Red Bull na ledu za sledecu godinu.
...drugim recima nacionalni CAA su poceli ozbiljno da prigovaraju u pogledu... http://fb.me/EYjstaAA — pre 5 sati
Bizarna nesreca na Svetskom jedrilicarskom prvenstvu u Segedinu, Madjarska. Jedna od jedrilica je dovlaceci se do... http://fb.me/CHcLTemq — pre 6 sati
RT @AirlineReporter: An-225 seen from Il-76 cockpit at Kabul airport http://bit.ly/9dB9Ti — pre 7 sati
Nezgoda prilikom poletanja dogodila se početkom ovog meseca pred planirano avio-tretiranje šećerne repe u reonu Kikinde. Prvi izveštaji medija dali su već tada prilično jasnu sliku uzroka. Prekoračenje težine prilikom poletanja. Pilot aviona, Milenko Mučalov i sam je pred kamerama pomenuo to kao najverovatniji uzrok jednog od njegovih poslednjih letova pred penziju.
Izveštaj Direktorata zvanično je potvrdio prekoračenje težine prilikom poletanja u avionu koji, čini se, konstruktivno nije baš najsrećnija izvedba za ovu vrstu upotrebe.
Peđa Stamenković je bio prisutan prilikom jednog letačkog dana ove bizarne letelice i na njegovom blogu možete videti detaljniji foto prikaz YU-BMH u svoj svojoj nelogičnosti izgleda i dizajna.
Ekskluzivno sa međunarodne vazduhoplovne izložbe u Farnborou:
Najveća vest iz civilnog vazduhoplovstva je ta da nije bilo nikakvih vesti iz tabora Bombardijea vezano za C seriju. Na izložbi nije pala ni jedna narudžbina, a Katar je odustao ili odložio očekivanu narudžbinu i tako na kraju nije postao avio kompanija koja je trebala da avion uvede u komercijalnu upotrebu. Bombardije je na izložbi imao ukupno oko milijardu dolara narudžbina poslovnih mlaznjaka Global Ekspres, Global 5000 i Čelendžer 605.
U isto vreme Irkut i Embraer su zajedno zabeležili narudžbine u vrednosti od 16 milijardi dolara. Irkut je za svoj MS-21 sakupio 96 narudžbina i 39 opcija dok je Embraer sam imao narudžbine oko 10 milijardi od toga je firma Flajbi naručila 35 Embraera E175 (klasa od oko 75 putnika) i čak do 140 opcija!
Ruski Suhoj Superdžet 100 je takođe imao uspeha sa oko 82 nardudžbina i opcija zajedno.
Velika dvojka Erbas i Boing su zajedno imali oko 28 milijardi dolara narudžbina.
Zaključak je da Bombardije stagnira, C serija kasni sa narudžbinama, Brazilci razvaljuju, Rusi se bude a Erbas i Boing nastavljaju da gaze nesmanjenom brzinom.
Takodje kineski i japanski programi C919 i Micubiši MRJ nisu zabeležili narudžbine.
Ako se pokaže da je C serija ipak komercijalni promašaj ili bar ne tako veliki uspeh, to za posledicu može imati odustajanje Erbasa i Boinga od lansiranja novih aviona a možda čak i od promene motora na postojećim A320 i 737.
Čini se da Erbas i Boing taktiziraju ne bi li ocenili da li im se isplati ulagati u još jedan skupi program ili prepustiti C seriji deo kolača koju na kraju može da bude premali. Od direktnih konkurenata jedino je Irkut MS-21 skupio narudžbine ali treba videti kako i koliko brzo su Rusi spremni da razviju avion. Čak i ako razvoj bude išao glatko uvek ostaje pitanje isplativosti uvođenja u flotu ruske tehnike jer se do sada pokazalo da čak i noviji ruski (ili ukrajinski) avioni imaju znatno veće troškove upotrebe.
