(Za pun HD kvalitet snimka podesite opciju “1080p” u You Tube plejeru)

Pored toga što je ovlašćeni predstavnik, diler i serviser firme Robinson za region, Imtel Sky Tech je trenutno u procesu aplikacije za [...]]]>
Imtel Sky Tech je privatna vazduhoplovna kompanija koja se bavi prodajom helikoptera Robinson, njihovim redovnim održavanjem i obavljanjem svih potrebnih tehničko-servisnih i konsalting usluga.

Pored toga što je ovlašćeni predstavnik, diler i serviser firme Robinson za region, Imtel Sky Tech je trenutno u procesu aplikacije za AOC sertifikat kod Direktorata Civilnog Vazduhoplovstva, osnovnom predpostavkom za početak komercijalnog prevoza putnika helikopterom. Kada im zahtev bude bio odobren biće jedina kompanija u regionu koja će se baviti ovom vrstom vazdušnog transporta.

Imtel Sky Tech preuređuje i adaptira imanje u Obrežu kod Šimanovaca (Obedska bara) u sertifikovani heliport sa helidromom, hangarom i pratećim sadržajima. Juče sam obišao ovu lokaciju i napravio video reportažu u kojoj sa Sky Tech rukovodiocom prodaje Nenadom Novićevićem detaljnije pričam o aktivnostima i planovima ove kompanije.

Za detaljnije informacije, upite i predloge za saradnju Nenada možete kontaktirati na broj telefona 060/500 16 50 ili e-mail: skytech@imtel.rs

Danas vam predstavljam vazduhoplovnog fotografa iz Hrvatske, Borana Pivčića.

Vazduhoplovnom fotografijom bavi se od 2002. godine i kako sam kaže počeo je sa običnim “idiot” film aparatom. Rezultati nisu bili ohrabrujući ali je s praksom (i prelaskom na prvi digitalac) nakon par godina dobio prve merljive rezultate. Nakon par malih, lokalnih uspeha [...]]]>

Danas vam predstavljam vazduhoplovnog fotografa iz Hrvatske, Borana Pivčića.

Vazduhoplovnom fotografijom bavi se od 2002. godine i kako sam kaže počeo je sa običnim “idiot” film aparatom. Rezultati nisu bili ohrabrujući ali je s praksom (i prelaskom na prvi digitalac) nakon par godina dobio prve merljive rezultate. Nakon par malih, lokalnih uspeha prelazi na DSLR aparate, da bi danas završio na Canonu EOS 5D Mark II.

Mala, generalna avijacija mu je najveća ljubav i većinu “fotografskog staža” je odradio na aerodromu Lučko kod Zagreba. Kao član tri aerokluba i sa dobrim pristupom često je imao prilike da fotografiše razne zanimljive letelice.

Inspiraciju za bavljenje vazduhoplovnom fotografijom pronašao je i u školovanju za PPL(A) dozvolu i 2002. je sa 17 godina postao jedan od tada najmlađih motornih pilota u državi. U međuvremenu je uzeo i CPL(A) dozvolu, postao magistar inženjer zračnog prometa posle završenih studija kontrole letenja nakon čega se pridružio lokalnom vazduhoplovnom časopisu Aeronautika kao fotoreporter sa zaduženjem za generalnu avijaciju.

Boranov portfolio sajt možete naći na adresi www.machpoint2.eu

(Za pun HD kvalitet snimka podesite 1080p opciju u YouTube plejeru)

Stari naziv “Lađevci” otišao je u istoriju. ICAO airport identifier će shodno tome uskoro biti promenjen iz LYKV u LYMO. Pista se produžava i proširuje. Preostali kaponiri na severnom delu aerodroma biće srušeni. SMATSA će finansirati ugradnju ILS-a i pratećeg osvetljenja, toranj identičan onom na aerodromu Batajnica već je izgrađen. Juče sam obišao Moravu.

Srpsko kolektivno ludilo i uporno recikliranje predizbornog fenomena “civilni aerodromi koji nisu Beograd i Niš” slični su bahanalijama i protivprirodnim kontemplacijama po temi izgradnje putne infrastrukture – koridori koji to nisu i/ili ne postoje. U poslednjih petnaest godina domaći političari bez elementarnog poznavanja tematike počeli su da plasiraju ideje o “privrednim i turističkim potencijalima” njihovih “krajeva” i na taj način  su stvarali percepciju potrebe pretvaranja lokalnih aerodroma u regionalne ili međunarodne.

Gluposti kao što su “Novi Sad International”, Ponikve koje bi nekako trebale da budu uspešne pored Kraljeva, večni planovi za Vršac i slične grandiozno-komične izjave stranački instaliranih vazduhoplovnih radnika jeftino su mahanje šarenim balonima ispred građana koji ih onda shvataju kao nešto veliko i moguće.

Niš je probao, pokušana je subvencija i nije uspelo. Za svo to vreme Aerodrom Beograd nije vodio razumniju cenovnu politiku na aerodromu Nikola Tesla i uprkos nespornoj činjenici da posluje veoma dobro, daleko je od ispunjenja svog kapaciteta. Činjenica koja se po pravilu ignoriše u svim pričama o novim/starim aerodromima širom Srbije. Takođe se ignoriše i nepostojanje zainteresovanih avio-kompanija koje bi opsluživale sve te nove manje aerodrome.

Moravina priča, iako u početku podjednako besmislena, verovatno je poslednja sa nekom realnom šansom za uspeh.

Počela je 2001 godine, vukla se identičnom sporošću konkretnog nečinjenja sa ostalim “novim aerodromima” dok Ministarstvo odbrane, 2008. godine, nije preuzelo vodeću ulogu. Tada je isplanirana slična diverzija kao kod Laste, Batajničkog kontrolnog tornja i drugih primera pravljenja nečega iz ničega ili kako se to u vojnoj terminologiji kaže – “konverzija vojne imovine”.

Nekadašnji Lađevci su tako dobili novu zgradu aerodromske kontrole letenja, dobiće novu pistu i drugu prateću opremu.
Da li će Jat, lokalna samouprava ili neki preduzetnik-avanturista potrošiti svoje pare radi stvaranja privida o putničkom potencijalu budućeg kraljevačkog međunarodnog aerodroma Vojsku Srbije savršeno ne zanima. Prepustili su deo kapaciteta koji ionako ne koriste, dobili novu infrastrukturu koja će im dramatično poboljšati uslove za život i rad praktično za džabe i čak će kao neka vrsta akcionara ubirati profit. To se zove dobar menadžment.

Prvi put na Moravi

Ljubaznošću Ministarstva odbrane juče sam zajedno sa kolegama iz nekoliko redakcija klasičnih medija obišao novoizgrađenu pristanišnu zgradu aerodroma Morava. Prvi tropski dan ove godine sa temperaturom iznad 30 stpeni u HT-40 mi je prvi put u praksi dokazao da ne treba leteti kada si prehlađen. Dok je MiLeksus (Mi-17) rezervisan za udobnost ministra, mi smo se vukli dobrih 40 minuta uz nenežne zvuke konstatnog trimovanja ove ruske mrcine. Autentičnije u svakom slučaju.

Kada se od nove zgrade kontrole letenja gleda prema severu, aerodrom je dobio novi izgled.
Sleteli smo na rulnu stazu blizu holding-pointa za pistu 14 i odatle smo preko nove platforme prepešačili do novoizgrađenog putničkog terminala.

Platforma će u prvoj fazi izgradnje prilikom standardnog putničkog turnaround-a  moći da primi samo jedan regionalni putnički avion, dok se u drugoj fazi njenog proširenja predviđa mogućnost prihvata maksimalno dva uskotrupna srednjeprugaša u 737/320 kategoriji. Lepota čistog, uljem i tragovima guma neumazanog, ojačanog betona sa oznakama jasnoće jednog kompjuterskog Flight Simulatora ostaće  bar do prve obećane linije Jata koja je brzopleto najavljena odmah nakon potpisivanja sporazuma o turskom delu investicije.

Šta je do sada urađeno i šta se planira?

Celokupan projekat mešovitog vojno-civilnog aerodroma Morava koštaće do 25 miliona evra.
Prema rečima pukovnika dr. Gorana Dimića, načelnika uprave za infrastrukturu sektora za materijalne resursa Ministarstva odbrane, 750.000 stanovnika živi u neposrednoj okolini aerdroma dok širi region u kojem se nalaze veći industrijski i turistički centri naseljuje oko 2 miliona ljudi. Aerodrom se nalazi na 13.5 kilometra od centra grada Kraljeva na nadmorskoj visini od 213 metara.

Civilni kompleks lociran je na severozapadnom delu aerodroma i povezan je Ibarskom magistralom postojećim pristupnim putem u dužini od 1.3 kilometara. Vojni građevinci i inženjeri uklonili su nekadašnje kaponire koji su bili oštećeni u NATO bombardovanju i time je obezbeđena lokacija na kojoj je izgrađena nova pristanišna zgrada.

Između vojnog i novog civilnog dela, Ministartsvo odbrane otuđilo je zemljište površine 4.5 hektara državnoj agenciji za kontrolu letenja (SMATSA) koja je na toj lokaciji, iz svojih sredstava, izgradila zgradu aerodromske kontrole letenja. Deo zemljišta između AKL-a i nove pristanišne zgrade planiran je za buduću eksproprijaciju i eventualno proširenje putničkog ili kargo terminala.

Iz sredstava Nacionalanog investicionog plana, pored pristanišne zgrade, izgrađen je termoenergetski blok, trafo stanica, kotlarnica, parking i pristupne saobraćajnice koje su spojene sa već postojećim putem. Urađena je dogradnja sistema za vodosnabdevanje i ostali infrastrukturni radovi u iznosu od 170 miliona dinara (1.521.000 evra).

Sve što je do sada izgrađeno finansirala je država Srbija iz sopstvenih sredstava.
Prva faza civilnog dela dosegla je 3C kategoriju aerodroma. Ova kategorija podrazumeva opsluživanje regionalnih aviona koji su definisani kao letelice raspona krila do 36 metara, širine glavnog stajnog trapa do devet metara i razdaljine između točkova glavnog stajnog trapa i nosnih do 18 metara. Platforma koja je do sada izgrađena i postojeća pista sa rulnicama dovoljni su za operacije ove vrste putničkih vazduhoplova.

Druga faza predviđa podizanje kategorije aerodroma na kategoriju 4E. Ona svojim propisanim standardima predstavlja minimum za opsluživanje srednjeprugaških uskotrupnih vazduhoplova iz Boing 737 ili Erbas A320 familije. Ključno za ispunjavanje ove kategorije je i planirano produženje poletno-sletne staze za 300 metara i njeno proširenje za 15 metara koje će biti finasirano od strane Turske u iznosu do 10 miliona evra. Samo produženje (uz presvlačenje piste novim slojem asfalta) iznosiće pet miliona evra, proširenje rulnice oko 2 miliona evra dok će se iz preostalog iznosa finansirati postavljanje svetlosnog obeležavanja i ograde oko celog aerodromskog kompleksa uključujući i vojni deo. 

Kada pista nakon produženja i proširenja dobije svoju konačnu geometriju, SMATSA će finansirati ugradnju instrumentalnog sistema za sletanje (ILS) i njegovu prateću infrastrukturu čime će Morava moći da prihvata vazduhoplove noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Početak radova na nadogradnji piste očekuje se u poslednjem kvartalu 2013. godine.

Što se koordinacije vojnih i civilnih operacija na samom aerodromu tiče, ovaj za nas nov ali u svetu razrađen koncept, biće definisan Aerodromskim priručnikom. Ovaj dokument prestavljaće svojevrsni dogovor za sada tri subjekta koji će koristiti aerodrom. On će propisati prava i obaveze svake strane: ko ima prioritet i u kojim slučajevima, koje su procedure u vanrednim situacijama, definisaće nove zone čekanja i udaljavanja u neposrednoj okolini aerodroma.

Najmlađa vazduhoplovna pristanišna zgrada u Srbiji

Završni radovi su pri kraju i jedino što nedostaje je oprema za carinske i službe za prihvat putnika i tereta. Još nije precizirano ko će biti zemaljski operater civilnog dela aerodroma i do trenutka raspisivanja javnog tendera za tog ključnog stakeholdera zgrada će biti u nadležnosti Ministarstva odbrane.

Putnici će koristiti prizemlje zgrade dok je sprat, osim manjeg dela koji je planiran za komercijalne sadržaje, rezervisan za tehničko i energetsko opsluživanje objekta. Pristanišna zgrada površine je 2.700 kvadratnih metara i izgrađena je uz poštovanje principa energetske efikasnosti. Izvođač radova je građavinska firma iz reona Kraljeva, Morava In. Platformu postojeće površine od 12.000 kvadrata izgradio je Planum, dok je u drugoj fazi, kada se obezbede finansije, njeno proširenje planirano do 25.000 kvadratnih metara.

Video reportaža

Pogledajte video reportažu sa kadrovima civilnog dela koje sam snimio iz vazduha kao i obilazak enterijera nove zgrade. Sutra emitujem deo reportaže snimljene u kokpitu helikoptera prilikom povratka za Beograd, dakle samo letenje.

(Za puni HD kvalitet snimka podesite 1080p opciju u YouTube plejeru)

Fotografije: Stefana Savić, Ministarstvo odbrane

(Za HD kvalitet slike podesite 720p u YouTube player-u)

Milici Marinković, dobitnici nagrade u letačkoj grani sporta, ovo je prva statua u karijeri, kojom je postala sedma žena u istoriji „Zlatnog orla“ i drugi po redu [...]]]> Pilot paraglajdera Milica Marinković i raketni modelar Živan Josipović, dobitnici su statue „Zlatni orao“, najprestižnije nagrade za sportske vazduhoplovce za rezultate postignute u prethodnoj godini.

Milici Marinković, dobitnici nagrade u letačkoj grani sporta, ovo je prva statua u karijeri, kojom je postala sedma žena u istoriji „Zlatnog orla“ i drugi po redu najmlađi takmičar Vazduhoplovnog saveza Srbije, koji je osvojio ovo odličje. Živan Josipović, dobitnik nagrade u vazduhoplovno modelarskoj grani sporta, poseduje svojevrsno višegodišnje iskustvo sa ovom nagradom, pošto je osvaja petu godinu uzastopno i šesti put ukupno.

Milica Marinković, paraglajderistkinja Aerokluba „AERO-EDU“ iz Beograda, jedna je od naših najuspešnijih pilota paraglajdera. Prošle godine je postala druga na svetu u preciznom sletanju paraglajderom na cilj, u ženskoj konkurenciji. I sa reprezentacijom je u ekipnoj konkurenciji ponela titulu vicešampiona sveta. Na Evropskom prvenstvu 2010. godine bila je treća. Isto mesto je osvojila i na Državnom prvenstvu Srbije u preciznom sletanju paraglajderom, u okviru koga je već četiri godine uzastopno državni prvak u konkurenciji žena. Dve godine je član državne reprezentacije u paraglajdingu.

Ovim sportom se bavi već sedam godina, a sa svojih dvadeset godina preuzela je i vodjenje Aerokluba, sa kojim ima velike planove. Teži da u budućnosti stekne zvanje instruktora paraglajdinga i da se oproba u preletu, težoj disciplini paraglajdinga.

„Ova nagrada je samo kruna mog dosadašnjeg rada, i za osvajanje „Zlatnog orla“ najzaslužniji je moj otac, koji me je svemu naučio, a koji više nije sa nama,“ izjavila je Milica prilikom uručenja statue.

Živan Josipović, modelar Aerokluba „Franjo Kluz“ iz Zemuna, osvajanjem šestog „Zlatnog orla“, biće zabeležen u istoriji srpskog vazduhoplovstva, jer to nikome do sada nije poslo za rukom. Živan nije posustao u odnosu na prethodne godine, i istim intenzitetom je nastavio da niže odlične rezultate.

Na Evropskom prvenstvu raketnih modelara u Rumuniji, sa kolegama modelarima je postao ekipno prvak Evrope. Na istom takmičenju je kao selektor predvodio juniore, koji su osvojili rekordnih 13 medalja. U Svetskom kupu, najmasovnijem i najtežem takmičenju raketnih modelara, na kome se takmičio tokom čitave prethodne godine, osvojio je dve medalje. Bio je prvoplasirani u klasi raketoplana, u konkurenciji 300 takmičara iz sveta, a u klasi raketa sa trakom osvojio je drugo mesto od oko 400 takmičara. Paralelno sa ovim takmičenjima je učestvovao i na državnim, kako kao takmičar, tako i kao selektor juniora modelara.

Već godinama je posvećen radu sa mladima, i u matičnom klubu, i u osnovnim školama. Cilj mu je da promoviše ovaj sport medju učenicima i da stvori buduće vazduhoplovce osvajače medalja.

„Uzbudjen sam zbog dobijanja ove nagrade, iako je to postala moja praksa. Navikao sam Savez na donošenje dobrih rezultata, što ću nastaviti i u narednom periodu, bez posustajanja,“ poručio je Živan Josipović nakon što je statuu „Zlatnog orla“ uzeo u ruke šesti put u svojoj karijeri.

Vazduhoplovni savez Srbije nagradio je i najbolje sportiste u svakoj grani sporta – prvoplasirane plaketom „Zlatni orao“, a drugoplasirane i trećeplasirane diplomama „Zlatni orao“. Nagrađeni su i prošlogodišnji rekorderi, koji su nam donosili najbolje rezultate sa različitih strana sveta. Padobranci su uspeli da naprave 11 novih rekorda na takmičenjima u zemlji i okruženju. Posebno treba izdvojiti rekord osam dama koje su izvele osmočlanu formaciju u vazduhu. Jedriličari su nam, leteći u Južnoj Africi, doneli dva nova državna rekorda. Uručena su i posebna priznanja ljudima koji su svojim radom i zalaganjem doprineli opštem razvoju sportskog vazduhoplovstva – Živi Frencu i Mihalju Kovaču za provedenih po 50 godina u vazduhoplovstvu.

Na svečanosti dodele nagrada najboljim vazduhoplovcima 2011. godine, Labud Bulatović, predsednik Vazduhoplovnog saveza Srbije, zahvalio se velikom broju prisutnih, ističući da je to priznanje onome što je Savez uradio zajedno sa svojim sportistima. „Ponosim se radom Upravnog odbora, Generalnim sekretarom i kancelarijom VSS-a, a posebno sportistima koji nižu neverovatne uspehe iz godine u godinu. Na današnji dan, 8. mart, istakao bih sjajne dame, koje su vrlo uspešne u svim granama vazduhoplovnog sporta. Pored sportista, napravljen je i bitan iskorak u saradnji sa institucijama, koje su od značaja za rad vazduhoplovstva. Došlo je do znatno boljeg razumevanja, te se zahvaljujem svim ovim subjektima.“

Najbolji sportisti Vazduhoplovnog saveza Srbije u 2011. godini, po granama vazduhoplovnih sportova su sledeći:

Paraglajding

Muškarci:

1. Goran Đurković, PK „Berkut“, Vršac

2. Jovan Novak, KSL „Ares“, Beograd

3. Dragan Popov, PK „Berkut“, Vršac

Žene:

1. Milica Marinković, AK „Aero-EDU“, Beograd

Raketno modelarstvo

Juniori:

1. Vesna Katanić, AK „Sremska Mitrovica“

2. Miodrag Čipčić, AK „Kikinda“

3. Luka Volarević, AK „Franjo Kluz“, Zemun

Seniori:

1. Živan Josipović, AK „Franjo Kluz“, Zemun

2. Vladimir Čipčić, AK „Kikinda“

3. Zoran Katanić, AK „Sremska Mitrovica“

Padobranstvo

Muška konkurencija:

1. Radoslav Korać, PK „Grifon“, Beograd

2. Aleksandar Cvetković, PK „Grifon“, Beograd

3. Slobodan Terzić, PK „Grifon“, Beograd

Ženska konkurencija:

1. Svetlana Simić, AK „Naša Krila“, Paraćin

2. Radmila Đurić, PEVS „Nebeske Vidre“, Pančevo

3. Jelica Krajčeski, PK „Feniks“, Beograd

Juniorska konkurencija:

1. Stevan Miletić, AK „Naša Krila“, Paraćin

2. Jelena Mihajlović, KSL „Ares“, Beograd

3. Marijana Momčilović, AK „Novi Sad“

Vazduhoplovno modelarstvo

Seniori:

1. Radoje Blagojević, AK „Nova Pazova“

2. Boško Laćimić, AK „Free Flyer“, Beograd

3. Svetozar Gostojić, AK „Zrenjanin“

Juniori:

1. Slavko Savić, AK „Nova Pazova“

2. Bojan Gostojić, AK „Zrenjanin“

3. Stevan Babin, AK „Free Flyer“

Vazduhoplovno jedriličarstvo

1. Zoran Frenc, AK „Vaja“, Beograd

2. Prof. dr. Aleksandar Diklić, AK „Vaja“, Beograd

3. Branko Blagojević, AK „Zrenjanin“

Balonarstvo

1. Srđan Srdić, BK „Dambos“, Beograd

Rekorderi Vazduhoplovnog saveza Srbije u 2011. godini su:

Padobranstvo

1. Svetlana Simić (AK „Naša Krila“, Paraćin) – skok na cilj, žene, 30 cm iz 8 skokova na 2 cm, Prijedor – R. Srpska

2. Stevan Miletić (AK „Naša krila“, Paraćin) – skok na cilj, juniori, 65 cm iz 8 skokova na 2 cm, Prijedor – R. Srpska

3. Aleksandar Cvetković (PK „Grifon“, Beograd), Radoslav Korać (PK „Grifon“, Beograd), Slobodan Terzić (PK „Grifon“, Beograd), Slobodan Marković (PK „Grifon“, Beograd) i Željko Đurđev (PK „Feniks“, Beograd) – skok na cilj, muškarci, grupno, 58 cm iz 5 skokova na 2 cm, Montana – Bugarska

4. Aleksandar Cvetković (PK „Grifon“, Beograd) – skok na cilj, muškarci, 9 cm iz 6 skokova na 2 cm, Montana – Bugarska

5. Svetlana Simić (AK „Naša Krila“, Paraćin) – skok na cilj, žene, 13 cm iz 6 skokova na 2 cm, Montana – Bugarska

6. Stevan Miletić (AK „Naša Krila“, Paraćin) – skok na cilj, juniori, 40 cm iz 6 skokova na 2 cm, Montana – Bugarska

7. Radoslav Korać (PK „Grifon“, Beograd) – skok na cilj, muškarci, 10 cm iz 10 skokova na 2 cm, Kikinda – Srbija

8. Radmila Đurić (PEVS „Nebeske Vidre“, Pančevo) – skok na cilj, žene, 25 cm iz 10 skokova na 2 cm, Kikinda – Srbija

9. Stevan Miletić (AK „Naša Krila“, Paraćin) – skok na cilj, juniori, 41 cm iz 10 skokova na 2 cm, Kikinda – Srbija

10.Radmila Đurić (PEVS „Nebeske Vidre“), Jelica Krajčeski (PK „Feniks“), Jelena Mihajlović (KSL „Ares“), Tijana Radić (AK „Novi Sad“), Marijana Momčilović (AK „Novi Sad“), Milena Mirković (PK „Feniks“), Svetlana Simić (AK „Naša Krila“) i Ana Vujčić (KSL „Ares“) – velika formacija u slobodnom padu, žene, grupno, 8 padobranaca, Batajnica – Srbija.

11.Stevan Miletić (AK „Naša Krila“, Paraćin), figurativni skokovi, juniori, 14.93 sekunde, Kikinda – Srbija

Vazduhoplovno jedriličarstvo

1. Nenad Isaković (AK „Beograd“) – slobodan prelet uz korišćenje tri okretne tačke, 532.4 km, Namibija – Južna Afrika

2. Aleksandar Diklić (AK „Vaja“, Beograd) – brzinski prelet u trouglu 500 km, 122.38 km/h

Tradicija dodeljivanja statue „Zlatni orao“ najboljim vazduhoplovcima traje od 1957. godine. Očekujemo da će naši sporisti nastaviti kao i do sada sa svojim uspesima, da će nam donositi odlične rezultate, i na državnom i na međunarodnom nivou, da će postizati nove rekorde i da će im ove nagrade biti samo podstrek za dalji rad.

(Napisala: Milica Kljajić, VSS PR i marketing menadžer)

Regionalno finale najvećeg svetskog takmičenja u bacanju papirnih avion imalo je svoj epilog 10. marta u Novom Sadu. 36 najboljih pilota borilo se za odlazak na svetsko finale Red Bull Paper Wings takmičenja, a rezultati pobednika s pravom ulivaju nadu da se na svetskom finalu može i do jedne od medalja! Predstavnici [...]]]>

Regionalno finale najvećeg svetskog takmičenja u bacanju papirnih avion imalo je svoj epilog 10. marta u Novom Sadu. 36 najboljih pilota borilo se za odlazak na svetsko finale Red Bull Paper Wings takmičenja, a rezultati pobednika s pravom ulivaju nadu da se na svetskom finalu može i do jedne od medalja! Predstavnici Srbije bili su najuspešniji na regionalnom finalu, pa će se tako Alen Alavanja i Miroslav Dragojević iz Novog Sada i Nemanja Maksimović iz Kragujevca naći na finalu u Austriji.

Najbolji konstruktori-piloti papirnih aviona iz Srbije, Makedonije i Crne Gore učestvovali su sinoć u Novom Sadu na regionalnom finalu najvećeg svetskog takmičenja u bacanju papirnih aviona pod nazivom Red Bull Paper Wings.

Već tokom treninga videla se ozbiljnost, želja i spremnost takmičara za postizanjem vrhunskih rezultata. Takmičari su tokom zagrevanja svojom pripremom i razgibavanjem odavali utisak da se radi o nekoj atletskoj disciplini, a ne o takmičenju u bacanju papirnih aviona. Ipak, papirni avioni koji su leteli na sve strane, uzduž i popreko, od poda do plafona i jasno su stavljali do znanja da se radi o regionalnom finalu Red Bull Paper Wingsa.

Finale je otvorila disciplina daljinski let. Dvanaest najboljih takmičara, među kojima je bio i učesnik svetskog finala iz 2009. godine u disciplini vremenski let Mihajlo Petrović, ređali su se na “crti”. Svoja dva pokušaja najbolje je iskoristio Alen Alavanja iz Novog Sada koji je popravio svoj rezultat sa kvalifikacija za 7 metara, bacivši avion čak 40.16 metara. Nakon takmičenja Alen je izjavio: “Nisam očekivao pobedu, mislio sam da će pobednik sa novosadskih kvalifikacija baciti još bolje nego pre nedelju dana. Proteklih nedelju dana sam radio na doradi mog modela i izgleda da je to presudilo da ja pobedim.” Alen će predstavljati Srbiju u daljinskom letu, a na pitanje šta očekuje od svetskog finala, Alen je rekao: “Prvenstveno očekujem dobru zabavu, ali i dobar rezultat! Do svetskog finala ima još mesec i po dana pa ću se potruditi da to vreme iskoristim za pripremu kako bih svoju zemlju predstavio u najboljem svetlu!”. Drugoplasirani u daljinskom letu bio je Vladimir Petrović sa letom od 39 metara, dok je treće mesto pripalo Saši Boškoviću sa 36.14 metara.

Druga disciplina večeri bila je vremenski let. Za razliku od prethodne discipline, krila aviona su imala daleko veću površinu, a oblik aviona kod većine takmičara bio je pravougaon. Kako bi avion što duže ostao u vazduhu, takmičari su se izvijali čak do poda hvatajući zamah da izbace avion što više. Kragujevčanin Nemanja Maksimović imao je najbolju ruku i avion. Nemanja je u svom prvom pokušaju poslao avion do samog plafona Aule Novosadskog sajma, a nakon par krugova po sali avion se prizemljio posle 11.43 sekundi. Drugo mesto zauzeo je Josip Gajević sa 9.56 sekundi provedenih u vazduhu, a trećeplasirani je bio Stevan Babin sa vremenom od 9.08 sekundi.

Poslednja disciplina – akrobatski let, bila je i najatraktivnija disciplina na Red Bull Paper Wings regionalnom finalu. Takmičari su imali jedan minut vremena da sa svojim performansom i akrobatskim letom zadive žiri u čijem su sastavu bili najbolja srpska skakačica u dalj Ivana Španović, vazduhoplovni novinar Petar Vojinović i stjuart u avio-kompaniji Emirates Branislav Ćirić. U ovoj disciplini, takmičari su prikazali svoje veštine koristeći avione sa bumerang efektom, padobranima, helikopterima, a najupečatljiviji utisak ostavio je Miroslav Dragojević koji je ulogom klovna i mađioničara sa svojih pedesetak aviona različitih dimenzija i boja, osvojio svih 30 poena. Miroslav je pobedom u akrobatskom letu postao i dvostruki nacionalni šampion, obzirom da je i 2009. godine pobedio u ovoj disciplini i predstavljao Srbiju na svetskom finalu. Miroslav je nakon pobede izjavio: “Dešavanje je bilo daleko kvalitetnije i bolje organizovano nego 2009. godine. Sa nestrpljenjem očekujem svetsko finale Red Bull Paper Wingsa i nadam se da ću i tamo imazi zapažen rezultat.”. Drugo mesto, sa 26 poena, zauzeo je takmičar Dime Stojčevski iz Makedonije, dok je trećeplasirani bio Nikola Mijomanović iz Crne Gore sa 25 poena.

Svetsko finale Red Bull Paper Wings takmičenja biće održano 4-5. maja u Hangaru 7 u Salzburgu, Austrija.

(Photo: Marko Đurić)

Juče je u Zagrebu ispred zgrade uprave Croatia Airlinesa održan jednodnevni štrajk upozorenja pilota, mehaničara, kabinskog osoblja i radnika prodaje hrvatske nacionalne avio-kompanije. Razlog štrajka je nezadovoljstvo zaposlenih upravom kompanije, neuspeh pregovora o novom kolektivnom ugovoru i primedbe pilota na novo pravilo o deljenom radnom vremenu koje je na brzinu doneto od strane [...]]]>

Juče je u Zagrebu ispred zgrade uprave Croatia Airlinesa održan jednodnevni štrajk upozorenja pilota, mehaničara, kabinskog osoblja i radnika prodaje hrvatske nacionalne avio-kompanije. Razlog štrajka je nezadovoljstvo zaposlenih upravom kompanije, neuspeh pregovora o novom kolektivnom ugovoru i primedbe pilota na novo pravilo o deljenom radnom vremenu koje je na brzinu doneto od strane Agencije za civilno zrakoplovstvo Hrvatske.

Tango Six je juče bio u Zagrebu sa članovima Hrvatskog sindikata prometnih pilota koji su zajedno sa kolegama iz drugih kompanijskih sindikata održali štrajk upozorenja čiji je osnovni cilj bio skretanje pažnje hrvatske javnosti na loš rad aktuelne uprave Croatia Airlinesa u komercijalnom, strateškom ali i u pogledu bezbednosti letenja.

Tromesečni pregovori sa šest reprezentativnih sindikata kompanije nisu urodili plodom, piloti su digli glas zbog lošeg odnosa prema konkretnim i sistemskim problemima u pogledu bezbednosti letenja dok se skoro svi zaposleni brinu za budućnost kompanije pod aktuelnom upravom.

Za Tango Six detaljnije o razlozima štrajka govori kopilot Ivan Šimundić, član izvršnog odbora HSPP-a,  dok kapetan Saša Hafizović pojašnjava štetnost predloženog pravila o deljenom radnom vremenu.