Tekstovi u kategoriji ‘Vojna avijacija’
Miroslav Lazanski, Jugoslovenski Mig-29, Yu Supersonik i Top Gun
Thursday, 20. May 2010“Otvoreni dani” na Batajnici i Nišu
Thursday, 20. May 2010Ovogodišnja sezona srpskih aeromitinga počinje sa dva “Otvorena dana” na aerodromima Batajnica i Niš. Batajnica otvara svoje kapije u Subotu 22. Maja sa početkom u 10 časova dok će Niš, sa istim vremenom otvaranja, posetioce ugostiti 28. Maja.
Najava za druge veće aeromitinge za sada nema. Čenejski se ove godine skoro sigurno neće održati.
Organizator prošlogodišnje priredbe je umesto prihvatanja tereta finansiranja isključivo na sebe, ovoga puta odlučio da angažuje jednu marketinšku agenciju koja na žalost nije uspela da pronađe spoljne sponzore.
Prve devojke piloti u srpskom ViPVO
Tuesday, 11. May 2010
Nakon predpoletnog pregleda aviona u kome će po prvi put poleteti sama, dvadesetdvogodišnja kadetkinja 132. klase Vojne akdemije, smer avijacija, Sandra Radovanović seda na levo sedište. Zateže ramene veze, u sebi preslišava stavke ček-liste i čeka odobrenje za startovanje motora. Ispred nje na svoj zadatak taksira Mig-21, iza njega su poređani njeni klasići a u sledećih desetak minuta životni san joj proleće pred očima. Ovoga puta bukvalno. Sandra danas postaje pilot.
Nežniji pol – nimalo nežni kriterijumi
U godini završetka najsveobuhvatnijih reformi, godini rekorda po broju prijavljenih studenata na Vojnoj akademiji i nastupajućoj profesionalizaciji naših oružanih snaga za ponos je ispunjenje još jednog cilja. Na ponos nam je troje mladih devojaka. Njihova imena su Ana Tadić, Anja Krneta i Sandra Radovanović koje zajedno sa još osmoro drugova pohađaju smer avijacije na Vojnoj akademiji Vojske Srbije.
Pre tri godine njih jedanaestoro uspešno prolazi strogu selekciju prilikom prijema. Po prvi put se prijavljuje i petero devojaka. Samo tri prolaze. Diskriminacije nema. Poziv koliko je glamurozan toliko je i ozbiljan, zahteva velika odricanja i disciplinu. Nije bitno ko je kog pola sve dok se ispunjavaju jasno zacrtani kriterijumi, priča nam komadant 204. avijacijske baze, brigadni general Mirko Vranić. Vidno uzbuđen došao je da poželi sreću i kroz šalu opusti Sandru.
– Pre tri godine su takođe leteli, ali ne samostalno, to je bila selekcija. Birali smo najbolje. Sada ulaze u početnu fazu letačke obuke i očekujemo da će je uspešno i završiti. Dosta truda i rada uloženo je u obuku kadetkinja i ako je rodna ravnopravnost možda tabu tema u našem društvu, ovde to nije slučaj. Za sve važe isti zdravstveni kriterijumi i standardi. Po tome se sada ni mi ne razlikujemo od sveta. Najbitnije je da su svi zdravstveno sposobni i emotivno stabilni. Posle sve dođe na svoje.
Laširanje
Sve je i došlo na svoje. Nakon dva školska kruga avion za obuku V-53, 252. Mešovite eskadrile za obuku pilota, rula nazad na stajanku. Iz njega izlazi najnoviji pilot Vazduhoplovstva i Protiv vazduhoplovne odbrane Vojske Srbije. Ima dugu crnu kosu svezanu u konjski rep, kožnu pilotsku jaknu i osmeh oduševljenja. Ali i olakšanja. Poslednje ravnanje je očigledno urađeno na vreme, “videla je zemlju” i po njenim rečima nije “odskočila”. Verujemo joj. Pitamo za utiske.
– Nisam bila posebno uzbuđena pred let, prvo sletanje je dobro prošlo, drugo je bilo odlično. Adrenalin nije bio toliki, možda tek sada kada sam sletela i vidim šta sam uradila. Presrećna sam!
Klasići joj prilaze, grle i čestitaju. Šutiranje u zadnjicu za novopečenog pilota se izvodi primetno nežnije, ali se ipak izvodi. Tradicija je tradicija. Rekovac pored Jagodine sada ima svog vojnog letača i sigurno će biti ponosan kao što su sada ponosne njene starešine i nastavnici letenja. Među njima je i potpukovnik Branislav Pavlović, šef odseka avijacije na Vojnoj akademiji.
-Devojke, kao i momci, napreduju očekivanim tempom. Usvajaju sve elemente obuke i presrećni smo što je ova klasa toliko posebna. Devojke su u potpunosti ispunile sva naša očekivanja. Nastavnici letenja nastavljaju sa praćenjem njihovog napretka. Sada ih čeka još tri “razdela” letačke obuke. Posle letenja sa instruktorom ide samostalno, zatim prolaze kroz navigacijsko i formacijsko letenje. U zavisnosti od potrebe komande ViPVO i još važnije pokazanih sposobnosti, neki će obuku nastaviti na školsko-borbenom avionu G-4 dok će ostali otići na helikopter H-45 Gazela. Nakon završetka poslednje, četvrte godine studija – koje su saglasne sa bolonjom, kadeti dobijaju diplomu Saobraćajnog fakulteta i postaju oficiri piloti.
Obuka kadrova za naše vazduhoplovstvo se nastavlja i trend povećanog interesovanja za upis na Vojnu akademiju primetan je i na odseku avijacije. Ove godine možemo birati između 23 devojke i 83 momaka. Kao i uvek samo najbolji, najzreliji i najspremniji će dobiti priliku. Ulaganje u budućnost se nastavlja.
Fotografije – Dušan Atlagić
Jedanaest godina od pogibije Milenka Pavlovića
Tuesday, 4. May 2010U selu Gornje Crniljevo, 2. Maja, otvorena je stalna postavka u čast potpukovnika Milenka Pavlovića.
Slike napravio Miroslav Gyurosi.
Takođe, deo ekipe RCfly foruma je u nedelju 2. maja na poziv organizatora prisustvovao tradicionalnom obeležavanju godišnjice pogibije Milenka Pavlovića, kako bi doprineli tom događaju sa malim RC letačkim programom.
Par slika i nekoliko rečenica o ovome možete videti/pročitati na sledećem linku:
http://rcfly4um.org/index.php?topic=4250.0
Svečano otvoren Operativni centar ViPVO
Tuesday, 27. April 2010
Danas je u prostorijama Komande ViPVO otvoren Operativni centar opremljen donacijom Kraljevine Danske.
Otvaranju su prisustvovali Ministar odbrane Dragan Šutanovac, načelnik Generalštaba general-potpukovnik Miloje Miletić, komadant ViPVO brigadni general Ranko Živak, ambasadorka i vojna delegacija Komande odbrane Kraljevine Danske.
Operativni centar je ključni segment TiS službe (Traganja i Spasavanja) Srbije, svojevrsno komandno mesto koje koordiniše helikopterske i druge jedinice u slučaju nesreća civilnih i vojnih aviona iznad srpske teritorije.
Ovom prilikom je zvanicama i novinarima demonstrirana simulacija radnji u okviru zamišljenog scenarija prinudnog sletanja Cesne 172 sa jednim pilotom u širem reonu Niša.
Danska je u poslednjih nekoliko godina značajno investirala u SAR/TiS kapacitete Srbije:
- ViPVO i DCV Srbije su 2008. godine prisustvovali prvi put na sastanku COSPAS SARSAT organizacije dok će u Junu, takođe uz Dansku pomoć, Srbija zvanično postati i članica pomenute organizacije. Prva u regionu.
- 200.000 evra donacija svake godine od 2009. do 2011 za formiranje službe Traganja i Spasavanja
- 68.000 evra za opremanje prostorija 119. mešovite helikopterske eskadrile na aerodromu Niš, čime su poboljšani uslovi za kvalitetniji smeštaj posada i ljudstva na stalnim dežurstvima na helikopterima Mi-8 predviđenim za TiS.
- Četiri cisterne za gorivo u vrednosti od 100.000 evra koje su praktično omogućile da prošlogodišnji aero-miting bude realizovan.
- 93.000 evra za opremanje Operativnog centra ViPVO čija je namena koordinisanje i upravljanje TiS operacijama.
- Donacija u iznosu od 350.000 evra u pogledu sredstava radio veze za ViPVO radi operacionalizacije službe TiS čime će se poboljšati primopredaja radio signala vazduhoplova na skoro celoj teritoriji Srbije.
- Opremanje prostorija za smeštaj posada za TiS na aerodromu Batajnica.
- Pokretanje projekta o razvijanju sistema upravljanja bezbednošću letenja
Ministar Šutanovac je potvrdio učešće aviona srpskog ViPVO 6. Juna na aero-mitingu u Danskoj.
Lokid Martin i njihova ponuda
Monday, 5. April 2010
Moj intervju sa predstavnikom Lokid Martina prošle godine u Dubaiju. Pored pitanja o prisustvu na Bliskom istoku fokusirao sam se i na njihovu strategiju prodaje istočno-evropskim ratnim vazduhoplovstvima. Razgovor završavamo mojim pitanjem o kontaktima sa našim RV-om u vezi nabavke novih aviona.
Premijera dokumentarnog filma o majoru Životi Đuriću
Monday, 29. March 2010Film možete skinuti ovde. Veličina .flv video fajla je 354.79 mb.
Moja reportaža dešavanja toga dana. Polaganje venca, redakcija televizije koja je producirala dokumentarac i sama premijera sa obraćanjima autora i generala Malinovića.
“Moma Stanojlović” prešao u komandu ViPVO
Wednesday, 10. March 2010
Prošle nedelje (04.03) je u prostorijama Remontnog Zavoda “Moma Stanojlović” održana ceremonija pretpočinjenja ove ustanove Komadni ViPVO.
Svečenosti su prisustvovali komadant tog vida Vojske brigadni general Ranko Živak, pukovnik Vesko Raičević u ime Sektora za Materijalne resurse Ministrastva odbrane i direktor Zavoda pukovnik Đorđe Raičević.
Tom prilikom direktor Zavoda naglasio je istorijski značaj i tradiciju ove naše najstarije remontno-tehničke ustanove, ističući spremnost za dalji rad pod novom komandom, koristeći postojeće kapacitete, razvojne projekte i programe, kao i ljudske resurse.
Komadant vazduhoplovstva najavio je novu ulogu Zavoda u nastupajućim planovima za srednjeročno održavanje i dugoročne planove nabavke savremenih borbenih sredstava. Pozdravljajući dosadašnji rad zaposlenih, general Živak istakao je važnost celokupne logističke baze srpskog vazduhoplovstva u kome “Moma” ima ključnu ulogu.
Kao neophodne kratkoročne korake u narednom periodu general Živak naveo je analizu stanja i identifikovanje hitnih problema i potreba, nabavku opreme i unapređenje infrastrukture, kao i sistemsko obezbeđivanje rezervnih delova. Prema njegovim rečima, svi zdravi ugovori će biti realizovani, dok će oni neaktivni biti preispitani. Komanda će dati punu podršku obezbeđivanju potrebnih sertifikata i, ukoliko to ne remeti prioritete našeg vazduhoplovstva, prihvataće se poslovi remonta za civilno tržište.
Kako se Žića katapultirao
Saturday, 31. October 2009“Svaki pilot ima svoju banderu ili dalekovod. Samo je pitanje dana kada će ih pronaći.”
Živica Trifunjagić – Žića
(via Svakodnevnica Blog)
Kako kineska industrija projektuje i pravi avione.
Thursday, 1. October 2009U poslednjih par meseci stručna štampa puna je fotografija i naslova vezanih za kineski projekat usko-trpunog aviona namenjenog za krakte relacije nazvanog C919.
Kineske novine ovaj avion zovu “kineski džambo” iz razloga što će to biti najveći kineski putnicki avion iako je planirani broj sedišta 150-200. Plan je da avion poleti za 8 godina a proizvodila bi ga novoformirana firma “Commercial Aircraft Corporation of China (Comac)” iz Šangaja.
Ako niste videli fotografije modela, a možda ste se pitali kako izgleda ovaj avion, objašnjenje je vrlo lako. Avion vrlo blisko liči po dimenzijama avionu Airbus A320. Slučajno ili namerno delove tehnologije za proizvodnju aviona Airbus A320 već poseduje kineska firma Aviation Industry Corporation of China (AVIC). AVIC već u saradnji sa Erbasom vrši završnu montažu aviona A320 namenjenih kineskom tržištu, a takođe se u istoj firmi pravi i kutija krila (keson krila) za A320. AVIC od sledećeg meseca počinje i opremanje krila za A320 (instalacija sistema). Kruže neproverene glasine da su zapadne firme koje se bore za dobijanje paketa opreme na avionu (npr. Američka firma BF Gudrich pokušava da dobije paket izrade stajnog trapa) dobile zahteve od Komak-a da naprave opremu gotovu identičnu opremi instaliranoj na A320.
Takođe kruži neproverena glasina da je jedan avion A320 u vlasništvu jedne od kineskih avio-kompanija nestao pre par meseci iz evidencije a to se objašnjava sumnjom da je negde u hangarima u Kini rasturen na sastavne delove za kopiranje (krađu autorskih prava) ili kako se ublaženo kaže “reverzno inženjerstvo”. Takođe ide vic da kada firme iz tog dela sveta kopiraju oni to rade bukvano, pa su prilikom kopiranja nekog od prethodnih projekata znali da kopiraju i zakrpe na strukturi.
Da li se to prvi put dešava? Ili bar prvi put u vazduhoplovstu? 
Naravno da ne. ARJ21 avion kompanije AVIC koji je prikazan 2007, poleteo 2008. a plan za sertifikaciju je za 2009, veoma liči na DC-9 (MD90) jer je ista kompanija imala ugovor sa Mek Donel Daglasom za proizvodnju aviona MD90. U firmi AVIC je ostalo nezavršenih 18 od ukupno 20 sklopova aviona ali i kompletni montažni alati i bar 15 peto-osnih CNC glodalica oko kojih su bile uključene u aferu između Mek Donel Daglasa (kasnije Boinga) i vlade dve države SAD i Kine. Danas možda zvuči smešno da se pravi problem oko peto-osnih glodalica jer ih u Kini danas ima na hiljade a ne bi bilo iznenađenje da ih nađete u nekoj od alatnica za izradu alata za livenje plastike u Novoj Pazovi ili Inđiji. Ali u periodu kada su kineske firme dobile 15 velikih višeosnih CNC mašina iz SAD-a još 15 iz Evrope, ove mašine su predstavljale vrh tehnologije rezanja metala (1993-1996).
Da li je to sve? Nije. Poznata je afera sa kopiranjem aviona Su-27. Kineska varijanta zove se J11, pravi je firma “Shenyang Aircraft Corporation (SAC)”. U početku projekta transefra tehnologije za proizvodnju licencnih aviona Su-27 kineska strana se bila obavezala da će neke delove aviona npr. motore uvek kupovati od Rusije. Međutim u međuvremenu je razvijen kineski motor WS-10A Tai Hang koji veoma podseća na motor AL-31F. 
Tu je došlo do prekida saradnje, jer kineska strana nije više htela da plaća licencu jer su dostigli nivo da sami mogu da proizvode gotovo kompletan avion. Sećamo se i starih Migova 19 i 21 koje su Kinezi radili u domaćoj radinosti a neke primerke su imali i naše komsije.
U čemu je ovde problem? Problem je što kineska kutura ne priznaje i ne vidi koncept “autorskih prava” na način na koji se on razume na zapadu i Rusiji. Koji su mogući vidovi zaštite? Tu je moguća arbitraža svetske trgovinske organizacije. Zašto Rusija, Erbas i drugi pristaju na tu igru? Potrebno im je kinesko tržište po svaku cenu. Računica je da će se novac zarađen na prodaji aviona Kini iskoristi za novi razvoj pa do trenutka kada kineska avio industrija počne da proizvodi konkurentne avione postojaće novi proizvod: npr. novi Erbas A30X ili neki novi Suhoj…
Da li će ova procena zapada i Rusije biti stvarna ili pogrešna zavisi najviše od Kineza.
Da li će moći da privuku više kupaca? Kakav će biti kvalitet aviona? Da li bi želeli da letite u kineskom avionu? Danas ne, ali za par godina ko zna, ako razlika cene aviona i avio karte bude značajna, možda.