Jedan od najaktivnijih sportskih aerodroma u zemlji, Ečka pored Zrenjanina, predhodna tri vikenda bio je domaćin najsvežijim i najvitalnijim avijatičarima trenutno. Činjenica da su obojica prešli šezdeset i petu nije namenjena sarkazmu i poređenju sa odsustvom mladosti u našoj avijaciji. Njih dvojica nisu iz te priče. Vitalnije, vedrije, pristupačnije i duhovitije letače nećete naći kod nas. Avijatičari u pravom smislu te reči. Atmosfera lišena mlađih pozera koji masovno hrle u naše škole letenja, oblače štrafte za “sliku na fejs” i besomučno troše astronomske iznose novca svojih roditelja. Ovo je priča o zaboravljenim lepotama početaka. Livadi, nepodnošljivom suncu, gubljenju vremena u hangaru i oko njega u fantazijama štabisveleteo i štabisvekupioštoleti. Povratak na osnove, rekli bi.
Davorin “Superdeka” Pavlović i Miladin “Cakan” Stevanović rešili su da obnove priču koja je poslednji put ispričana pre 35 godina. Tada je prilikom otvaranja Prištinskog sportskog aerodroma “Batlava” poslednji put u Srbiji viđen sinhro par Zlinova 526F. Avion koji je tri puta bio svetski prvak u akrobatskom letenju razlikuje se od novijih generacija aviona koji imaju jednu konjsku snagu za svaki kilogram težine. Pitajte ove instruktore akrobatskog letenja koji je tip aviona bolji i jednoglasno će vam reći: Zlin. Posebno prilikom obuke letača koji bi hteli da se bave ovom zahtevnom disciplinom.
Na Tango Six Blogu ćete u u narednih nekoliko sedmica čitati više o ovom zanimljivom poduhvatu čija je premijera sledećeg vikenda u Jagodini. Ovom prilikom pogledajte video reportažu koju smo snimili predhodne Subote. Drugi set uvežbavanja završen je uspešno uprkos visokim temperaturama. Taj dan smo, zahvaljujući padobrancima i njihovoj Contour HD kameri, let snimili iz novog ugla koji odlično dočarava let u formaciji.
U organizaciji 98. Avijacijske baze i Komande ViPVO povodom proslave dana roda avijacije, 2. Avgusta održaće se otvoreni dan na vojnom aerodromu Lađevci sa početkom od 11 časova.
Letački program:
- 4 x Gazela GAMA
- Mi-8 gašenje požara vedrom
- An-26 padobranski desant
- TOC G-2 i Lasta
- 2 x G-4
- 2 x MiG-21
- MiG-29
Dani između 15. i 18. Novembra prošle godine bili su rezervisani za vazduhoplovnu izložbu koja se već godinama bori za svoju poziciju u vrhu svetske vazduhoplovne scene. Bio sam svedok izobilja i preterivanja u svakom pogledu. U zemlji koja je od 2004. treći najveći uvoznik oružja na svetu, odbrambena industrija nema problema sa svojim statusom. Cilj je bio jasan, kao i vekovima do tada. Okupiti trgovce širom sveta, dati im prostor, svu moguću slobodu i čekati najbolje ponude. Pustinjska pravila trgovine i Ujedinjenih Arapskih Emirata koja su na snazi vekovima.
“Velika Trojka”
890 kompanija iz 47 zemalja i 130 aviona na stajanci u uslovima svežije (kalendarske) zime nego obično. Bilo je jedva četrdesetak stepeni – bez ikakvog hlada.
Zvaničnik Erbasa je događaju podigao cenu ocenivši da je bi-anualna priredba civilne i vojne industrije koja se održava na “Dubai International” aerodromu po njegovom mišljenju odmah iza Farnboroa i Buržea. Pomenuta psihološka barijera morala je biti pomerena i izgovorena od nekoga čija reč ima težinu. Poverivši organizaciju priredbe poznatoj britanskoj sajamskoj firmi, vladaoci Dubaija rešili su da događaju podrede sve svoje naizgled bezgranične resurse. Rešili su da demonstriraju svoju moć trošenja i priredili su događaj kakav se retko viđa. Izrečena potvrda je došla u pravi čas.
