Marketinški je sve bilo izvanredno pripremljeno. Od novog Dasoovog termina “omnirole” (koji je na još jedan suptilan način trebao proturiti utisak posebnosti) do bedža kojeg smo dobili još prvog dana. Silueta Rafala u sredini i zastave Francuske i Emirata sa leve i desne strane. Kampanja prodaje tekla je, što je možda i najbitnije, sinhronizovano. Francusko RV je agresivno počelo da saopštava neke podatke simuliranih borbi u vazduhu iako to baš i nije važeći standard prodaje. Daso je sve to ispratio odličnim marketinškim nastupom, lobiranjem i pratećom infrastrukturom.
UAE RV tradicionalni je kupac francuskih aviona i Daso računa na njihov plan povlačenja 62 Miraža 2000-9 koji je spreman da podrži sa ponudom koja se vrednuje između 6 i 10 milijardi dolara za nove Rafale uz već uobičajene ofset aranžmane.
U tom slučaju Emirati bi bili spremni na globalno projektovanje sile uz postojećih osamdesetak Lokid-Martin F-16 E/F Blok 60 i tri naručena Erbas 330 MRTT tankera za dopunu gorivom u vazduhu.
Inat ponosa je u slučaju francuza možda ipak opravdan. Fuzija senzora (pasivnih i aktivnih), sistemi za elektronsko ratovanje, data-link, multifunkcionalni podovi na jednom od retkih kompletno nacionalnih proizvoda. Tales elektronika, Snekma pogonska gropa i domaće razvijana ubojna sredstva su aduti i za dve velike borbe na drugim kontinentima koje predstoje Rafalu. Brazil je i dalje u procesu odlučivanja kako da privede kraju svoju političkim igrama opterećenu nabavku novog višenamenskog aviona dok su poslednje faze ocenjivanja konkurenata za Indijski program nabavke takođe u toku. U komšiluku je Kuvajt izrazio interesovanje (projektovana narudžbina od 4.4 milijarde dolara za 36 aviona) i zbog svih ovih razloga Rafal je bio na nebu svakog dana. Dok su mu u mirovanju na stajanci (poput ostalih evropskih borbenih aviona) sve podvesne tačke bile zauzete u konfiguraciji maksimalne borbene nosivosti.
Italijani, Kinezi i Rusi. Tim redom.
Ostatak prateće vazduhoplovne i odbrambene industrije zaposeo je štandove unutar četiri ogromne hale. Prilika da se izloži celokupan proizvodni program, predstave animacije i makete razvojnih programa i da insajderi industrije neformalno popričaju jedni sa drugima.
Finmekanika je dominirala u jednoj od hala. Jedna od najvećih odbrambenih kompanija na evropskom tržištu napolju je izložila M-346, avion svoje podružnice Aermakija. “Master” (ime izabrano na javnom konkursu čiji je inspirator dobio obilazak fabrike i jedan let) je dan pre početka izložbe zabeležio narudžbinu od strane Italijanskog Ratnog Vazduhoplovstva koje je tako postalo prvo u nizu korisnika. Računa se takođe na na UAE, Kuvajt i Katar.
Popout “Patroullie Du France”, “Frecce Tricolori” su leteli svaki dan. Jedino su drugog dana izmenili satnicu i zajedno u formaciji sa C-27J zatvorili program. Prikaz nacionalnog ponosa uz boje italijanske trobojke bio je precizno koordinisan sa Spartanom koji je predvodio devet aviona Trikolora.
Rusko prisustvo u Dubaiju ogledalo se jedino u formi nekoliko zaista impresivnih štandova u zatvorenom prostoru. Nisu doveli niti jedan borbeni avion i nipošto nisu bili raspoloženi za intervjue i ostale promo-aktivnosti. Kvalitet i način prezentacije bio im je na skoro identičnom nivou kao kod konkurencije sa zapada, dok su ponude i konkretna višenamenska rešenja bila mnogo konkretnija, pristupačnija i jeftinija. Prospekti svih varijanti helikoptera (borbenih i transportnih) na arapskom jeziku, neizbežno eksploatisanje starih baznih tipova moderzniovanih u ko zna kojoj varijanti i grub engleski koji za trenutke ima poslovičniju rezonancu od zapadnjaka. Rusi u svom punom sjaju i u konkretnoj misiji.
Još stidljiviji u pogledu javnih nastupa, Kinezi su se pobrinuli za svetsku premijeru broj dva u Dubaiju. Predstavili su svoj Hongdu L-15 “Falcon”. Napredni trejner sa modernom avionikom, ukrajinskim motorima i jasnim ciljem da konkuriše na nekoliko nastupajućih bliskoistočnih tendera u ovoj kategoriji. Neuobičajeno organizovanje pres-konferencije (kinezi to veoma retko rade) i savlađivanje jezičkih barijera uz retko viđen prizor preterano savesnih kineskih tehničara koji spremaju svoj avion za let dali su dozu egzotike i originalnosti vreloj stajanci.
Okršaji nad Al Dafrom
Na samo nekoliko milja u obližnjoj vazduhoplovnoj bazi Al Dafra odigravala se jedna drugačija vrsta letenja, konkurentna poput ove u Dubaiju ali sa mnogo više g sila, bez ograničenja zbog bezbednosti publike i sa ni malo sportskog duha.
U periodu Novembar-Decembar iznad trenutno jedne od najmodernijih svetskih vojnih vazduhoplovnih baza održao se ATLC kurs – Advanced Tactical Leadership Course. Združena vežba u kombinovanim vazdušnim operacijama (COMAO) koja zvanično ima za cilj uvežbavanje interoperabilnosti, kooperativnosti i ostalih razblaženih varijanti koalicione vazdušne igre. Fokus nije na bliskoj vazdušnoj borbi već na odeljenjima aviona koji naizmenično igraju uloge “crvenih” i “plavih”. “Crveni” simuliraju Ruse. Većinu faza njihove borbene upotrebe avijacije, od kopiranja taktika do upotreba raketa srednjeg dometa koje se ispaljuju jedna po jedna, simulirajući uobičajen način dejstvovanja starijih generacija ruskih lovaca po ciljevima u vazduhu.
Iako su letačke posade na ovoj vežbi prisutne isključivo zbog jasne profesionalne misije – sticanje iskustva u komandovanju, svetska vazduhoplovna štampa je posvetila dosta pažnje ovoj vežbi. Ovo je bio prvi put da se u DACT stanju svesti (Dissimilar Air Combat Trainig) nađu: Američki F-22A i F-16CJ, Francuski Rafali, RAF-ovi Tajfuni, Pakistanski F-7PG, Jordanski F-16 i najnapredniji F-16 trenutno – E/F Blok 60 verzija, ratnog vazduhoplovstva Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Nakon zvaničnih vežbi sa jasno utvrđenim scenarijima, ciljevima i ulogama bilo je i nezvaničnih treninga u kojima nije bilo striktnih pravila. Upravo su izjave komandira eskadrila o ovim detaljima podgrevale atmosferu u toku trajanja glavnog događaja u Dubaiju. Amerikanci su po običaju bili rezervisani dok Francuzi slobodnije interpretiraju nezvanične rezultate u okviru svoje integrisane marketinške kampanje.
F-16CJ su demonstrirali svoje Wild Weasel procedure dok je “Raptor” prvi put imao prilike da opravda svoju, u moderna vremena veoma skupu i limitiranu, filosofiju lovca sa isključivom namenom za borbe u vazduhu.
Do Farnbroa
Prošle godine u Novembru bio sam svedok poslednjih trendova u svetskoj vojnoj avijaciji. Komplikovani odnosi, politička savezništva i komercijalna partnerstva pružaju uvid u to koliko je bitno biti prisutan i staviti sebe na mapu. Kao kupca ili kao prodavca. Ko u tome bude bio najveštiji možda i dobije tu famoznu “dodatu vrednost” koja postaje mantra koje se sve više drže i bogatiji i siromašni. Sledeća priredba je i najveća na svetu, Farnboro, Engleska (19-25 07 ove godine). Tamo ćemo ponovo imati prilike da vidimo ko je naučio lekciju i prilagodio se a ko je zadovoljio svoje potrebe na buduću štetu nekog drugog.
Prilikom Otvorenog dana 98. avijacijske baze na aerodromu Niš imali smo priliku da vidimo “25156″ sveže remontovanog i ofarbanog. Dimitrije Ostojić napravio je foto reportažu dok sam ja snimio pripreme za let, predpoletni pregled i taksiranje pred, kako se ispostavilo, jedan od poslednjih letova ovog aviona.
Emil Milojević, autor dokumentarnog filma o Životi Đuriću poslao mi je prilog koji je njegova televizija napravila povodom prvog Memorijala “Života Đurić”.
Prvi Memorijal PPUK. ŽIVOTA ĐURIĆ koji organizuje Aero-klub “Naša krila” iz Paraćina, održan je 5. juna na sportskom aerodromu u Davidovcu. Nažalost, usled loših vremenskih uslova otkazan je program aeromitinga na kojem je trebalo da učestvuju sportski avioni, padobranci, vojno vazduhoplovstvo i avio-modelari. Memorijal se tako sveo na druženje pilota, Životinih kolega, prijatelja i poštovalaca. Pripadnici 98. avijacijske baze sa aerodroma Lađevci još jednom su odali počast svom poginulom komandantu.
На војним полигонима Пасуљанске ливаде и Чента, 15. и 16. априла одржана је редовна летачка обука припадника 204. и 98. авијацијске базе. Током вежбе пилоти су прошли школску, тактичку и комбиновану обуку, у циљу припреме за предстојеће заједничко увежбавање јединица ВиПВО.
На интервидовском полигону Пасуљанске ливаде, припадници 714. епохе из састава 98. авијацијске базе, извели су тренажно ракетно гађање циљева на земљи из борбено-оклопних хеликоптера Газела. Пилоти Газела су на полигону у два налета, из лебдења и прогресивног лета, дејствовали по метама ракетама типа маљутка, навођеним од стране оператера-стрелца.
Вежба је круна дуготрајне обуке, током које је кадар прошао увежбавање на тренажеру, али и физичку и тактичку обуку, а на полигону су проверили своју оперативну спремност за учествовање у будућим заједничким увежбавањима са осталим јединицама ВиПВО.
На школско-тактичком полигону Чеnта, своје умеће опробали су и пилоти ловачких бомбардера Супергалеб и Орао. Посаде 204. и 98. авијацијске базе су током неколико сати вежбе прошли редовну школску, тактичку и комбиновану обуку у бојевом гађању, ракетирању и бомбардирању циљева на земљи. Циљ обуке била је тренажа сталног кадра поменутих авијацијских база, али и обука младих пилота.
Пре вежбе спроведена је припрема циљева на земљи и обезбеђење полигона како би се спречиле било какве непредвиђене околности, а пиротехничари су обавили безбедносни преглед терена по завршетку бојевог гађања.
Ekskluzivno sa međunarodne vazduhoplovne izložbe u Farnborou:
