Odbrana 150 – Arsenal 60…-2-4 Str

Odbrana 150 – Arsenal 60…-2-4 Str

(Za HD kvalitet videa podesite “720p” u YouTube player-u)

Posle tri godine postojanja Tango Six Bloga, tri godine vaše omiljene vazduhoplovne on-line lokacije, jedinog mesta na kojem ste do sada mogli da čitate i gledate originalne vesti iz srpske i regionalne avijacije, vreme je da ponovo uradim nešto novo, drugačije i kvalitetnije. Po prvi put u tome neću biti sam.

Danas [...]]]>

Posle tri godine postojanja Tango Six Bloga, tri godine vaše omiljene vazduhoplovne on-line lokacije, jedinog mesta na kojem ste do sada mogli da čitate i gledate originalne vesti iz srpske i regionalne avijacije, vreme je da ponovo uradim nešto novo, drugačije i kvalitetnije. Po prvi put u tome neću biti sam.

Danas vam sa zadovoljstvom predstavljam (M)ike (T)ango (S)ix projekat. Desetodnevnu avanturu na koju ću vas povesti 8. novembra i u čemu će mi pomoći Mobilna Telefonija Srbije.

Tango Six i m:ts pružiće vam jedinstvenu priliku da prisustvujete najvećem bliskoistočnom vazduhoplovnom trade show-u koji će ove godine po svojoj veličini u pogledu izlagača i aviona i zvanično zauzeti mesto broj dva, kao druga najveća manifestacija te vrste na svetu. Kao i pre dve godine, imaćete priliku da vidite najmoderniju vazduhoplovnu tehniku, dobijete pristup ispred i iza scene najatraktivnijih dostignuća civilnog i vojnog vazduhoplovstva u zemlji izobilja gde se za cenu ne pita i gde je preterivanje način života.

Uživo, isključivo on-line i ovoga puta kvalitetnije. Baš kao kada sam 2009. godine u sopstvenoj režiji emitovao javljanja koja ste već sutra ujutru mogli da gledate na blogu, ove godine uz pomoć m:ts-a konačno ću moći da se bez ograničenja posvetim jedinoj vrsti novinarstva u koju verujem da ima perspektivu. Na lokaciji, bez recikliranja, uživo i iza scene celog iskustva. Prenos atmosfere na neposredan način uz davanje šireg konteksta. Cilj: zaraza najuzbudljivijom i najatraktivnijom globalnom industrijom naspram koje sve ostale izgledaju dosadno i zastarelo.

Ove godine brže, kvalitetnije, ekskluzivnije i uz podršku kompanije koja deli moje shvatanje upotrebe interneta i  društvenih mreža.

Tango Six i m:ts. Mike Tango Six. Polećemo.

Vazduhoplovne Snage Bugarske kao jedne od najstarijih u Evropi i svetu, ove godine proslavljaju 100. godina od formiranja. Početak bogate istorije bugarskih VVS (Военновъздушни сили) seže u 19.vek kada su 1892. na plovdivskom medjunarodnom sajmu, dva bugarska oficira letela u francuskom vazdušnom brodu ’’La France’’. Oduševljeni i pod [...]]]>

Vazduhoplovne Snage Bugarske kao jedne od najstarijih u Evropi i svetu, ove godine proslavljaju 100. godina od formiranja. Početak bogate istorije bugarskih VVS (Военновъздушни сили) seže u 19.vek kada su 1892. na plovdivskom medjunarodnom sajmu, dva bugarska oficira letela u francuskom vazdušnom brodu ’’La France’’. Oduševljeni i pod utiskom ovog leta oficiri su predložili Generalštabu bugarske vojske da se oformi vazduhoplovna jedinica opremljna balonima. Tako je 20.aprila 1906. forimirano Vazduhoplovno odeljenje sa zadatkom izviđanja a prvi pilot i komandant jedinice bio je poručnik Vasil Zlatarov. Školovao se u Rusiji u Carskoj Avijacijskoj Školi u Sankt Petersburgu.
1910. demonstracija aviona ruskog konstruktora Borisa Maslenikova, u kome je pored Maslenikova leteo i Vasil Zlatarov, doprinela je odluci bugarske Vlade da se nabave avioni za novoformirane Avijacijske Korpuse. Početkom 1912. 13 oficira je poslato na školovanje u Francusku i naručeni su prvi avioni. 13.avgusta iste godine Simeon Petrov je prvi Bugarin koji je leteo avionom iznad Bugarske.

8. po redu aeromiting BIAF 2011, čiji je glavni moto bio “SKY FOR ALL” i naravno proslava jubileja održana je na aerodromu Plovdiv, mešovitom civilno-vojnom aerodromu sa vojnim delom, poznatim pod nazivom Krumovo gde je smeštena 24.helikopterska vazduhoplovna baza sa dve helikopterske eskadrile i jednim helikopterskim odeljenjem. Opšti utisak je da izbor i nije baš idealan iz više razloga. Prvi je da u bazi ne postoje betonske stajanke vec samo stajanke za helikoptere, pa su svi bugarski vazduhoplovni bili na statici izloženi na travi! Drugo, aerodrom ima civilni saobračaj pa smo prvi dan videli nekoliko poletanja i sletanja aviona firme Ryanair i Bulgarian Air. Treće: do same postavke vazduhoplova i pratećih sadržaja ima puno da se pešači i to neuređenim i prašnjavi putem. Takodje je loš utisak ostavila i nepokošena trava pa se na primer nisu mogli videti stajni trapovi aviona koji su rulali i poletali. Organizacija nije bila na nivou nekih evropskih aeromitinga i opet ima više razloga a glavni su malo mesta u kojima se služi hrana i piće, sveža voda i malo toaleta. Sve je to doprinosilo gužvi iako po nasim procenama i nije bilo mnogo ljudi. Zvanicno tek oko 20.000.

Većina bugarske avijacije nije ni poletala iz baze Krumovo vec je doletala iz baza Graf Ignjatijevo i Bezmer, što je još više pokvarilo događaj. Prvi dan smo bili razočarani programom koji je bio dosta haotičan i čini se loše organizovan jer su pravljene velike pauze između nastupa a sam početak programa je kasnio. Drugi dan se program drastično popravio, nije bilo velikih pauza i sve je izgledalo mnogo dinamičnije i zanimljivije. Bugari su od svoje avijacije pokazali sve značajnije sa čim raspolažu, prvo u vežbi koju su izveli pripadnici specijalnih jedinica koji su iskcravani i ukrcavani u helikoptere AS-532AL Cougar i Mi-17 a kojima je neposrednu vazdušnu podršku pružao jurišni avion Su-25UBK. Učešće aviona Su-25 je za mene bilo očaravajuće jer je program bio izvanredan a bugarski pilot je pokazao zavidno umeće pilotiranja ovim odličnim avionom. Prava je šteta što ce se ovaj tip aviona povući iz naoružanja bugarskih VVS sledeće godine. Mi-17 je kasnije demonstrirao gašenje požara iako na žalost požar nije ni bio napravljen, pa gledaoci nisu imali pravi doživljaj. Videli smo i zanimljiv desant padobranaca iz transportera C-27J koji je imao i solo nastup kao i nastup u pratnji 2 presretača MiG-21bis. Solo nastupe su imali i školski avion PC-9M i lovac MiG-29UB. Velika atrakcija je bila i trka formule sa avionom MiG-29UB a nepokošena trava je doprinela tome da se formula skoro uopšte nije ni videla pa dosta gledalaca nije ni znala o čemu se radi. Solo nastup MiG-a 29 je bio dosta dug ali nekako je ostavio lošiji utisak od onoga na šta smo navikli, gledajući na aeromitinzima mađarske, slovačke pa i naše srpske MiG-ove 29. Moguće je i da je pilot štedeo avion jer je to bio dvosed.

Prisustvo stranih vazduhoplovnih snaga je bilo dosta siromašno i čini se da je organizator napravio veliki propust jer je ovo ipak veliki događaj za bugarsku avijaciju. Ipak glavna zvezda je bio ruski MiG-29M OVT kompanije RSK MiG, koji se izuzetno retko pojavljuje van granica Rusije, te je bilo pravo uživanje gledati ovaj avion. Prava čigra na nebu, u rukama odlicnog pilota izveo je sjajne manevre zahvaljujući motorima koji imaju vektorisani potisak. Manevri Kobra, Kulbit, Helikopter i bure valjak ucinili su da nastup MiG-a 29M OVT izmami najveće oduševljenje i aplauze a pilot je nakon sletanja dočekan ovacijama. U letačkom delu učestvovali su još i švedski Gripen a firma koja ga proizvodi, SAAB je bila i glavni sponzor manifestacije. Švedjani su došli sa čak 4 aviona a sve u cilju reklame aviona koji je jedan od glavnih konkurenata za novi višenamenski borbeni avion bugarskih VVS. Prvi dan smo pre početka aeromitinga videli let dva dvoseda Gripena gde smo zakljucili da se verovatno radi o letovima u kojima su i bugarski piloti. Sam Gripen je u letačkom delu programa bio solidan ali ga je ipak zasenio drugi konkurent za novi bugarski borbeni avion, evropski lovac Eurofighter EF-2000. Firma Cassidian (EADS) je bila zadužena za reklamu, na statici su bila 2 italijanska EF-2000 a leteo je nemački primerak. Avion je u letu impresivan, sa odličnim manevarskim karakteristikama i vidljivim viškom snage a sve to, uz ostale kvalitete, u rukama odličnog pilota čini ovaj borbeni avion jednim od najboljih na svetu. Veoma bled utisak ostavio je nastup rumunskog školsko-borbenog aviona IAR-99C “Soim” sa vrlo skromnim programom i skromnim letnim karakteristikama. Mislio sam da je avion dosta pokretljiviji, poput našeg G-4 ali ipak nedostatak strelastog krila čini IAR-99 manje manevarbilnijim i pokretljivim. Odličan i bogat nastup imala je akro grupa švajcarskog RV “PC-7 Team” na 9 aviona PC-7 Turbo Trainer. Prikazali su skoro sve što se prikazati može u kategoriji akro-grupa opremljenim turboelisnim avionima. Prvog dana letačkog programa nastup je imao i bugarski nacionalni prevoznik Bulgaria Air sa avionom Airbus A319 koji je nesto kasnije postavljen i u statičku izložbu.

Statički deo je bio nešto bogatiji nego letački. Bugarske VVS su prikazale PC-9M, MiG-21bis, MiG-29, Su-25K, C-27J, AS-532AL, Mi-17, Mi-24V i Bell 206. Rumunija je prikazala takodje C-27J a nemačka transporter C-160D. Grčka je došla sa školskim T-6A Texan II (američki PC-9M), Amerikanci sa 2 F-16C koji je takodje kandidat za novi bugarski borbeni avion. Italijani su se šepurili sa 2 lovca EF-2000 a prvi dan bio je izložen i ruski MiG-29M OVT. Mnogim posetiocima je bila zanimljiva i postavka civilnih letelica, bilo je tu motornih zamjeva, ultralakih i lakih letelica od kojih su neki imali i letački program. Svakako najveću pažnju je izazvao pilot aviona Pits Special, pravi virtuoz za komandama ovog akrobatskog aviona i koji je imao jedan od najzanimljivijih nastupa uopšte.

Ova reportaža ne bi bila potpuna ako ne bih spomenuo i opisao Vazduhoplovni muzej koji se nalazi tik uz ogradu baze. Muzej je solidno sređen sa mnoštvom zanimljivih eksponata a većinu postavke čine vazduhoplovi iz perioda od Drugog svetskog rata pa do 80-tih godina 20.veka. Izdvojio bih primerke aviona Jak-9, Il-2, Arado-196, zatim različite verzije MiG-ova 15, 17, 19, 21, 23 a posebno smo obratili pažnju na turski F-104 Starfighter.

Na kraju smo, i pored mnogih nedostataka i razočaranja, ipak otišli zadovoljni, prvenstevno jer smo videli neke retke nebeske ptice, kao i neke vazduhopove koje verovatno nećemo više nikada videti. Dobro druženje, odličan provod u samom gradu, smeštaj, dobra hrana i gostoljubivost domaćina ipak je učinila da se ublaže sva negativna iskustva i loši utisci.

Sve fotografije autor.

Svaka prava opčinjenost letećom spravom počinje u njenom kokpitu. Tom intimnijem delu letelice čiju ste spoljašnost videli na bezbroj fotografija do tada. Ukoliko imate sreće da posetite ili sednete u bar jedan, prava ozbiljna vazduhoplovna buva počinje da inficira. Centralni ili overhead, fuse ili piedestal. Svi ti satići, prekidači i [...]]]>

Svaka prava opčinjenost letećom spravom počinje u njenom kokpitu. Tom intimnijem delu letelice čiju ste spoljašnost videli na bezbroj fotografija do tada. Ukoliko imate sreće da posetite ili sednete u bar jedan, prava ozbiljna vazduhoplovna buva počinje da inficira. Centralni ili overhead, fuse ili piedestal. Svi ti satići, prekidači i štasvene. Spektar pažnje i ugaona širina pogleda prirodno su široki za onog ko je tu prvi put i prirodna fascinacija šarenilom nastaje (kao takvim ili ako se uključi dijagnostika).

Flat panel MFD-ovi i ostala modularna ergonomska rešenja koja su manja, jednostavnija i jeftinija počela su da zamenjuju steam filosofiju baš negde u vreme kada je moja generacija doživljavala svoju verziju avijacijskog otkrovenja. Jednostavnije rečeno, pre ćeš biti fasciniran satićem koji ima neka čudna ruska slova nego LCD-om u kojeg i onako buljiš većinu svog “običnog” vremena.

An-26 jedan je od poslednjih primeraka pravog komlikovanog, u svemu preteranog i tripliranog, robusnog aviona kojeg možemo videti u Srbiji. Počev od te prve i najbitnije stavke, kokpita, preko broja članova posade i njihovih zaduženja do kvalitetnog ispunjenja svoje dizajnirane uloge – ni jedan nije bio oboren prilikom ratnih evakuacija i drugih misija. Prenatrpan, arhaičan, opremljen modernim GPS uređajima ali i slide-rule old-school put-vreme-brzina back-up sistemom u formi jednog celog čoveka izumrlog reda zvanog – na-vi-gator.

Dok će većina fensi kinteimajućih batica već pre svog baby ground school-a znati da programiraju top of descent, cost index goriva i ostale FMS setinge, malo njih, ako ne ni jedan, ni po završetku svog kompanijskog čeka neće znati da izračunaju wind correction angle, koriste E6B ili jednostavno podele dva broja. To je nova realnost. Ne zna se da li je po sredi prirodan evolutivni tok smene i pojednostavljna tehnologija ili posledica drugih retrogradnijih faktora ali jedno je sigurno – sve je manje avijatičara. Da li su modernom vazduhoplovstvu potrebniji oni ili dobro plaćeni operatori sistema druga je priča.

Momci sa kojima sam imao zadovoljstvo da letim pre neku nedelju na ruti LYBT-LYKV-LYNI bi u slučaju otkaza i samog neba po kojem lete mogli na ruke da premoste elektro-sistem koji je riknuo na preostala redudantna dva, izračunaju gde su u sekundu na karti sa lenjirom i olovkom, urade borbeni spiral descent uz poneki beličasti trag na nebu i zalepe mrcinu za beton bezbedno. Poslednji od muških aviona. Negde u kategoriji Dromadera, An-2 i obične visokoperformansne jedrilice. Aviation 101.

Fotografije: Dimitrije Ostojić