Zvanične cifre posećenosti dostigle su 50.000 ljudi i bitno je istaći da ovaj događaj nije bio otvoren za javnost, već samo za korporativne i vojne zvaničnike.
Sve to začinjeno sa možda najimpresivnijim i najaktuelnijim letačkim programom koji se može videti na nekoj sličnoj priredbi danas u svetu. Opšta dekadencija solo impresionizma praćena preciznim sinhronizacijama ličnih veština i nacionalnih ponosa. Svih pet dana po više od tri sata dnevno. Svetska ekonomska kriza? Nikako. Bar ne za još mesec-dva kako se kasnije ispostavilo.
Svetska premijera i Francuski inat
Lokid-Martin F-22A prvi put se pojavio na nekom aero-mitingu van kontinetalnih Sjedinjenih Država. Danima pred miting, svetska vazduhoplovna štampa selektovala je “trač mod” i pretresane su moguće geopolitičke implikacije izostanka “Raptora” sa poslednjeg Buržea i njegovog pojavljivanja ovde u Emiratima. Šest aparata je prisustvovalo obližnjoj multinacionalnoj vojnoj vežbi u vazduhu i u početku nije bilo planirano da se neki od njih pojavi na mitingu. Odluka je “doneta u poslednji čas” od strane “visokog civilnog zvaničnika” i ovaj lovac pete generacije je za publiku leteo četiri dana. Avion za koga je isključena mogućnost izvoza i čija je proizvodnja ograničena na 187 primeraka nije bio parkiran na stajanci već na susednom vojnom aerodromu sa koga je svaki dan doletao na izvođenje svoje odlično uvežbane rutine. Naknadno sam se družio sa displej pilotom i pitao ga postoji li psihološka barijera ili rezervisanost pri izvođenju tako komplikovanih manevara zbog činjenice da ne postoji direktna veza komandi sa upravljačkim površinam aviona. Posle detaljnog pojašnjenja fly-by wire koncepta i savršenstva njegove izvedbe na Raptoru, major Dejv “Zik” Skalicki ipak mi priznaje da postoji “nelagodnost koja stimuliše”. Očekivan odgovor mladog pilota na trenutno najkompetitivnijem radnom mestu u USAF-u.
Iako redovni u Dubaiju, Amerikanci su ove godine pored pomenute hladnoratovske relikvije preleteli i većinu primeraka operativnih sistema koji se trenutno mogu videti kako uspostavljanju neka njihova pustinjskih pravila po Zapadoj i Južnoj Aziji.
Herkules, C-17, Superhornet i F-15E su oprema koja se može videti na većini globalnih gostovanja USAF-a. Dok su JSTARS, E-2D i B-1B sigurno egzotika koja se ređe viđa. Nekoliko zanimljivih taktičkih bespilotnih letelica i SLAM-ER koga sigurno treba videti uživo makar i preko privremene ograde koja se na celom sajmu jedino nalazila okolo statičnog displeja ACC-a (Air Combat Command).
Pored njih, imao sam priliku da izbliza vidim novi Blekhok UH-60M o kome ovih dana stižu utisci iz borbene upotrebe u Afganistanu. Nakon 12 meseci korišćenja, armijski piloti kažu da su ovom modernizacijom dobili veću operativnu spremnost i da se digitalna “net-centric” povezanost koristi u svom punom dizajniranom i reklamiranom kapacitetu. 20% više snage u novim poboljšanim motorima, kokpit lišen “instrumenata na paru”, kompozitni krakovi elisa i veća nosivost – posebno bitna na velikim nadmorskim visinima Afganistanskih planisnskih masiva. Sve ovo potvrđuje pilot koji se oduševljava činjenicom da sam iz Srbije, jer mu je i tašta odavde.
Francuzi su došli u Dubai da bi prodali Rafala. Po svim izgledima ovo je trebao biti njegov miting. Marketinški je sve bilo izvanredno pripremljeno. Od novog Dasoovog termina “omnirole” (koji je na još jedan suptilan način trebao proturiti utisak posebnosti) do bedža kojeg smo dobili još prvog dana. Silueta Rafala u sredini i zastave Francuske i Emirata sa leve i desne strane. Kampanja prodaje tekla je, što je možda i najbitnije, sinhronizovano. Francusko RV je agresivno počelo da saopštava neke podatke simuliranih borbi u vazduhu iako to baš i nije važeći standard prodaje. Daso je sve to ispratio odličnim marketinškim nastupom, lobiranjem i pratećom infrastrukturom.
UAE RV tradicionalni je kupac francuskih aviona i Daso računa na njihov plan povlačenja 62 Miraža 2000-9 koji je spreman da podrži sa ponudom koja se vrednuje između 6 i 10 milijardi dolara za nove Rafale uz već uobičajene ofset aranžmane.
U tom slučaju Emirati bi bili spremni na globalno projektovanje sile uz postojećih osamdesetak Lokid-Martin F-16 E/F Blok 60 i tri naručena Erbas 330 MRTT tankera za dopunu gorivom u vazduhu.
Inat ponosa je u slučaju francuza možda ipak opravdan. Fuzija senzora (pasivnih i aktivnih), sistemi za elektronsko ratovanje, data-link, multifunkcionalni podovi na jednom od retkih kompletno nacionalnih proizvoda. Tales elektronika, Snekma pogonska gropa i domaće razvijana ubojna sredstva su aduti i za dve velike borbe na drugim kontinentima koje predstoje Rafalu. Brazil je i dalje u procesu odlučivanja kako da privede kraju svoju političkim igrama opterećenu nabavku novog višenamenskog aviona dok su poslednje faze ocenjivanja konkurenata za Indijski program nabavke takođe u toku. U komšiluku je Kuvajt izrazio interesovanje (projektovana narudžbina od 4.4 milijarde dolara za 36 aviona) i zbog svih ovih razloga Rafal je bio na nebu svakog dana. Dok su mu u mirovanju na stajanci (poput ostalih evropskih borbenih aviona) sve podvesne tačke bile zauzete u konfiguraciji maksimalne borbene nosivosti.
Italijani, Kinezi i Rusi. Tim redom.
Ostatak prateće vazduhoplovne i odbrambene industrije zaposeo je štandove unutar četiri ogromne hale. Prilika da se izloži celokupan proizvodni program, predstave animacije i makete razvojnih programa i da insajderi industrije neformalno popričaju jedni sa drugima.
Finmekanika je dominirala u jednoj od hala. Jedna od najvećih odbrambenih kompanija na evropskom tržištu napolju je izložila M-346, avion svoje podružnice Aermakija. “Master” (ime izabrano na javnom konkursu čiji je inspirator dobio obilazak fabrike i jedan let) je dan pre početka izložbe zabeležio narudžbinu od strane Italijanskog Ratnog Vazduhoplovstva koje je tako postalo prvo u nizu korisnika. Računa se takođe na na UAE, Kuvajt i Katar.
Popout “Patroullie Du France”, “Frecce Tricolori” su leteli svaki dan. Jedino su drugog dana izmenili satnicu i zajedno u formaciji sa C-27J zatvorili program. Prikaz nacionalnog ponosa uz boje italijanske trobojke bio je precizno koordinisan sa Spartanom koji je predvodio devet aviona Trikolora.
Rusko prisustvo u Dubaiju ogledalo se jedino u formi nekoliko zaista impresivnih štandova u zatvorenom prostoru. Nisu doveli niti jedan borbeni avion i nipošto nisu bili raspoloženi za intervjue i ostale promo-aktivnosti. Kvalitet i način prezentacije bio im je na skoro identičnom nivou kao kod konkurencije sa zapada, dok su ponude i konkretna višenamenska rešenja bila mnogo konkretnija, pristupačnija i jeftinija. Prospekti svih varijanti helikoptera (borbenih i transportnih) na arapskom jeziku, neizbežno eksploatisanje starih baznih tipova moderzniovanih u ko zna kojoj varijanti i grub engleski koji za trenutke ima poslovičniju rezonancu od zapadnjaka. Rusi u svom punom sjaju i u konkretnoj misiji.
Još stidljiviji u pogledu javnih nastupa, Kinezi su se pobrinuli za svetsku premijeru broj dva u Dubaiju. Predstavili su svoj Hongdu L-15 “Falcon”. Napredni trejner sa modernom avionikom, ukrajinskim motorima i jasnim ciljem da konkuriše na nekoliko nastupajućih bliskoistočnih tendera u ovoj kategoriji. Neuobičajeno organizovanje pres-konferencije (kinezi to veoma retko rade) i savlađivanje jezičkih barijera uz retko viđen prizor preterano savesnih kineskih tehničara koji spremaju svoj avion za let dali su dozu egzotike i originalnosti vreloj stajanci.
Okršaji nad Al Dafrom
Na samo nekoliko milja u obližnjoj vazduhoplovnoj bazi Al Dafra odigravala se jedna drugačija vrsta letenja, konkurentna poput ove u Dubaiju ali sa mnogo više g sila, bez ograničenja zbog bezbednosti publike i sa ni malo sportskog duha.
U periodu Novembar-Decembar iznad trenutno jedne od najmodernijih svetskih vojnih vazduhoplovnih baza održao se ATLC kurs – Advanced Tactical Leadership Course. Združena vežba u kombinovanim vazdušnim operacijama (COMAO) koja zvanično ima za cilj uvežbavanje interoperabilnosti, kooperativnosti i ostalih razblaženih varijanti koalicione vazdušne igre. Fokus nije na bliskoj vazdušnoj borbi već na odeljenjima aviona koji naizmenično igraju uloge “crvenih” i “plavih”. “Crveni” simuliraju Ruse. Većinu faza njihove borbene upotrebe avijacije, od kopiranja taktika do upotreba raketa srednjeg dometa koje se ispaljuju jedna po jedna, simulirajući uobičajen način dejstvovanja starijih generacija ruskih lovaca po ciljevima u vazduhu.
Iako su letačke posade na ovoj vežbi prisutne isključivo zbog jasne profesionalne misije – sticanje iskustva u komandovanju, svetska vazduhoplovna štampa je posvetila dosta pažnje ovoj vežbi. Ovo je bio prvi put da se u DACT stanju svesti (Dissimilar Air Combat Trainig) nađu: Američki F-22A i F-16CJ, Francuski Rafali, RAF-ovi Tajfuni, Pakistanski F-7PG, Jordanski F-16 i najnapredniji F-16 trenutno – E/F Blok 60 verzija, ratnog vazduhoplovstva Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Nakon zvaničnih vežbi sa jasno utvrđenim scenarijima, ciljevima i ulogama bilo je i nezvaničnih treninga u kojima nije bilo striktnih pravila. Upravo su izjave komandira eskadrila o ovim detaljima podgrevale atmosferu u toku trajanja glavnog događaja u Dubaiju. Amerikanci su po običaju bili rezervisani dok Francuzi slobodnije interpretiraju nezvanične rezultate u okviru svoje integrisane marketinške kampanje.
F-16CJ su demonstrirali svoje Wild Weasel procedure dok je “Raptor” prvi put imao prilike da opravda svoju, u moderna vremena veoma skupu i limitiranu, filosofiju lovca sa isključivom namenom za borbe u vazduhu.
Do Farnbroa
Prošle godine u Novembru bio sam svedok poslednjih trendova u svetskoj vojnoj avijaciji. Komplikovani odnosi, politička savezništva i komercijalna partnerstva pružaju uvid u to koliko je bitno biti prisutan i staviti sebe na mapu. Kao kupca ili kao prodavca. Ko u tome bude bio najveštiji možda i dobije tu famoznu “dodatu vrednost” koja postaje mantra koje se sve više drže i bogatiji i siromašni. Sledeća priredba je i najveća na svetu, Farnboro, Engleska (19-25 07 ove godine). Tamo ćemo ponovo imati prilike da vidimo ko je naučio lekciju i prilagodio se a ko je zadovoljio svoje potrebe na buduću štetu nekog drugog.
Izveštaj sa dodele Zlatnog Orla Vazduhoplovnog saveza Srbije završio sam osvrtom na trenutno haotičnu situaciju u ovoj instituciji. Jedan od glavnih aktera, Siniša Bradić, javio mi se sa željom da se objavi i njegova verzija priče. To činim u ovom postu posle izvoda iz pomenutog teksta u kojem sam ga pomenuo.
Moja analiza:
Hroničan manjak u budžetu i njegovo nestručno i nedomaćinsko trošenje je nešto na šta ni državna ministarstva ne obraćaju pažnju. Zbog čega bi to radio Savez? Inercija sada već obaveznog manjka novca ne posustaje i dodatni problemi nisu dobrodošli. Oni se naravno ipak dešavaju.
Reč je o slučaju Bradić-Ovuka. Slučaju bivšeg i sadašnjeg generalnog sekretara. Siniša Bradić, predhodni sekretar, smenjen je zbog lošeg rada. Procedura smenjivanja urađena je veoma nestručno i na osnovu toga Bradić dobija presudu da se vrati na posao i odštetu koja potencijalno može bankrotirati Savez. Presuda navodi da Bradić efektivno nema prekida u radu na toj poziciji i stoga će pripadajuće plate i ostali doprinosi morati da mu se isplate, kad-tad. Presuda se ne može izvršiti na silu (zaposedanje kancelarije i operativnog rukovođenja) pa čovek realno prima platu iako ne radi apsolutno ništa. Na suprotnoj strani fronta, Savez sprema svoju tužbu protiv Bradića za nanetu štetu tokom njegovog (ne)rada na pomenutoj funkciji.
Zla krv i nesporazumi podignuti su na najdestruktivniji mogući nivo po samu instituciju. Budućnost nikako nije svetla. Savez trenutno nije u mogućnosti da konkretno finansira ulazak novih mladih ljudi u formi obuka za razne grane letačkih i neletačkih sportova. Nemogućnost koja će se vrlo brzo pokazati kao fatalna za ovu našu stogodišnju avijaciju.”
Odgovor Siniše Bradića
Voleo bih da se čuje i moja strana priče; Krenuo bih redom:
• Nestručno i nedomaćinsko poslovanje su krivična dela kažnjiva Krivičnim zakonikom; Savez, po zakonu i Statutu mora da radi zakonito. Postoje tri organa – Skupština, Upravni odbor i generalni sekretar, koji upravo mora biti poslednja odbrana zakonitosti rada Saveza! Nadzorni odbor, u skladu sa Statutom, vrši uvid u rad i poslovanje Saveza i o svojim nalazima obaveštava sve organe, predviđene i Statutom i zakonom.
• Slučaj Bradić-Ovuka ne postoji. Nikad ga nije ni bilo. Ja se družim samo sa finim svetom. Ako o nekom imam nešto da kažem, to je samo lepo. O Ovuki ne bih ništa iznosio, nemam šta.
• Smene nije bilo. Bilo je samo silovanja Poslovnika o radu Upravnog odbora i Statuta Saveza od strane predsednika i malog broja članova Upravnog odbora, malog ali dovoljnog, da na nastavku ranije započete sednice Upravnog odbora promene Dnevni red, tuže me i osude, o čemu postoji Zapisnik. Naravno da je sve urađeno nestručno. Predsednik je potpisao otkaz mog Ugovora o radu ne poštujući osnovne zakonske pretpostavke. Naravno da sam tužio, da bih zaštitio svoja prava. I opet autogol rukovodstva! Ulazak u spor za koji je bilo očigledno da je izgubljena bitka i da se na taj način samo nanosi šteta Savezu. Korišćenjem pravnih lekova rukovodstvo je direktno uticalo da se spor oduži, troškovi su se uvećali, a zatezna kamata je – pa nema jače! Nakon što sam dobio spor u prvom stepenu, po žalbi Saveza spor je otišao na drugi stepen, na Viši sud, na još godinu dana, i ako je u pitanju radno pravo koje se rešava po hitnom postupku. Po pravosnažnosti presude ista je postala i izvršna. To znači da su i Savez i rukovodstvo direktno prekršili Krivični zakonik, za šta slede novčane i zatvorske kazne, ali tu će zadnju reč doneti Sud. Kao oštećena strana ja imam pravo na izvršnu meru, sudske penale, koji su 30.000,00 dinara dnevno. Novembar 2009. – April 2010. – oko 5,5 miliona samo po tom osnovu, ako se ne varam?! Iz čijeg džepa?! Sa čijim se novcima to rukovodstvo mangupiše?! Čije interese štiti, a koga uništava?!
• Naravno da presuda glasi BEZ PREKIDA što podrazumeva sve troškove sa sve zateznim kamatama, a penali će isto da naiđu u vidu blokade svih računa Saveza od strane Narodne banke Srbije, do izmirenja svih potraživanja.
• Nije tačno da ne radim ništa. Intenzivno se bavim naučnim radom, svojim doktorskim studijama, a i marketingom na pijaci merkajući šta ću danas lepo da kuvam. Šalu na stranu. Očekivao sam da će se sve rešiti daleko brže, u skladu sa zakonom. Zaboravio sam da je ovo Srbija… Elem, ponavljam da rukovodstvo ne štiti interese Saveza nego svoje pozicije. Sa normalnim rukovodstvom bih lako našao zajednički jezik da ova čuda ispeglamo. Ovako, posle više od dve godine ja nisam tužen ni za šta, toliko o mom nezakonitom radu; Pre će biti da sam bio smetnja sitnim ličnim interesima, što je vreme i pokazalo. 20. aprila sam podneo dve krivične prijave protiv više lica, uključujući rukovodstvo Saveza, a po više članova Krivičnog zakonika.
Imam nova saznanja koja podižu ukupan ulog, tj. načinjenu štetu Savezu, tako da već podnete prijave prevazilaze nadležnost Osnovnog tužilaštva, čak i Višeg tužilaštva, već se kvalifikuju u domen rada i nadležnosti Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal. Ono što znam izneću tamo gde treba, a istražne i druge radnje su na njima. Gledajući izveštaje Nadzornog odbora o radu Saveza u 2008. i 2009. godini, dovoljno je pratiti novčane i materijalne tokove da se pojedinci ili grupa identifikuju;
I dalje očekujem da se, u skladu sa pravosnažnom i izvršnom sudskom presudom, kao i u skladu sa Statutom Saveza, vratim na svoje radno mesto generalnog sekretara. Da podvučem crtu, dovedem reviziju i nadležne inspekcije i druge organe te da u skladu sa nalazima podnesem potrebne prijave odnosno odštetne zahteve kako bi se šteta nanesena Savezu istom i nadoknadila.
• Nemam nameru da blokiram rad Saveza. Ali nemam nameru nikom ništa da oprostim niti bilo čega da se odreknem. Sa normalnim rukovodstvom, koje nije ogrezlo u sve ono što ovom Nadzorni odbor Saveza stavlja na dušu, ponavljam, verujem da bi mogao mirnim putem da se dogovorim oko svega. Btw, nalazi NO VSS mogu se videti na ovoj adresi.
Emil Milojević, autor dokumentarnog filma o Životi Đuriću poslao mi je prilog koji je njegova televizija napravila povodom prvog Memorijala “Života Đurić”.
Prvi Memorijal PPUK. ŽIVOTA ĐURIĆ koji organizuje Aero-klub “Naša krila” iz Paraćina, održan je 5. juna na sportskom aerodromu u Davidovcu. Nažalost, usled loših vremenskih uslova otkazan je program aeromitinga na kojem je trebalo da učestvuju sportski avioni, padobranci, vojno vazduhoplovstvo i avio-modelari. Memorijal se tako sveo na druženje pilota, Životinih kolega, prijatelja i poštovalaca. Pripadnici 98. avijacijske baze sa aerodroma Lađevci još jednom su odali počast svom poginulom komandantu.
На војним полигонима Пасуљанске ливаде и Чента, 15. и 16. априла одржана је редовна летачка обука припадника 204. и 98. авијацијске базе. Током вежбе пилоти су прошли школску, тактичку и комбиновану обуку, у циљу припреме за предстојеће заједничко увежбавање јединица ВиПВО.
На интервидовском полигону Пасуљанске ливаде, припадници 714. епохе из састава 98. авијацијске базе, извели су тренажно ракетно гађање циљева на земљи из борбено-оклопних хеликоптера Газела. Пилоти Газела су на полигону у два налета, из лебдења и прогресивног лета, дејствовали по метама ракетама типа маљутка, навођеним од стране оператера-стрелца.
Вежба је круна дуготрајне обуке, током које је кадар прошао увежбавање на тренажеру, али и физичку и тактичку обуку, а на полигону су проверили своју оперативну спремност за учествовање у будућим заједничким увежбавањима са осталим јединицама ВиПВО.
На школско-тактичком полигону Чеnта, своје умеће опробали су и пилоти ловачких бомбардера Супергалеб и Орао. Посаде 204. и 98. авијацијске базе су током неколико сати вежбе прошли редовну школску, тактичку и комбиновану обуку у бојевом гађању, ракетирању и бомбардирању циљева на земљи. Циљ обуке била је тренажа сталног кадра поменутих авијацијских база, али и обука младих пилота.
Пре вежбе спроведена је припрема циљева на земљи и обезбеђење полигона како би се спречиле било какве непредвиђене околности, а пиротехничари су обавили безбедносни преглед терена по завршетку бојевог гађања.
Na aerodromu Batajnica, u periodu između 11. i 12 Maja, održan je seminar iz oblasti vazduhoplovnih operacija u skladu sa Nato standardima. Predavanja su održana sastavima 204. i 98. avijacijske baze ViPVO od strane četvoročlanog Nato mobilnog tima.
Seminar je nastavak individualnog programa partnerstva za 2010. godinu za čiju organizaciju je zaduzena Nato komanda vazduhoplovne komponente Izmir. Težišni cilj predavanja je podizanje nivoa interoperabilnosti avijacijskih jedinica ViPVO i njihovo upoznavanje sa Nato standardima
u više segmenata rutinskih i taktičkih operativnih procedura.
Teme pokrivene predavanjem:
- Upoznavanje sa funkcionisanjem Nato komande u Izmiru
- Pregled procedura za helikoptere
- Nato standardi za primenu vazdušne sile
- Naučene lekcije u čuvanju vazdušnog prostora
- Helikopterske operacije, Oprema misije i CSAR
- Operacije za reagovanje u krizama koje ne spadaju pod Član 5. Nato sporazuma
- Upravljanje vazdušnim prostorom
- Letačka obuka i standardi
- Nato logistika
Ekskluzivno sa međunarodne vazduhoplovne izložbe u Farnborou:
